Celibat

Da bismo postigli Samospoznaju, celibat je apsolutno neophodan. Međutim, nećemo dobiti Samospoznaju za tili čas. Za to je potrebno vreme; za to su potrebne težnja i meditacija. Student ne dobija diplomu za dan ili za mesec dana, a Bogoostvarenje nije samo učenje, već najteži predmet. Potrebno je mnogo godina i mnogo inkarnacija da bi se on izučio. To je vrlo dugačak put. Ako kažete početniku da mora odmah da se odrekne celog svog nižeg vitalnog života, reći će: „O, to je nemoguće! Duhovni život mi je nedostižan“. Ako mora da se odrekne svih svojih nižih vitalnih sklonosti čim uđe u duhovni život, onda neće nikad ni ući u njega. Ali, ako tragalac bude postepeno odbacivao svoj niži vitalni život, onda će jednom doći vreme, nakon što bude praktikovao svoj duhovni život mnogo godina, kad će biti sposoban za potpuni celibat.

Svaka osoba ima svoj nivo težnje. Ako neko teži jedan minut, meditira minut i ostane u životinjskoj svesti u spoljašnjem svetu ostatak dana, da li mislite da će narednog dana on ostvariti Boga? Ne! Kad je neko početnik, spreman da se zadovolji sa malo radosti, malo svetlosti, onda on ne mora da se potpuno odrekne seksualnog života. Početnicima kažem: „Polako ali sigurno se pobeđuje u trci“. Kako tragalac napreduje u duhovnom životu, potreba za nižim vitalnim aktivnostima automatski nestaje. Do tada bi morao da čini sve da vodi čist, iskren život u okviru svog sopstvenog standarda.

Kad jednom aspirant dostigne tačku u kojoj može reći: „Želim beskonačnu Svetlost, beskonačnu Radost, beskonačno Blaženstvo, beskonačan Mir, želim da idem daleko, dalje, najdalje“, tada mora da posveti svu pažnju pročišćenju svog vitalnog života. Ako je njegov cilj Bogoostvarenje, Beskonačnost, Večnost, Besmrtnost, onda mora da teži u celini: fizički, vitalno, mentalno, psihički, celim svojim bićem, sa svim što ima i svim što jeste. U toj tački treba da upražnjava celibat ne samo fizički, već i mentalno. Trebalo bi da shvati da ga seksualni život vezuje za najniži nivo zemaljske svesti, dok je ono što on želi najviša Božija Svest. Bog je i unutar zemlje i unutar čoveka. Ali, čovek će biti u stanju da funkcioniše božanski tek onda kad preda sve svoje zemaljske i ljudske veze i shvati svoje jedinstvo sa Bogom.

Celibat se može postići samo na ispravan način. Ako neko uđe u duhovni život i kaže: „Danas ću pobediti sve svoje niže vitalne sklonosti!“, onda je budala. Sutra će njegov um posumnjati u potrebu ovakvog samoporicanja, a njegov vital će ga mučiti na sve moguće načine. Ako vital nije spreman, ako nije dovoljno čist, pobuniće se protiv te čvrste discipline i uništiće tragaočevu težnju, ili će se njegovo tijelo pobuniti i slomiti se. Ako potiskujete svoje vitalne potrebe bez neophodne čistote, onda će nakon dve ili tri godine, ili čak nakon nekoliko meseci one ponovo veoma snažno izroniti na površinu. Ako kontrolišete niži vital silom, uz velike poteškoće, ako to nije nešto spontano i zadovoljavajuće, onda ćete jednog dana biti dovedeni u iskušenje koje prevazilazi vaše sposobnosti. Vaš vital će izbiti kao vulkan i postaćete praktično ludi. Tada se ljudi ponašaju kao životinje. Ovo se desilo kod mnogo, mnogo aspiranata u Indiji nakon pet ili šest godina vitalnog potiskivanja bez odgovarajućeg pročišćenja. Ako tragoca još uvek privlači vitalni život, ali nastavlja da potiskuje svoje želje, nikad neće ništa postići. Samo pomoću spontane unutrašnje svesnost da je seksualni život nepotreban, takav život se može i preobraziti.

Primećujemo da dete ponekad jede blato, zemlju, kamenje i sve vrste stvari. Za njega je to najukusnija hrana. Ali kada odraste, jede samo pravu hranu. Slično tome, kada neko nije potpuno zreo u duhovnom životu, prepušta se nebožanskim stvarima. Ali kada odraste, vidi da je ono što je ranije jeo bila samo prljavština i nečistoća i gubi ukus za te stvari. Kada aspirant počne da dobija značajna, ispunjavajuća unutrašnja iskustva, celo njegovo biće se preplavi svetlošću i blaženstvom. Tada on može jasno da vidi i oseti razliku između fizičkog zadovoljstva i duhovne radosti; između blata i prave hrane.

Nažalost, ljudi koji ne teže čine himalajsku grešku kad misle da je uživanje jedan oblik radosti. Uživanje je uvek praćeno frustracijom, a frustraciju uvek prati uništenje. Ali, radost prati još više radosti. Od radosti dobijamo stvarno ispunjenje. Ako tragalac želi da bude ispunjen ogromnim Mirom, Svetlošću i Blaženstvom, onda mora da pročisti svoju prirodu. U suprotnom, transcendentalni Mir, Svetlost i Blaženstvo će biti samo neostvarena želja. Bogoostvarenje i seksualni život su kao kombinacija šećera i soli. Ako pokušamo da ih stavimo zajedno, to se ne može ni probati. Ako želimo da imamo ukus šećera, onda moramo da uzmemo samo šećer. Ako želimo slano, onda moramo da uzmemo samo so. Ako ih pomešamo, ukus neće biti nikakav; nećemo napredovati.

