Deo I — Javni govori

Guru i neprijateljske sile¹

Dok sam stajao pred vama danas tokom meditacije i spremao se da vas blagoslovim, u unutrašnjem svetu se desio strašan napad. Veoma jake neprijateljske sile su se spremale da napadnu mog najdražeg X. Primetio sam to kad sam pogledao u njega. Odmah sam na nekoliko sekundi uneo te neprijateljske sile u sebe, a onda ih ubacio u Univerzalnu Svest.

Ljudi, kažem vam, ukoliko neko nije u potpunosti ostvaren, ne bi trebalo da prihvata učenike ili da igra ulogu Gurua. Ta sila je pratila X, ali sam je ja odmah preuzeo zato što je on veoma posvećen, veoma odan, veoma blizak. Preuzeo sam je odavde i potom ubacio u Univerzalnu svest. A gde se nalazi Univerzalna svest? Ona je u mom posedu. Ali da je neko drugi pokušao da se suoči sa tom silom, istog trena bi se onesvestio ili uradio nešto krajnje užasavajuće. Oprostite mi, molim vas, samo vam govorim o tome da je velika greška baviti se učenicima bez prethodne potpune spoznaje. Takođe, to je veoma nepravedno prema učenicima.

Često mi se događa da, kad stojim ispred nekih učenika, oni svesno ili nesvesno odapinju strele na mene. Kad biste ušli u unutrašnji svet, videli biste da celo moje telo obilno krvari. U stvari, plivam u moru krvi. Desi mi se to, ali ja imam moć da te strele odmah ubacim u Univerzalnu Svest. Da nemam takvu moć, već bih bio na onom svetu. Svi duhovni Učitelji moraju da imaju ovu moć, ako su prihvatili učenike u pravom smislu te reči. Ako ne prihvate nikakve učenike, ako prihvate samo ljudska bića kao članove svoje organizacije, mogu da imaju hiljade i milione sledbenika bez ikakve odgovornosti sa svoje strane.

Mnogo puta, pre nego što napadne učenika, neprijateljska sila udara na mene što jače može. Zašto? Zato što je moje poistovećenje, moje jedinstvo sa učenicima, veoma jako. To je isto kao kad neko krene da udari dete pred njegovom majkom, zato što je uradilo nešto loše. Majka će odmah da priđe i kaže: „Znam da je moje dete uradilo nešto loše, ali nemojte da tučete moje dete, ono je moje. Istucite mene umesto njega“. Što se mene tiče, ja radim to isto za svoju duhovnu decu. Ali to važi samo za one koji su me u potpunosti i bezrezervno prihvatili. Inače, uprkos mojim dobrim namerama, Svevišnji mi neće dozvoliti da bilo šta uradim za vas.

Istrajnost i težnja

Bogoostvarenje nije lak zadatak. Neki od učenika koji su bili sa Budom, Hristom, Šri Krišnom, još uvek nisu ostvarili Boga. To u potpunosti zavisi od Božje Milosti i tragaočeve sposobnosti. Neophodna je brzina, a i Božja Milost je neophodna: Milost odozgo, a brzina odozdo. Ako se neko iskreno moli i meditira dvadeset ili trideset godina, to ne znači da će moći da ostvari Boga. To u potpunosti zavisi od Božje Milosti i sposobnosti i prijemčivosti pojedine osobe. To što će neki od mojih učenika ostati uz mene do kraja ne znači da će i najbrže trčati na duhovnom putu. Da li mislite da će svi moji učenici da ostvare Boga u ovoj inkarnaciji? Bio bih presrećan ako budem imao jednog, ili dvoje ili troje njih. Bogoostvarenje je izuzetno teška stvar. Nije u pitanju koliko godina provedete sa Učiteljem, već koliko brzo možete da trčite.

Nije da nemate silan vapaj. Možete da silno vapite iznutra, ali je samo stvar u tome, koliko dugo možete da održite taj silan vapaj? Rano ujutro održavate svoj moćni plač, sat vremena. Onda, kad odete u štampariju da štampate moje knjige, vaš intenzivni vapaj nestaje. Može da se javi ljubomora, ili se neke druge loše sile mogu pojaviti. Posle dva ili tri sata, vaša svest počinje da opada, opada, opada, opada.

Ne mogu da poreknem vaš jutarnji intenzitet. Ali koliko dugo ga zadržavate? Ako ne možete da pet sati ostanete u meditaciji, onda ćete četiri sata da uživate u pravom odmoru i opuštenosti. Nedavno smo imali sedmočasovnu meditaciju. Ima nekih koji od tih sedam sati nisu meditirali ni sedam minuta. Bili su zalepljeni za svoja sedišta, ali su razmišljali o svom doručku ili o ko zna čemu. Činilo vam se da su meditirali sedam sati, ali vi nemate okultni vid. Razmišljali su o svom doručku, svojim momcima i devojkama. Ali kad ih pogledate, imate osećaj da su to krajnje posvećeni ljudi. Kažete: „Kako bih želeo da ja budem takav“. Ali šta je u njihovim umovima, sam Bog zna. Jednom su neke starije žene stale da meditiraju pred svima. Publika je bila veoma dirnuta. Nikad nisu videli da starije žene tako sjajno meditiraju. Ali šta je prolazilo kroz njihove umove? Doručak za sutra ujutro i kako su ugodile svojim muževima i šta će da obuku. Ali svi su mislili da su imale veoma dobru meditaciju, jer su tako izgledale.

Učiteljevo fizičko prisustvo

To što sam na Zemlji, u fizičkom, najveća je prilika za učenike. U jednoj inkarnaciji možete da ostvarite napredak od četrdeset ili pedeset inkarnacija. Ovde, ako ste neraspoloženi, ako sam vam potreban, mogu da vas utešim. Ali kad odem na drugi svet, biće beskrajno teže. Tad ćete, ako ste tužni, morati da mi telefonirate. Ali telefonski poziv je veoma skup; cena se zove težnja.

Kad fizičko ode, teže je. Zašto učenici drugih Učitelja dolaze k meni da bi napredovali? Zato što ne mogu da održe kontakt sa svojim Učiteljem. Ulaze u neznanje, pa onda ne mogu da čuju glas svog Učitelja. Kad je Učitelj pred njima i govori ljudskim jezikom, veoma je lako čuti ga. Da li žele da se povinuju njegovim zahtevima, to je druga stvar. Ali ako Učitelj želi da govori sa vrha drveta, sa drugog sveta, učenici ga ne čuju, zato što je veoma daleko. U podnožju drveta on se služi ljudskim jezikom, ali na vrhu drveta koristi neki drugi jezik koji je sasvim drugačiji.

Kad Učitelj napusti telo, može da se malo odmori. Tad, kad se njegova deca i unuci budu međusobno borili, šta on može da uradi? Ali, ja sad uopšte ne mogu da se odmaram. Vičem i grdim. Kad majka spava, deca izlaze napolje i potuku se. Ali, dok je majka budna, deca moraju da se lepo ponašaju.

Kad je Učitelj u fizičkom, možete da sumnjate u njega: „Kako to da se breca na nas i grdi nas?“ Onda, kad Učitelj ode, zaboravite na fizičko i odjednom imate izuzetnu veru u njega. Ali ta vera traje samo dva dana ili dva meseca. Samo nekolicini učenika Učitelj će nedostajati u tolikoj meri da će želeti da napuste svet kad on ode. Osećaće da ne mogu da funkcionišu bez Učiteljevog fizičkog prisustva.

