Deo I — Javni govori
Guru i neprijateljske sile1
Dok sam stajao pred vama danas tokom meditacije i spremao se da vas blagoslovim, u unutrašnjem svetu se desio strašan napad. Veoma jake neprijateljske sile su se spremale da napadnu mog najdražeg X. Primetio sam to kad sam pogledao u njega. Odmah sam na nekoliko sekundi uneo te neprijateljske sile u sebe, a onda ih ubacio u Univerzalnu Svest.Ljudi, kažem vam, ukoliko neko nije u potpunosti ostvaren, ne bi trebalo da prihvata učenike ili da igra ulogu Gurua. Ta sila je pratila X, ali sam je ja odmah preuzeo zato što je on veoma posvećen, veoma odan, veoma blizak. Preuzeo sam je odavde i potom ubacio u Univerzalnu svest. A gde se nalazi Univerzalna svest? Ona je u mom posedu. Ali da je neko drugi pokušao da se suoči sa tom silom, istog trena bi se onesvestio ili uradio nešto krajnje užasavajuće. Oprostite mi, molim vas, samo vam govorim o tome da je velika greška baviti se učenicima bez prethodne potpune spoznaje. Takođe, to je veoma nepravedno prema učenicima.
Često mi se događa da, kad stojim ispred nekih učenika, oni svesno ili nesvesno odapinju strele na mene. Kad biste ušli u unutrašnji svet, videli biste da celo moje telo obilno krvari. U stvari, plivam u moru krvi. Desi mi se to, ali ja imam moć da te strele odmah ubacim u Univerzalnu Svest. Da nemam takvu moć, već bih bio na onom svetu. Svi duhovni Učitelji moraju da imaju ovu moć, ako su prihvatili učenike u pravom smislu te reči. Ako ne prihvate nikakve učenike, ako prihvate samo ljudska bića kao članove svoje organizacije, mogu da imaju hiljade i milione sledbenika bez ikakve odgovornosti sa svoje strane.
Mnogo puta, pre nego što napadne učenika, neprijateljska sila udara na mene što jače može. Zašto? Zato što je moje poistovećenje, moje jedinstvo sa učenicima, veoma jako. To je isto kao kad neko krene da udari dete pred njegovom majkom, zato što je uradilo nešto loše. Majka će odmah da priđe i kaže: „Znam da je moje dete uradilo nešto loše, ali nemojte da tučete moje dete, ono je moje. Istucite mene umesto njega“. Što se mene tiče, ja radim to isto za svoju duhovnu decu. Ali to važi samo za one koji su me u potpunosti i bezrezervno prihvatili. Inače, uprkos mojim dobrim namerama, Svevišnji mi neće dozvoliti da bilo šta uradim za vas.
PA 1. Govor učenicima tokom centarskog okupljanja 24. Marta 1968.↩