Šibanjem ili prisiljavanjem naših vitalnih želja nikad nećemo steći radost. Samo ako u njih unosimo prosvetljenje možemo da imamo istinsku radost. Kad je naša težnja apsolutno intenzivna, potreban nam je samo Bog – ništa drugo i niko drugi. Kad veoma intenzivno želimo Njega, vrlo rado se odričemo života uživanja. Znamo razliku između uživanja i vrhunske Radosti jedinstva. Tu apsolutnu Radost jedinstva možemo imati samo sa Bogom i ni sa jednim ljudskim bićem.

Kako možemo da postignemo celibat na odgovarajući način? Moramo da steknemo kontrolu postepeno i prirodno. Vitalna popustljivost je kao piće ili pušenje. Ako smo pili ili pušili sedam puta dnevno, onda moramo da to smanjujemo postepeno; na šest, četiri, tri, dva, jednom, i onda nijednom. Zašto? Zato što se zbog ovih stvari osećamo jadno; one su kao spori otrov, slabe naš unutrašnji život i odlažu naše ostvarenje. Ako budemo postepeno smanjivali svoju želju da pijemo ili pušimo, uspećemo u tome a da ne narušimo svoje zdravlje.

Niži vital, seksualni život, mora se pobediti i preobraziti na taj način. Ali, početnik, mora da ide polako, sigurno i bez greške. Ako pokuša da trči veoma brzo, ali nema kapacitet ili neophodnu pripremu, onda će se brzo iscrpeti i moraće da odustane od trke. Možda će čak pasti tako nezgodno da će slomiti noge.

Master diploma se ne stiče dok smo još u obdaništu. Stičemo je postepeno, nakon mnogo godina studiranja. Slično tome, početnik u duhovnom život ne može očekivati ovo značajno postignuće preko noći. On mora postepeno prevazići vitalni život tokom više godina ozbiljne težnje i meditacije, unutrašnjih studija. Ako aspirant stvarno oseća da mu je očajnički potreban Bog, da je Bog jedini predmet njegovog života, onda taj aspirant ima sposobnost da trči vrlo brzo i rekao bih da mora biti potpuno u celibatu.

Ne možemo da pijemo mleko i da pušimo cigarete u isto vreme. Mleko je kao besmrtni nektar, dok je pušenje kao unutrašnja smrt. Ako prihvatimo nektar Besmrtnosti, naravno da neće biti smrti u našem postojanju. Ali ako prihvatimo ograničenja i smrt, kako onda da u isto vreme imamo i besmrtnost? Besmrtnost i smrt ne idu zajedno. Isto tako, Bogoostvarenje i seksualni život ne idu zajedno.

Milioni ljudi još uvek spavaju i ne teže svesno za Bogoostvarenjem. Oni mogu da rade šta god žele sa svojim životom. Oni koji su se tek probudili treba polako da pročišćavaju svoje živote. Oni koji su malo napredniji, moraju da budu biti vrlo pažljivi i da posvete svu pažnju svom duhovnom životu. Oni koji su stvarno napredni, videće da zahtevi nižeg vitala uopšte i ne ulaze u njih. Kod njih je život uživanja zamenjen životom stvarne radosti. I naravno, kad dođe ostvarenje, iskušenje ih nikad više ne može napasti.

Moramo da znamo koliko ozbiljno prihvatamo duhovni život. Celibat nije za takozvane aspirante koji meditiraju jednom nedeljno, a ostalih dana nemaju ništa s Bogom. Takvoj osobi ne bih savetovao ni da pokuša da živi u celibatu. Nažalost, s jedne strane, trebaće mu hiljade godina da ostvari Boga i mnogo godina da dobije bar malo zadovoljstva od svog duhovnog života. S druge strane, ako pokuša da živi u celibatu, biće mu uskraćeno i to malo zadovoljstva koje dobija od vitalnog života. Ne treba, međutim, ići u drugu krajnost i živeti životinjski život samo zato što neko nije spreman za potpuni celibat. Prepuštati se svakodnevno seksu znači svakog dana ulaziti u čeljusti proždrljivog tigra. Pokušajte da to smanjite.

Moramo da živimo normalan ljudski život; kontrolisan svakodnevni život. Moramo da dovedemo svoj vitalni život makar na ljudski nivo pre nego što stvarno budemo mogli da napredujemo duhovno. Ali, postoje mnoga ljudska bića na Zemlji koja u ovom pogledu stvarno žive na životinjskom nivou svesti. Takođe, moramo da shvatimo da se vitalne nečistote ili prepuštanje seksu mogu odvijati ne samo u telu, već i u umu i srcu. Ako uživamo u nečistim mislima na mentalnom nivou, one su podjednako štetne za naš duhovni život kao i stvarni fizički akt.

Pravi aspirant plače za najvišim i najdubljim u svakom delu svog bića. Ako je uspešno prevalio određeno rastojanje na svom putovanju prema samootkrovenju, onda će postepeno prevazići vitalne sile u svojoj prirodi i čistota će postati čvrsta i trajna u njegovoj svesti. On zna da se seksualnim životom guši Beskonačnost, dok u Bogoostvarenju Beskonačnost i Večnost igraju igru ekstaze u njemu. Krajnja Istina, krajnji Cilj, ostvarenje Najvišeg, zateva potpuno pročišćenje i potpuni preobražaj nižeg vitala