Preobražaj svesti učenika

IŽelim da vam kažem da, kad uđete u duhovni život, veoma često uviđate da igra vitalnog sveta ili podsvesti izranja na površinu, pa vam se um puni prljavim, nečistim mislima i ružnim idejama. Dakle, šta se dešava? Osećate: „O, bio sam daleko bolji pre nego što sam prihvatio duhovni život. Ove se misli nisu tad pojavljivale. Ušao sam u duhovni živat da bih imao bolji život, život radosti, uspeha i napretka. Kako to da umesto da napredujem, opet postajem očajan? Ove mi se neprilične misli neprestano pojavljuju!“

Uvek kažem da zaboravite na prošlost. Ali ukoliko vas ta prošlost zaokupi u velikoj meri i ispreči se pred vama sa svojim nesavršenstvom, ograničenjima i robovanjem, nemojte se uplašiti. Nemojte da se bojite svoje niže prirode. To je poslednji udarac koji vaš vital želi da vam zada. Treba da osetite da je, zahvaljujući tome što ste istinski prihvatili svog Učitelja, on preuzeo punu odgovornost za vaš emocionalni život, vaš vitalni život, vaš seksualni život.

Ako ste zaista i istinski prihvatili svog Učitelja, onda je on obavezan da od vas preuzme vaše nesavršenosti, vašu vitalnu i emocionalnu zbrku. On je sposoban za to, a takođe, Bog ga je ovlastio da to uradi. Nije došao na svet da uzme samo vašu težnju i vaše božanske osobine. Došao je da preobrazi vaše nebožanske osobine i da, isto tako, uveća vaše božanske osobine.

Neki ljudi su prihvatili svog Učitelja samo na rečima. Oni kažu: „O, ja imam Učitelja“, a onda ulaze u emocionalni život, život ispraznih uživanja sa osećanjem: “Moj Učitelj će preuzeti odgovornost“. Želim da kažem da je to pogrešno. Ne možete da živite dvostrukim životom: da dolazite Učitelju i pružate mu svoj život posvećenosti, a onda idete kući ili na neko drugo mesto da uživate u životnjskom životu. Učitelj je bespomoćan ukoliko učenik gaji životinjski način života. Taj život treba da se ubaci u Učiteljevu sveprevazilazeću, transcendentalnu Svest, ukoliko tragalac istinski hoće da se pročisti. U toj svesti Učitelj nije telo; On je vrhunsko Sopstvo.

Ako osećate da se vaše nebožanske osobine nisu preobrazile, ne možete kriviti svog Učitelja. Vi u stvari ne predajete Učitelju svoje nebožanske osobine. Stidite ih se; želite da ih sakrijete. Ali to je pogrešan stav. Treba da sebe smatrate detetom. Dete je svojoj majci najdraže upravo zato što je ono za nju kao otvorena knjiga. Možda je u njegovoj prirodi da izađe da se igra i isprlja, ali kad su mu ruke prljave i po celom telu ima peska, ono otrči svojoj majci. Onda ga ona zagrli i očisti, pa opet postane čisto.

Isto tako je i u duhovnom životu. Ako tragalac ima Učitelja, treba u potpunosti da bude spreman da ubaci svoj emocionalni svet u Učiteljevu Najvišu Svest. Ne može da gaji ideju da emocionalni život može da razdvoji od duhovnog života. Treba da dā ono što ima i što jeste. Ako stvara božanske osobine, hajde da kažemo težnju, to je sjajno. On svoju težnju daje svom Učitelju. Ali ako na neko vreme nema težnju, onda i to svoje stanje svesti treba svesno da preda Učitelju. Ako jednog dana ne može dobro da meditira i neraspoložen je zbog toga, onda i to stanje neraspoloženja treba da dā Učitelju. A ako je uspešan u svojoj meditaciji, onda treba da preda i radost koju dobije. Kad neko uskoči u ogroman okean, skače sa svim što ima, čak i ako je neki njegov ud ili deo tela pun tame i prljavštine. Kad odmah i vaš uspeh i neuspeh duhovno stignu k meni, bićete najsrećnija osoba na Zemlji.

Ukoliko želite da budete potpuno čisti i istinski želite da se neodvojivo poistovetite sa mnom, morate mi dati i svoje božanske i nebožanske osobine. Možete postati jedno sa mnom zato što sam vam svesno i duševno rekao da imate sva prava da me smatrate svojim sopstvenim. Dao sam vam duševno obećanje da sam vas od sveg srca prihvatio, a i vi ste meni dali duševno obećanje da ste me prihvatili. Zato treba da mi date ono što imate: nesavršenstvo, neznanje i vitalni život. Neka sve što imate u vitalnom svetu ili mentalnom ili bilo kom drugom vašem svetu postane moje. Videćete da će, tamo gde je probražaj potreban, vaš Učitelj da to obavi. Tamo gde je potrebno uvećati vaše božanske osobine, vaš Učitelj će to obaviti. Učitelj će uraditi sve. Beskonačno će umnožiti božanske osobine, a nebožanske će preobraziti u božanske. Ali to mogu da uradim jedino zahvaljujući vašem istinskom, nesumnjivom prihvatanju mene.

Nažalost, neki od vas se iznutra boje da će jednog dana možda napustiti Centar usled depresije ili neke druge loše sile. Ali gde će tad vaš Guru da bude? Da li mislite da će spavati? Ne. Čak i u poslednjem trenutku, čak i ako zaista napustite naš brod, a vaša duša me zamoli: „Vrati moje telo nazad“, ja mogu da to učinim. A čak i ako se to ne dogodi, vaša duša će zauvek ostati u kontaktu sa mnom. Ponekad se može desiti ako ste sa nama proveli, recimo, pet godina, a telo se neprestano buni protiv odluka duše, da duši sve dozlogrdi. Duša će možda reći: „Pokušala sam da te preobrazim, prosvetlim. Sad čekaj; čekaj u Božjoj Večnosti, čekaj zauvek“. Ako duši dozlogrdi, onda morate čekati. Tad nema pomoći čak i ako bi neko mogao da ima koristi od toga što je uz mene. Ali kad nema otpora, ne brinite; nema šanse, nema mogućnosti da napustite naš Centar. A čak i ako odete, vaša će vas duša će vratiti nazad. Sve zavisi od gorljivosti duše, potrebe duše.

Možda jeste daleko od Bogoostvarenja, ali neki od vas su napredovali kao u dvadeset inkarnacija, zbog toga što su sa mnom. Iako ste još uvek daleko od prosvetljenja, da niste prihvatili duhovni život, napredak koji ste ostarili, uveravam vas, ostao bi vam nedostižan. Ove stvari će biti potvrđene ostvarenjem vaše sopstvene duše. Kad postignete provetljenje, videćete kakva bi vam bila prošlost da niste prihvatili duhovni put, bilo koji. Moji učenici osećaju naklonost ka našem brodu. Naša uzajamna ljubav, naše uzajamno osećanje jedinstva je ono što nas drži skupa.

Razgovor sa sveštenikom²

Pre deset godina sam došao u Ameriku. Došla mi je zapovest iznutra, od mog unutrašnjeg Pilota, da dođem na Zapad da Njega služim u dušama sa Zapada koje teže. Od tad ja pokušavam da Ga služim u skladu sa sposobnostima koje mi je On ljubazno podario. Održao sam predavanja na preko sto pedeset univerziteta sa samo jednom namerom, a ta namera je da ponudim moje posvećeno služenje mladoj generaciji. Na univerzitetima, studenti obično dobijaju znanje koje pomaže umu. Ali nas znanje uma ne može daleko odvesti. Jedino je mudrost srca ta koja nas vodi ka najvišim i najdubljim stvarnostima života.

We have a path called love, devotion and surrender. This love is divine love. This devotion is divine devotion. This surrender is divine surrender. The difference between human love and the divine love is this: human love wants to possess. But before it possesses, unfortunately it is itself possessed. Divine love wants only to serve and illumine. And while serving and illumining, it is equally served and illumined. Human devotion is nothing short of attachment. Divine devotion is our intensity for the fulfilment of a divine cause.

