Pitanje: Ako smo ponosni na dostignuća drugih ljudi, da li je to neka vrsta vezivanja?

Šri Činmoj: Kad tragalac koji je na istom putu kao i vi postigne nešto i vi ste ponosni na njega, ne čini vas ponosnim vaša vezanost; to čini vaše jedinstvo. Ta osoba je postala nerazdvojni deo vašeg života, a i vi ste, zahvaljujući svom unutrašnjem osećaju jedinstva, postali nerazdvojni činilac njenog života. Kad vaš duhovni brat ostvari Boga ili ima uzvišeno iskustvo i vi ste ponosni na njega, onda to unutrašnje poistovećenje vaše duše isplivava na površinu. Tad ponos koji osećate nije ponos ega. Ne! To je osećanje jedinstva, koje proširuje vašu sopstvenu ograničenu svest.

Ponos može da postoji u više oblika. Neko je postigao dobar uspeh u školi i ponosan je na to. Neko je pobedio u nekom sportu i ponosan je na svoje dostignuće. Neko je uradio nešto izvrsno u ljudskom svetu pa je, prirodno, ponosan na to. U ljudskom ponosu, ego je uvek prisutan. Tu nas ego zarobljava. Ponosan sam zato što sam ja nešto uradio, zato što je moj prijatelj ili moj brat nešto uradio. Sve je tu moje, moje. Ali kad se radi o božanskom ponosu, tu se ego ne upliće. Božanski nas ponos sve vreme oslobađa od vezanosti, nesavršenstva, ograničenja, neznanja i, konačno, od smrti.

Božanski ponos se javlja jedino zahvaljujući našem istinskom jedinstvu sa najuzvišenijim Svevišnjim. Kad je Sin Božji rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“, to je bilo zasnovano na njegovoj unutrašnjoj spoznaji o njegovom nerazdvojnom jedinstvu sa Bogom. Mi ostali smatramo da je Bog negde daleko na plavom nebu, ili negde gde mi nismo. Tragalac, međutim, može lako da kaže: „Ja sam Božje dete“. Kada to kaže, odmah oseća da ne može da uđe u mračnu zatvorsku ćeliju neznanja. To mu je ispod časti. Zato božanski ponos kaže: „Ja sam Božji sin. Ne mogu da gledam u neznanje; ne mogu da budem pod uticajem neznanja. Samo unutrašnje Svetlo u meni može da me vodi“.

Zato moramo da znamo sa kojom vrstom ponosa imamo posla: sa ponosom koji nas sputava ili ponosom koji nas oslobađa. Kad kažemo: „Ja sam Braman“, ako to svesno osetimo, osetićemo i da nam je ispod časti da ulazimo u neznanje. Takva vrsta ponosa nikad ne može da nas sputa. Taj ponos će nas samo odvezati i osloboditi. A kad se mi oslobodimo, ceo svet postaje oslobođen, zato što smo mi i svet nerazdvojni.

Zato, kao tragaoci, imate sva prava da budete ponosni na dostignuća vaše braće i sestara učenika, a takođe i da budete ponosni na svog Gurua. Takva vrsta ponosa neće vas sputati. Naprotiv, moj unutrašnji život živi u vama i za vas, radi vaše sopstvene uzvišene spoznaje.