Ljudska predanost je nasilna predaja. To je predanost roba svom gospodaru. Božanska predanost je spontana predanost. To je predanost zaljubljenika svom ljubljenom. Ovde je zaljubljenik u Boga tragalac u nama; a ljubljeni je Apsolutni Svevišnji.

Takođe sam imao sreće da se povežem sa Ujedinjenim nacijama. Dva puta nedeljno ja nudim svoje posvećeno služenje duši i telu Ujedinjenih nacija. Tamo mi se neki od članova Ujedinjenih nacija pridružuju u molitvi i meditaciji. Svi smo mi duhovni tragaoci. Pokušavamo da postignemo svetski mir na duhovan način, način koji je nama dobro poznat. Diplomate i delegati pokušavaju da postignu mir u svetu na svoje sopstvene posvećene načine, načine koji su njima poznati. Naš način je unutrašnji pristup. Njihov način je spoljašnji pristup. Oba pristupa su podjednako uspešna. Jedan način je da silazimo sa drveta, a drugi da se njega popnemo. Penjač mora da zna kako da se penje naviše i kako da silazi dole. Ako ne ume da se popne, neće moći da sakupi plodove. Ako ne ume da se spusti, neće moći da podeli to voće sa izgladnelim čovečanstvom.

Ono što je tragaocu potebno je zadovoljstvo. Ali dok god nije božanski udovoljio i svojoj bezbrojnoj braći i sestrama u svetu, ni on sam neće biti potpuno zadovoljan. Tako njegovo lično božansko zadovoljenje i ispoljavanje Boga na Zemlji idu skupa.

Deo II — Pitanja i odgovori

Pitanje: Pitanje: Kakva je razlika između vitala i fizičkog nivoa?

Šri Činmoj: Fizičko po sebi je slepo i veoma ograničeno. Po svojoj prirodi fizičko je letargično; ne želi da se makne ni milimetar. Vital je povremo dinamičan, a povremeno agresivan. Vital će veoma retko da se odmara. I vitalu je veoma retko stalo do unutrašnje svetlosti. On je kao pobesneli slon. Kad duhovna svetlost uđe u vital, ako nije spreman da je primi, vital će se skršiti, polomiti na deliće.

Ali ako je vital primio nešto svetlosti duše, ili, ako se u izvesnom stepenu predao zapovestima duše, bez sumnje će se delimično pročistiti. A takav vital, umesto da blokira put ka Bogoostvarenju, pomagaće u značajnoj meri. Služiće dušu ubrzavanjem njenog putovanja napred.

Postoji čisti vital i fizički vital. Fizički vital je unutar tela i u isto vreme oko tela. To je vital koji je duboko povezan sa grubim telesnim. Ali čisti vital nije sastavni deo tela. On jeste u telu, ali ima svoje nezavisno postojanje. To je isto kao i razlika između čistog uma i telesnog uma. Fizički um je unutar fizičkog i radi onako kako to fizičko zahteva, dok čisti um ima svoje sopstveno postojanje. Slično tome, fizički vital se nikad neće poistovetiti sa čistim vitalom. Čisti vital koristimo jedino kad pokušavamo da ispunimo neki važan cilj ili važnu misiju na zemlji. Veliki kraljevi i vlastodršci su se obično rađali sa takvom vrstom vitala. Velike vođe, ne takozvane političke vođe, već vođe ljudskog roda – rađale su se sa takvom vrstom čistog vitala, dinamičkog vitala.

Fizičko lako možemo da razlikujemo od vitala, zato što fizičko, po svojoj prirodi, neće da se otvori. Ono je kao slepo dete. Ne želi da teži. Neprestano moramo da hranimo fizičko, kao što hranimo dete. Ali i to fizičko jednog dana počinje da teži i postaje ponosno na svoju unutrašnju stvarnost. Fizičko je kavez, a unutar njega je duša, ptica. Kad kavez, spoljašnje telo, postane svesno činjenice da u sebi ima neprocenjivo blago, onda pokušava da ispolji svoje sopstvene moći da bi pomoglo duši, srcu, umu i vitalu u njihovoj zajedničkoj težnji, njihovim zajedničkim naporima da ispune Božiju Volju

Pitanje: Pitanje: Da li je vital oblik energije?

Šri Činmoj: Ponekad koristimo izraz 'vitalna energija.' Ali pravi vital je omotač. To je unutrašnji omotač. Kada kažemo pravi um, govorimo o mentalnom omotaču. Kada kažemo fizičko, to je fizički omotač. Kad govorimo o vitalu posle smrti, moramo reći da je taj vital jedan omotač.

Pitanje: Da li grubo fizičko ima više moći od vitala?

Šri Činmoj: Grubo fizičko ima inerciju. Ta materija ne teži. Kad odete veoma visoko, u najdublju meditaciju i vidite da fizičko sarađuje, lepo i krasno. Onda ono postaje deo i činilac same duše. Inače, biće kao mrtvo telo, jedan leš, i samo će predstavljati težak teret. Svetlost se spušta i spušta odozgo. Ali fizičko je najniže i tu je Svetlosti najteže da deluje. Fizičko je poslednja prepreka spuštanju Svetlosti sa visina.

Pitanje: U čemu je razlika izmedu vitalne i duhovne muzike?

Šri Činmoj: Kad izvodimo vitalnu muziku, izgladnjujemo svoju dušu, a hranimo svoje telo. Tvorac je kao otac a ljudski rod je dete. Kad tvorac izvodi vitalnu muziku, otac pije deo toga, ali sin je gladan nečeg drugog, mleka. Ali kad Tvorac izvodi duhovnu muziku, oba, i otac i sin, u isto vreme ispijaju nektar. Čak i samo posmatrajući očevo lice dete će moći da upije taj nektar. Sama činjenica da otac pije taj nektar detetu je dovoljna.

Duševna muzika je meka, suptilna i prefinjena. Ona pruža blaženstvo, a ne vitalno uzbuđenje. Vitalno uzbuđenje je jedna stvar, a blaženstvo duše je sasvim druga. Blaženstvo duše je veoma moćno, veoma snažno, ali, u isto vreme ne stvara nikakvu vrstu nebožanskog, uzbuđujućeg uživanja u telu. Ono samo prevozi; nosi celo biće u Najviše kao balon, a onda, kad taj balon pukne, plivate u moru Blaženstva.

Pitanje: Ako neko želi da bude tvoj učenik, da li je neophodno da vidiš njegovu sliku ili da ga lično vidiš?

Šri Činmoj: Ne, uopšte nije neophodno. Kad neko hoće da postane moj učenik, to znači da deo njegove duše lebdi oko mene. Kad dođe vreme da na fizičkom planu donesem odluku o toj osobi, njegova duša će odmah da se pojavi ispred mene. Zato, kad gledam slike tragalaca, ponekad okrećem stranice veoma brzo, čak i bez zastajanja. To je zato što se duša pojavila preda mnom i nije mi potrebno da se koncentrišem na sliku. Ponekad se dešava da ne želi duša, već um ili vital ili srce da postanu moji učenici. Onda moram da se koncentrišem sekundu ili dve i da dovedem dušu, da bih mogao da vidim da li je ta osoba namenjena da sledi moju stazu ili nije.

Razlog zbog koga tražim od tragalaca da pošalju svoje slike služi ljudskom aspektu. Ako misle da želim da vidim njihovu sliku, onda imaju osećaj da mi je stalo do njih. To pomaže da se uveri njihov um i da osećaju da su mi bliski. Ali da budem iskren, slike uopšte nisu potrebne.

Pitanje: Kako možemo da stupimo u dodir sa energijom koja pokreće ceo život?

Šri Činmoj: Ili tako što ćemo zaroniti duboko u sebe ili tako što ćemo veoma duševno plakati, možemo da stupimo u dodir sa energijom koja stvara život, preobražava život, prosvetljuje život i ispunjava žvot. Tragalac treba da se spusti duboko u sebe i dodirne najveće dubine svoje svesti, ili mora da iznese na površinu svoj najdublji plač.

Pitanje: Pročitao sam jednom da imamo više od dva oka. Da li je to istina?

Šri Činmoj: Da, postoji sedam glavnih očiju. Ova dva oka znaš. Onda, između obrva i malo iznad je treće oko. Od svih očiju, ovo treće oko je najmoćnije, najefikasnije. Trećim okom možemo da vidimo prošlost, sadašnjost i budućnost. Upravo iznad trećeg oka postoje još dva oka, u krunskom centru. Pomoću tih očiju možemo da čitamo misli druge osobe. Jedno od očiju u krunskom centru je oko poistovećenja. Ako se potpuno poistovetite sa mnom, moći ćete da znate sve što je u mom umu. Zatim, ako odete naviše i otvorite drugo oko koje je u krunskom centru, ući ćete u beskrajni Mir i beskrajnu Svetlost. Ako ne želite da se vratite u ovaj svet tuge i patnje, već želite da budete samo u beskrajnom Miru, Svetlosti i Blaženstvu, treba da otvorite ovo oko i da ostanete tamo. Postoje takođe i dva oka u stopalima.

Oko znači svetlost. Sve su čakre ispunjene svetlošću, tako da kad god otvorimo jedan centar, možemo reći da smo otvorili jedno ’oko’. U stvari, imamo više od sedam očiju. Gde god imamo svetlost, imamo oči. Duhovni Učitelji i okultisti znaju da postoji svetlost na vrhu prsta. Mnogo puta će jedan duhovni Učitelj upotrebiti svoj prst da nešto ili nekog dodirne. Ne mora da koristi svoje treće oko ili svoje fizičke oči; samo dodirujući, Učitelj može jasno da vidi neku osobu ili neku stvar. Duhovni Učitelji i okultisti koriste sve oči, kad god je to moguće.

Pitanje: Kako treba da se oseća duhovna osoba ako za svoj život zarađuje predajući u školi?

Šri Činmoj: Treba da budeš izuzetno zahvalan Svevišnjem što ti je dao priliku da učiš decu, jer to znači da ti je data prilika da i sam postaneš dete. Sada imaš dvadeset dve, dvadeset tri godine, ali tvoj cilj je da postaneš dete, večno dete, da bi mogao da neprestano napreduješ u unutrašnjem svetu. Ako si zahvalan Svevišnjem sve vreme, možeš da napreduješ najbrže.

Kad učiš decu, nemoj da misliš da im služiš zato što te školski nadležni organi plaćaju za to. Ne, služiš im zato što i ti želiš da postaneš dete. A postoji još jedan razlog da im služiš. Kad ti se osmehnu, oseti da taj osmeh dolazi direktno od Svevišnjeg. Svaki put kad se dete nasmeši to je izraz Božjeg Sna-Stvarnosti na zemlji. Zato, ako možeš da ovo zapamtiš, onda ćeš pokušati da služiš Svevišnjeg duševno i bez prestanka.

Pitanje: Kako da saznam koju ulogu Svevišnji želi da igram u spoljašnjem životu?

Šri Činmoj: Treba da uđeš duboko unutar sebe. Ti si sad početnik. Svakog dana treba da uđeš duboko unutra da bi saznao. Danas iskopaš jedan centimetar, sutra dva, prekosutra tri centimetra. Što dublje ideš, to će tvoja vizija biti jasnija. Ako imaš snažnu težnju, lako ćeš saznati šta Svevišnji hoće da radiš u spoljašnjem životu.

Pitanje: U tvojoj knjizi Baklja slobode pomenuo si u jednom aforizmu da Amerika ponekad neke stvari radi uslovno, ali uvek bezrezervno. Kako Amerika može da nešto čini uslovno ali bezrezevno?

Šri Činmoj: Kad je Indiji potrebno žito ili nešto drugo, Amerika automatski kaže: „Moraš da nam daš protivuslugu. Ako nam pomogneš, ili ako ne razgovaraš sa Rusijom pet dana, daćemo ti žito“. Ima tu određenih uslova. Onda, kad Amerika vidi da je Indija održala svoje obećanje, ona je zadovoljna i daje veoma, veoma veliku količinu žita – mnogo više nego što je na početku obećala. Tako Amerika ovde daje bezrezervno, ali na početku postavlja uslove.

Pitanje: u tvojoj knjizi Smrt i reinkarnacija, rekao si da Bogu dajemo određena obećanja pre nego što se reinkarniramo. Ima li načina da se setimo tih obećanja koja smo dali?

Šri Činmoj: Da, ako stupite u duhovni život i uđete duboko unutar sebe, neminovno ćete se setiti svojih obećanja. Kad nekoliko godina praktikujete duhovni život, poruka iz duše izlazi na površinu. Tako da je to samo pitanje vremena. A kad jednom postanete svesni obećanja koja ste dali Bogu pre nego što ste ušli u svetsku arenu, treba silno da se potrudiite da ih ispunite.

Pitanje: Pitanje: Da li je milost najvažnija?

Šri Činmoj: Milost jeste najvažnija. Ali ona će se spustiti samo na onu osobu kojoj je stalo do Milosti. Milost će vam pomoći da se disciplinujete. Milost čini sve. Milost je poput sunčeve svetlosti. Samo kad prozore držite otvorene, sunčeva svetlost može da uđe. Ali, ako zatvorite vrata svog srca, kako će svetlost ući? Postoje duhovni ljudi koji svoja vrata i prozore uvek drže otvorene da bi unutrašnja svetlost mogla da uđe i prosvetli njihova bića u celosti. A ima i drugih koji će da uživaju u spavanju kad sunce izađe. Vi ste ustali, molite se i meditirate, ali vaš brat je u dubokom snu. Istina je da je sunčeva svetlost namenjena svima. Vi, međutim, koristite tu Božansku Milost na krajnje božanski način, dok je vaš brat upošte ne koristi. Milost jeste za svakoga, ali je najbitnije kako je koristite.

Pitanje: Ako mislimo dobre misli, da li ispoljavamo nešto što ima značaja za Zemlju?

_Šri Činmoj: Ako možete bar jednu stvar da uradite na božanski način, onda trista šezdeset pet božanskih osobina ispoljavate na Zemlji. Ako samo jednu dobru osobinu, jednu dobru misao, jednu božansku misao, možete da zadržite pola sata, nešto će se ispoljiti u nekom obliku. Ali, to se neće desiti ako je zadržite samo na sekund. Ako neko ko je ostvaren makar i na sekundu ponudi dobru volju, u toj kratkoj sekundi dobra volja će se uspostaviti u zemljinoj atmosferi. Međutim, ako oni koji nisu ostvarili Boga mogu da, recimo, pola sata održe dobru misao, moć njihove misli, koja je božansko delovanje, biće sposobna da se ispolji u čovečanstvu. Zato, ako imate dobru misao, ili ste nešto dobro uradili, pokušajte da održite duh na visini te misli ili delovanja bar pola sata. Onda možete biti sigurni da će je Zemlja prihvatiti, bilo na unutrašnjem bilo na spoljašnjem planu.

Pitanje: Ako smo ponosni na dostignuća drugih ljudi, da li je to neka vrsta vezivanja?

Šri Činmoj: Kad tragalac koji je na istom putu kao i vi postigne nešto i vi ste ponosni na njega, ne čini vas ponosnim vaša vezanost; to čini vaše jedinstvo. Ta osoba je postala nerazdvojni deo vašeg života, a i vi ste, zahvaljujući svom unutrašnjem osećaju jedinstva, postali nerazdvojni činilac njenog života. Kad vaš duhovni brat ostvari Boga ili ima uzvišeno iskustvo i vi ste ponosni na njega, onda to unutrašnje poistovećenje vaše duše isplivava na površinu. Tad ponos koji osećate nije ponos ega. Ne! To je osećanje jedinstva, koje proširuje vašu sopstvenu ograničenu svest.

Ponos može da postoji u više oblika. Neko je postigao dobar uspeh u školi i ponosan je na to. Neko je pobedio u nekom sportu i ponosan je na svoje dostignuće. Neko je uradio nešto izvrsno u ljudskom svetu pa je, prirodno, ponosan na to. U ljudskom ponosu, ego je uvek prisutan. Tu nas ego zarobljava. Ponosan sam zato što sam ja nešto uradio, zato što je moj prijatelj ili moj brat nešto uradio. Sve je tu moje, moje. Ali kad se radi o božanskom ponosu, tu se ego ne upliće. Božanski nas ponos sve vreme oslobađa od vezanosti, nesavršenstva, ograničenja, neznanja i, konačno, od smrti.

Božanski ponos se javlja jedino zahvaljujući našem istinskom jedinstvu sa najuzvišenijim Svevišnjim. Kad je Sin Božji rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“, to je bilo zasnovano na njegovoj unutrašnjoj spoznaji o njegovom nerazdvojnom jedinstvu sa Bogom. Mi ostali smatramo da je Bog negde daleko na plavom nebu, ili negde gde mi nismo. Tragalac, međutim, može lako da kaže: „Ja sam Božje dete“. Kada to kaže, odmah oseća da ne može da uđe u mračnu zatvorsku ćeliju neznanja. To mu je ispod časti. Zato božanski ponos kaže: „Ja sam Božji sin. Ne mogu da gledam u neznanje; ne mogu da budem pod uticajem neznanja. Samo unutrašnje Svetlo u meni može da me vodi“.

Zato moramo da znamo sa kojom vrstom ponosa imamo posla: sa ponosom koji nas sputava ili ponosom koji nas oslobađa. Kad kažemo: „Ja sam Braman“, ako to svesno osetimo, osetićemo i da nam je ispod časti da ulazimo u neznanje. Takva vrsta ponosa nikad ne može da nas sputa. Taj ponos će nas samo odvezati i osloboditi. A kad se mi oslobodimo, ceo svet postaje oslobođen, zato što smo mi i svet nerazdvojni.

Zato, kao tragaoci, imate sva prava da budete ponosni na dostignuća vaše braće i sestara učenika, a takođe i da budete ponosni na svog Gurua. Takva vrsta ponosa neće vas sputati. Naprotiv, moj unutrašnji život živi u vama i za vas, radi vaše sopstvene uzvišene spoznaje.

Pitanje: Brinem se, u stvari, kako da se disciplinujem. Da li to zahteva svesni napor?

Šri Činmoj: Da, ali moraš da osetiš da taj svesni napor nije samo rezultat tvoje fizičke discipline ili mentalne discipline. Nije, postoji dublji izvor. Postoje mnogi koji ne mogu da prestanu da puše. Zašto? Zato što nisu uspeli da stupe u dodir sa voljom svoje duše ili odlučnošću svog unutrašnjeg bića. To je samo ideja kojoj daju neku važnost; jednoj ideji daju više važnosti nego drugoj. Ali nisu dodirnuli izvor, gde ta navika može da se ukine ili poništi. Ta prava odlučnost može da se javi jedino u duši ili unutrašnjem biću. Ako ona izvire odatle, lako možete prestati sa pušenjem. Čak i ako ste to činili dvadeset godina, uspećete. Samo zato što ste od nekog čuli da nije dobro jesti meso, nećete moći da prestati da ga jedete. Ne, to nije moguće. To je samo jedna ideja, a onda će doći neka druga ideja da se bori sa prvom. Vaša odlučnost mora da ima vezu sa dubljim izvorom. Spoljašnja mentalna disciplina, fizička ili vitalna disciplina, ne mogu da uspeju sve dok ih ne podrži nesalomiva volja duše. Zato je sav uspeh koji ste postigli u vašem unutrašnjem životu zasluga snage volje vaše duše. To nije zasluga vašeg svesnog fizičkog truda.

Pitanje: Da li čovek mora da bude božanska osoba i da dobro meditira da bi ostvario Boga?

Šri Činmoj: Neki ljudi koji rade veoma, veoma mnogo za nekog Duhovnog Učitelja ostvariće Boga. Mogu prema svima da budu grubi, ali neverovatno služe Učitelja.

Buda je imao rođaka koji je o njemu govorio sve najgore. Kad je taj rođak umro, neko je pitao Budu: „Šta će se desiti sa njim?“ Buda je odgovorio: „On će spoznati Boga mnogo pre nego vi“. Oni su upitali: „Kako je to moguće?“ Buda je odgovorio: „Već se uzdigao veoma visoko. On je mislio na mene sve vreme; uvek sam bio uključen u njegov život. Pričao je o meni rđave stvari, kritikovao me, ali je stalno mislio na mene“.

Buda je učinio nešto veoma lepo kad je ostvario Boga. Njegova majka je bila na Nebu i on joj je tamo duhovno pomogao. Ja sam, takođe, mnogo uradio za svoju majku i oca.

Pitanje: Može li neko da spozna Boga u drugim ljudima?

Šri Činmoj: Čim spoznaš Boga u sebi, bićeš sposoban da spoznaš Boga i u drugima. Ako prvo pokušaš da spoznaš Boga u drugima, to je veoma teško. Ali ako postaneš seme, lako ti je da osetiš i da si i drvo, grane i lišće. Sa druge strane, ako prvo misliš na lišće, biće ti veoma teško da stigneš do semena, do mesta odakle je sve to nastalo. Ako pogledaš listić, biće ti veoma teško da pomisliš na izvor, koji je seme. Ali ako osećaš da si ti izvor, onda ti je beskrajno lakše da smatraš da su cvetovi i plodovi i sve ostalo sasvim tvoji.

Dakle, naravno da možeš da vidiš Boga u drugima, ali je to teži način; ali ukoliko ugledaš Boga i osetiš Njegovo Prisustvo prvo u sebi, postaje veoma lako da se Bog vidi i oseti u drugima. Bolje je da se prvo uradi lakša stvar. Jednom, kad uvidiš Boga u sebi, samo raširi ruke i šake i videćeš da su ostali grane i lišće. Onda ćeš neminovno u njima videti Boga. Ako probaš drugi prilaz, sumnja može da ti se pojavi u životu. Ali ako osećaš da si seme, da je unutar tebe seme, Bog-seme, onda ga vidiš, osećaš i izrastaš u njega. Tad, gde je sumnja? Čim Njega spaziš, tvoja će svest automatski početi da se širi. Videćeš da je Bog koga osećaš u sebi takođe i u tvom ocu, majci, prijateljima i rođacima – unutar celog čovečanstva. Tako je najbrži i najefikasniji način da Boga najpre vidiš u sebi. Tad ćeš neminovno videti Boga u svakome.

Pitanje: Pitanje: Meni je obrnuto lakše.

Šri Činmoj: Danas vidiš Boga u drugima. Imaš osećaj da drugi ljudi meditiraju dvadeset četiri sata na dan dok ti ne meditiraš ni jedan sekund. Ili osećaš da ostali rade dobre stvari koje ti ne radiš. Ali kad jednom uđeš duboko unutar sebe, reći ćeš: „ Oh, nisam znao da je on tako loš čovek“. Što dublje budeš zaranjao, to jasnije ćeš videti da ljudi za koje si mislio da su iznad tebe nisu toliko iznad tebe. U ovom trenutku, zato što još nisi dovoljno ušao u duhovni život, izgradio si veoma visoko mišljenje o drugima. Ali, ukoliko uđeš duboko u sebe, videćeš da je tvoj sopstveni Izvor isti kao njihov. Sve ćeš videti unutar sebe.

Prvo treba da uđeš duboko unutra da stigneš do sopstvenog Izvora. Onda ćeš biti u stanju da dosegneš i Izvor drugih u koje veruješ. Inače se može desiti da se jednog dana potpuno razočaraš ako osobe o kojima si imao visoko mišljenje urade nešto što je nebožansko. Onda će sve tvoje nade u Boga, sva tvoja osećanja prema Bogu, biti uništena.

Zato je uvek bolje da prvo uđeš duboko u sebe. Onda, kad rešiš sve svoje probleme, videćeš da će i problemi celog sveta biti rešeni. Inače, ako pokušavaš da vidiš božansko u drugim ljudima, dok u sebi imaš svakakve nebožanske misli, kažem ti onda će to biti veoma, veoma naporan i dug proces. Ne kažem da drugi ljudi nemaju ništa božansko u sebi. Ne, ne, oni imaju, ali Bog u tebi želi da nahraniš prvo Njega. Pa neka onda prvo Bog bude nahranjen. Jednom kad si nahranio Boga, pogledaćeš oko sebe i videti da je isti Bog nahranjen i u drugima.

Pitanje: Guru, govoriš nam da vidimo prisustvo Božje u svojoj deci. Da li je to tačno?

Šri Činmoj: Naravno. Kad se tvoja ćerka osmehne, tada zaista možeš da vidiš Božje Prisustvo. Ali istog trenutka kad zagalami i uradi nekoliko nebožanskih stvari, da li i tad vidiš Boga u njoj? Ne, samo kažeš: „Eto meni nesreće. Neću takvu vrstu Boga“. Uvek govorim roditeljima da osećaju da je Bog unutar njihove dece. Roditelji ne bi trebalo da tuku decu. Šta se onda dešava? Poslušaju me na jedan dan, a sledećeg dana kad deca učine nešto loše roditelji više ne primećuju u njima Božje Prisustvo. I istuku ih.

Zato jeste istina da treba da vidiš Prisustvo Boga u svojoj deci, u ljuskom rodu. Ali jednog trenutka ćeš ugledati nešto božansko, a sledećeg neku manu. I odmah ćeš promeniti mišljenje i izjaviti da tu nema Boga. Ali, ukoliko prvo osetiš Prisustvo Božje u sebi, onda će ti biti lako da vidiš Božje Prisustvo u drugim ljudima. Ako ustanoviš u sebi sopstveno božansko, onda će, bez obzira u koga da gledaš, ta osoba biti projekcija božanskog u tebi samom.

Pitanje: Ja sam doktor. Zar ne bi trebalo da služim Boga najpre u svojim pacijentima?

Šri Činmoj: Ne, ne, ne. Ti si doktor, to je istina. Ali rano ujutro, pre nego što ugledaš ijednog pacijenta, treba da misliš na Boga, meditiraš na Boga. Samo tad radiš ono što je ispravno. Već sad primećuješ Boga u svojim pacijentima. To je velikodušnost tvog srca. To je izvanredno. Vidiš Boga u svojim pacijentima, tako da možeš da budeš pažljiviji, duševniji u svom odnosu sa pacijentima. Upravo to Bog i hoće. Ali samu tu duševnost, saosećanje, tu ljubav i brigu za pacijente – odakle ih dobijaš? Dobijaš ih iz svog sopstvenog srca, iz svoje duše. Misliš li, međutim, da ćeš ih dobiti ukoliko ne budeš meditirao? Ako ne uđeš u tišinu ili ne osetiš mir na nekoliko trenutaka u zoru, nećeš ih dobiti. Ima mnogo doktora koji su veoma nebožanski, grubi, zato što prvo ne rade ono što treba uraditi prvo.

Ti meditiraš rano ujutro pre odlaska u bolnicu. To što se rano ujutro moliš i meditiraš na Boga nekoliko minuta znači da voliš Boga. Onda, kad odeš u bolnicu, pokazuješ svoju ljubav i posvećenost Svevišnjem u drugim ljudima. Tako, u stvari, radiš dve stvari i obe imaju određenu vrednost. Ti prvo radiš važniju stvar; ali imaš osećaj da je samo druga stvar koju činiš prava. Ne, obe su podjednako ispravne. Ideš od prvog koraka ka drugom. Ne možeš da napraviš dva koraka u isto vreme. Prvo staneš na jednu, pa onda na drugu nogu. Zato, u tvom slučaju, radiš apsolutno ispravnu stvar. Rano ujutru se moliš Bogu: to je tvoja ljubav prema Bogu. Zatim, istu tu ljubav širiš na svoje pacijente, koji su tvoja braća i sestre.

Pitanje: Kad postignemo ostvarenje, kako će to promeniti naš svakodnevni život?

Šri Činmoj: Ostvarenje neminovno menja naš svakodnevni život, zato što je ostvarenje ne samo svesna spoznaja Božanskog u nama, već i svesno prihvatanje Stvarnosti u nama. Kad Božansko i Stvarnost koje su u nama potpuno prihvatimo kao svoje sopstvene, i one nas u potpunosti prisvoje. U ovom trenutku smo jedino mi sami odgovorni za ono što radimo i govorimo. Ali, jednoga dana, uvidećemo da mi ne činimo ništa; spoznaćemo da Neko, ko se zove unutrašnji Pilot, sve čini za nas. Da je, u stvari, već uradio sve za nas, ali smo to tek sad shvatili. Spoznaćemo da postoji jedan unutrašnji Pilot u nama koji je sav Svetlost i Blaženstvo i videćemo da smo mi Njegovi instrumenti. On deluje u nama i pomoću nas.

Naši prijatelji i susedi ranije u nama i oko nas nisu videli ništa osim tame. Sada, isti ti susedi i poznanici i u nama i oko nas vide nešto sasvim drugačije. Zašto? Upravo zato što naš unutrašnji Pilot deluje u nama i pomoću nas, a Njegovo delovanje je uvek savršeno. Zašto On deluje u nama i pomoću nas? Zato što mi želimo da On to radi. Kad težimo, kad vapimo da nas Bog oblikuje i izvaja u Njegov sopstveni lik i preuzme potpunu kontrolu nad našim životom, to ne samo da menja naš život, već i živote ljudi koji nas okružuju. Kad On deluje u nama i pomoću nas, On nas prosvetljava; i to prosvetljenje se neprestano širi. To je Stvarnost koja širi svoju Svetlost i Blaženstvo. Kad smo prosvetljeni, oni koji su oko nas takođe se prosvetljuju. Mi se prosvetljujemo u zavisnosti od naše prijemčivosti, a oni se prosvetljuju u zavisnosti od njihove prijemčivosti.

Pitanje: Kako da trčimo veoma brzo našim duhovnim putem?

Šri Činmoj: Tragalac može da trči veoma brzo pomoću svoje unutrašnje težnje i spoljašnje posvećenosti. To je jedini način. Težnja je unutrašnji vapaj da se zaroni duboko u sebe, trči najbrže i leti u najviše. Posvećenost je svesno osećanje jedinstva sa svojim duhovnim Učiteljem i njegovom misijom da proširi Svetlost Svevišnjeg. Tragalac treba uvek da pokuša da oseti svesno jedinstvo sa misijom i da bude spreman da se proširi.

Nema žrtvovanja u unutrašnjem i spoljašnjem životu; sve je jedinstvo, prošireno jedinstvo. Na fizičkom planu, mi kažemo: „Mnogo toga je žrtvovao“. Ali kad se neko proširi, on širi svoju svest. Kad ruka učini nešto za nogu, ona takođe čini nešto za celo telo. I u duhovnom životu, kad neko proširi svoju svest, svoju sposobnost, on postepeno postaje univerzalan. Božija Stvarnost i ljudska stvarnost su jedno isto: ljubav. U svojoj Ljubavi On bezuslovno silazi; u našoj ljubavi mi se duševno i zahvalno uzdižemo.

Pitanje: Koju posebnu poruku mogu učenici dobiti kad rade za tebe mnogo sati bez spavanja?

Šri Činmoj:_ Onog trenutka kad učenici urade za mene nešto duševno i posvećeno, ne mogu ni zamisliti koliko ja tada njima dajem. Pre neku noć, radili su za mene cele noći i za to sam im uputio ogromnu zahvalnost. I još, tokom meditacije u četvrtak uveče, dao sam im za minut ono što bi sami mogli postići tek za deset meseci rigorozne molitve i meditacije. Čak ni za deset meseci, kažem vam, nijedan učenik ne bi mogao da dobije stvari koju sam im ja dao za jedan minut. Da su meditirali iskreno, posvećeno i fokusirano minimum deset meseci, dobili bi određenu količinu Svetlosti od svoje molitve i meditacije ili od kosmičkih bogova, ili, hajde da kažemo, od Boga. Ali tu Svetlost, želim da kažem, ja sam im dao u jednom minutu. A to nije laž, zato što ja to imam. Imam Mir, Svetlost i Blaženstvo u neograničenim količinama. Ili, ako hoćete, možete reći, da imam malo više nego vi ostali. Pa tako, zato što imam nekoliko dolara više nego što vi imate, mogu da dam bogatstvo bilo kom učeniku kojim sam zadovoljan.

Pre neki dan razgovarao sam sa X. On je veoma bogat čovek. Recimo da sam radio redovno kod njega šest meseci, dao bi mi platu. Da kažem, da bi mi svakog meseca dvesta ili četristo dolara. Ali, ukoliko ima novaca, on može da mi tu šestomesečnu platu dā odmah. Zato što ima novca, ne mora da brine; nije mu potrebno šest meseci mog redovnog rada. Tako i onaj ko poseduje bilo kakvu moć – materijalnu moć ili Svetlost, na primer – ako je zadovoljan nekim ljudima, može da im podari nešto što oni ne mogu ni da zamisle.

Svetlost koju sam spustio odozgo bukvalno sam ubrizgavao u te učenike. Bilo je to daleko iznad njihove sposobnosti da prime. Neki ljudi nisu bili prijemčivi, pa sam morao da koristim unutrašnju snagu. Da je to bila neka druga prilika kad nisu bili prijemčivi, rekao bih: „Dobro, ja sam doneo, a ako oni ne mogu to da prime, nije velika šteta“. Ali kad sam preplavljen Samilošću, onda kažem: „U redu, radili su za mene, ali u ovom trenutku nisu u visokoj svesti, božanskoj svesti. Šta da radim?“ Iz svoje obilne Samilosti i zahvalnosti pune blagoslova, uđem u njih i dam im Svetlost. Zato, kad ljudi kažu da su učinili nešto za mene, želim da kažem da sam ja za njih učinio beskrajno više.

Kad dete nađe novčić na ulici i pokloni ga svom ocu, otac je toliko zadovoljan njime da mu odmah daje dolar. Otac zna da je dete moglo da potroši novčić da kupi sebi neki slatkiš. Ali pošto je dete dalo taj novčić ocu, otac detetu zauzvrat daje mnogo više. Za dete, taj novčić je sve što ima na svetu; to je celo njegovo bogatstvo. Ali kad odrastao čovek potroši jedan dan svog života na zemlji u neku svrhu, on ne daje, u količini bogatstva, onoliko koliko dete daje. Jedan cent je celo njegovo bogatstvo, dok je kapacitet odraslog čoveka mnogo veći od toga. Radili ste za mene dvadeset četiri sata. Da sam zatražio, možda biste radili i sledećih dvadeset četiri. To biste sa lakoćom bili sposobni da učinite. Ali zatražite od deteta da donese još jedan novčić i ono će biti bespomoćno. Neće moći da to uradi jer je jedan novčić sve što ima.

S vremena na vreme učenik možda potroši nekoliko sati obavljajući nesebično služenje ili radeći za mene. Ali nijedan učenik ne može da kaže da je radio za mene mnogo, mnogo sati tokom nekoliko dana ili čak tokom nedelju dana. Ko može da kaže da je radio petnaest sati na dan, cele sedmice, za mene? Želim da vidim lice tog sjajnog deteta i ubrzaću njegovo Bogoostvarenje preko noći. Nemam učenika koji bi imao takvu sreću. Neko će raditi jedan dan, a onda će da to nadoknadi. Spavaće tokom dana ili tokom svoje meditacije sledećeg dana.

Nikad neću tražiti ni od jednog učenika da bilo šta radi za mene ukoliko mu već nisam dao sposobnost da to obavi. A nisam ja, već je Svevišnji u meni taj koji mu daje tu sposobnost. Nikad neću od nekog trogodišnjeg dečaka tražiti da ponese težak teret na svojim plećima, ne. Tražiću to od onih u koje imam savršeno poverenje. Uvek pravim izbor. Imam trista učenika u Njujorku. Od te tri stotine, zašto biram toga i toga da učini nešto za mene? Biram njega jer imam potpuno poverenje da će baš on obaviti taj posao na zadovoljavajući način. A kad obavi to na zadovoljavajući način, moram reći da to čini zahvaljujući ljubavi, brižnosti i bespogovornom pouzdanju koje ja već imam u njegovu sposobnost.

Oni koji rade za mene znaju da rade samo za svoju sopstvenu proširenu Stvarnost. Kad ja radim za učenike, nemam osećaj da radim za neku treću osobu. Osećam jedino da radim za stvarnost koja se neprestano širi, širi. Ti si jedna stvarnost i ja sam jedna stvarnost, ali šireći svoju sopstvenu stvarnost kao takvu, postajem jedno sa tobom. Tako najpre ja i ti postanemo jedno. Zatim, kad se pojavi treća osoba, pokušavamo opet da se proširimo. Na ovaj način, kad neko radi za mene, radi jedino za svoje sopstveno širenje.

Velika je čast, veliki blagoslov, kad Učitelj zatraži od neke određene osobe da obavi posao za njega. Kao prvo, taj je učenik od stotina učenika odabran da radi za Učitelja. Zato odabrani ljudi treba da osećaju da istinski imaju sreće. A onda, kad obave posao na zadovoljavajući način, udovoljili su nekome ko može za njih da učini nešto uistinu božansko i besmrtno, a to je Svevišnji u meni. Zato, kad želite da saznate šta je dobitak ili gubitak u ovoj igri, želim da kažem da je za učenike dobit ogromna. U isto vreme ja nisam gubtnik – ni na koji način. Ja stalno ponavljam da su moja dostignuća i vaša dostignuća. Prošle nedelje napisao sam 360 pesama u jednom danu. Ali ja stalno ponavljam učenicima da su njihovo nadahnuće, njihova težnja, radili skupa sa mojim nadahnućem i težnjom. Njihova inspiracija i težnja su mi dale sposobnost da napišem 360 pesama u jednom danu. Da budem zaista iskren, nije ispravno da kažem da sam ih ja napisao. Svi ste ih vi napisali u meni i kroz mene. Ali, ukoliko zaronimo duboko u sebe, opet ćemo reći da je i to pogrešno. Nisam ja pisao. Niste vi pisali. Ko je pisao? Svevišnji u nama. On je nadahnuće, On je Tvorac, On je tvorevina. On nas je inspirisao, a uz to, postao je cvetanje Njegove sopstvene inspiracije, sama tvorevina.

Pitanje: Pre nego što sam došao k tebi mnogo sam čitao. Savetovali su me da prestanem sa tim i jesam prestao. Ali počinjem da imam osećaj da možda treba da nastavim.

Šri Činmoj: Ako proučavaš moje spise, stičeš moju svest. Ako proučavaš druge duhovne Učitelje, to nije loše; nema sukoba između mene i drugih duhovnih Učitelja. Svako ima prava da govori istinu na svoj poseban način. Ali ako ja kažem neku stvar, a drugi Učitelj govori istu tu stvar na drugačiji način, to te može zbuniti. Pošto želiš da budeš na mom brodu, za tebe je bolje da proučavaš ono što sam ja napisao. Zatim, ako kasnije budeš čitao druge spise, tad će tvoja osnova biti čvrsta jer ćeš znati gde ti je dom. Kad se jednom dobro utvdiš u svojoj duhovnoj kući, tad možeš da posetiš i druge kuće da vidiš šta one imaju. Ali ja uvek savetujem ljudima da prvo shvate gde je njihova sopstvena kuća.

Pitanje: Kad si ušao u salu i počeo intenzivno da gledaš u svakoga, imao sam čudno iskustvo. Sve je pobelelo. Cela soba je bila bela kao pahuljica. Da li je to bio deo tvoje energije koja je stizala do nas, ili moja mašta, ili šta je to bilo?

Šri Činmoj: Čim sam ušao, spustio sam odozgo Svetlost, Mir i Blaženstvo. Ja odozgo donosim more Mira, Svetlosti i Blaženstva i to se prostire okolo kao talasi okeana. To nije tvoja mentalna halucinacija. Daleko od toga. Donosim odozogo dole i more i talase. U tom zatalasanom trenutku, kad gledam po sobi, ja u stvari ulazim u svakog učenika. Ta bela svetlost je svetlost čistote, unutrašnje čistote, a takođe je Svest Božja u ženskom obliku; to jest, to je svetlost Svevišnjeg.

Pitanje: A šta je svetlost koja te okružuje? Ponekad vidim plavu svetlost.

Šri Činmoj: Vrlo dobro! Plavo je svetlost Beskonačnog, svetlost duhovnosti. Bela svetlost predstavlja Svest Božanske Majke, a takođe i čistotu duše. Slično tome, plava predstavlja Beskonačnost i suštinu duhovnosti. Moje najistaknutije boje su plava i zlatna. Ja otelovljujem sve boje, ali važne boje mog života su plava i zlatna.

Pitanje: Da li uvek doneseš odozgo iste stvari ili to zavisi od nas?

Šri Činmoj: Ja odozgo dole donosim skoro sve, ali od učenika zavisi kako će to dostići ili primiti. Pretpostavimo da ti je danas potrebna čistota. Zato ćeš da primiš više čistote. Sledećeg puta možda će ti trebati svetlost, pa ćeš svetlost i primiti. To zavisi od toga šta ti je potrebno. Ja sam kao vlasnik prodavnice. Imam razne stvari u svojoj radnji. Na tebi je da kupiš ono što hoćeš. Ako želiš da kupiš neku određenu hranu, kupićeš je. Ako želiš da kupiš nešto drugo i to možeš da uradiš. Kad ovde kupuješ, moć novca nije neophodna; plaćaš težnjom. Što više težnje iskazuješ, to ćeš više stvari koje ti trebaju moći da nabaviš: Mir, Svetlost, Blaženstvo, čistotu. Nekih dana prodavac prodaje više jedan određeni proizvod nego druge stvari. Na taj način, tri, ili četiri, ili deset osoba će možda danas videti belu svetlost, zato što im treba čistota. Ima mnogo ljudi kojima je potreban mir. Većini učenika potreban je mir uma. Zato ja donosim mir, a tog mira možete da uzmete koliko vam srce želi. Šta god drugo da vam treba, možete takođe da imate.

Pitanje: Može li neko da se ponovo rodi tokom jednog života?

Šri Činmoj: Da, pomoću razvoja svoje unutrašnje svesti. Ako neko kaže da je imao ponovno rođenje, to znači da je postigao nešto u svom unutrašnjem životu. U njemu su osvanuli novi svet i nova svest. Onda možete reći da je to novo rođenje.

U Indiji se braminima sa dvanaest ili trinaest godina stavlja na telo sveta nit. U jevrejskom sistemu, takođe, kad dečak napuni trinaest godina, on ulazi novi život. Nova svest ulazi u tog dečaka. U našem slučaju, takođe, kad se otisnemo u duhovni život i dobijemo viša iskustva, dublja iskustva, ta iskustva određuju naš novi život.

Zato, u duhovnom pogledu, možemo imati više života u jednom ljudskom životu. Što se tiče evolucije, unutrašnje evolucije, imali smo mnogo, mnogo života, bezbrojne živote.

Pitanje: Zašto daješ prašad?

Šri Činmoj: Ponekad tragaoci žele da od Učitelja dobiju neku opipljivu stvar ili opipljivu Stvarnost. Na unutrašnjem planu osetili su svoju dušu ili su izrasli u neku stvarnost. Dok su meditirali sa mnom, dobili su unutrašnju hranu, ali to nije dovoljno. Imaju osećaj da im je takođe potrebno i nešto spoljašnje hrane. Žele nešto na spoljašnjem planu što bi ubedilo njihov fizički um. Osećaju da spoljašnji dar takođe ima svesnu moć. Zato im dajem prašad ispunjen blagoslovima, osveštanu hranu, koju je blagoslovio moj unutrašnji Pilot, koji je i svačiji Unutrašnji Pilot. Spoljašnju hranu dobijaju kad dođu u fizički kontakt sa mnom. Tako, kad dobiju i unutrašnju i spoljašnju hranu, njihovo zadovoljstvo je potpuno.

Pitanje: Da li može odmah, iz prve ruke, da se dobije iskustvo od meditacije, a da se ne čeka dve ili tri godine?

_Šri Činmoj: To zavisi od razvijenosti duše. Mentalno, osećaćeš da nisi sledio propisani kurs. Nisi išao u školu dve ili tri godine, dok su drugi učili u svojim školama. Ti, međutim, ne znaš kad si zapravo započeo svoje putovanje. Možda si u svojim prošlim inkarnacijama godinama meditirao. Ako si praktikovao duhovni život u svojim prošlim inkarnacijama, onda čak i pri prvom pokušaju u ovom životu možeš steći neko duhovno iskustvo.

Sa druge strane, može se dogoditi da zahvaljujući Milosti Svevišnjeg u prvom pokušaju stekneš duhovno iskustvo iz prve ruke. Tako da nema utvrđenog i strogog pravila. Mnogi ljudi dožive duhovno iskustvo kad sretnu svog Učitelja, čak i ako se ranije nisu bavili duhovnošću. Zašto? Zato što su ušli u dušu Učitelja sa intenzivnom posvećenošću; a kad ta posvećenost uđe u Učiteljevu dušu, njegov blagoslov ili, možete reći, njegova samilost ili svetlost odmah reaguju na tu posvećenost tragaoca. Tad tragalac stiče iskustvo iz prve ruke.

Uvod urednika prvom izdanju

U ovoj knjizi, Šri Činmoj govori o životu težnje i odgovara na lična pitanja učenika kako da trče najbrže njegovim putem.