Pitanje: Uskoro će mnogo više ljudi doći na tvoj put. Kako možemo biti veoma dobra braća i sestre prema njima?

Šri Činmoj: Postoje dva načina da se priđe mlađim članovima porodice. U vašoj fizičkoj porodici, rođeni ste pre svoje sestre. Kao starija sestra, možete da izaberete jedan od dva pristupa. Sve dobre stvari koje ste naučili od svojih roditelja, možete je naučiti i učiti je, spolja i iznutra, svojom ljubavlju i naklonošću. Drugi pristup je da kažete: „O Bože, ona će mi oduzeti sve što imam! Sada ću morati da delim naklonost i ljubav svojih roditelja sa njom.“ Ako postanete ljubomorni na svoju mlađu sestru, sve upropašćujete. U svakom trenutku je mučite, jer mislite da ćete, kako odrasta, morati sve da delite i da joj dajete pola, uvek pola. To je negativan pristup.

Sa druge strane, pozitivan pristup je reći: „Došlo je vreme kada sam dobio ono što je trebalo da dobijem od svojih roditelja. Pokazali su mi naklonost i ljubav. Sve dobre stvari koje su imali, dali su mi. Sada ću sve dobre stvari koje sam naučio od svojih roditelja, sve dobre stvari koje sam želeo da imam od njih, dati onima koji dolaze posle mene.“

Bog je naš Otac. Od Boga su došli duhovni Učitelji i jogiji. Od Najvišeg, naklonost i ljubav su postepeno, postepeno dolazile do duhovnih Učitelja. Pozitivan pristup je da su duhovni Učitelji od Boga primili Ljubav, a od Učitelja su je dobili njihovi učenici. Neki ljudi su počeli da slede duhovne Učitelje pre drugih. Učenici koji dođu kod duhovnog Učitelja prvi primaju sve dobre osobine. Onda mogu da daju te dobre osobine novima. Nažalost, na ljudskom nivou, nesigurnost može odmah ući u naš život. Tada kažemo: „Bože moj, ako ovim novopridošlima kažem sve što znam, možda će me nadmašiti“! Ego dođe do izražaja i sputava nas.

Od Boga je sve otišlo duhovnim Učiteljima; a od duhovnih Učitelja je došlo nama. Sada, sve dobre stvari koje smo stekli od Učitelja možemo dati svetu. Tada će nastati nova tvorevina. Svetlost silazi, silazi, silazi, osim ako nije blokirana. Dok se Gang spušta sve niže i niže sa Himalaja, voda teče i zemlja postaje plodna. Reka nastavlja da teče, osim ako se ne blokira.

Kako možete postati veoma dobar duhovni brat ili sestra novopridošlima? Samo zapamtite da sa najviše ravni svetlost silazi i silazi. Kada je Svevišnji stvorio duhovne Učitelje, nije postao ljubomoran ili uplašen. Nije rekao: „Jednog dana će moje tvorevine postati moćnije, i tada neću ostati Svevšnji.“ Ne! Kada je stvorio duhovne Učitelje i jogije, znao je da su oni njegovi produžeci i da će mu pomoći. Tako, moji učenici moraju da osete da su samo produžetak ili širenje mog života. Tada će osetiti radost.

Kako možete služiti budućoj generaciji, ljudima koji će doći na naš put za dve ili tri godine? Samo osetite da što više dajete, to više možete da date. Ovo se odnosi na vaš život, na život svakoga, kad govorite o svom Učitelju. Entuzijastični ste kad dođu posetioci. Pričaćete im šta se dešavalo ovde u Njujorku. Kada im najiskrenije pričate, vi se širite. Ali neki učenici se plaše da dele vesti. Kažu: „Ako drugi saznaju, onda ništa neće ostati tajna“. Oni osećaju: „Ako kažem drugima, moja snaga će nestati.“ To je apsurdno!

Dao sam jednom momku iz Evrope duhovno ime, a on ga nije otkrio drugima mesec dana. Želeo je da to ostane neka tajna. Svi su ga zvali njegovim starim imenom, jer nije želeo da otkrije svoje duhovno ime. I ovde se neki ljudi plaše da ako saopšte dobre vesti, onda ih ne čuvaju u strogoj tajnosti. Osećaju da neguju najdragoceniji dragulj. Drugi će, opet, reći: „Što više mogu da dam sa radošću, to više primam“. To je apsolutno tačno, jer se od radosti koju oni daju, radost novopridošlih vraća njima. Oni već imaju radost. Zatim daju pedeset procenata svoje radosti novopridošlima, a novopridošli im zauzvrat daju sto procenata svoje radosti. Radost dolazi od davanja.

Nažalost, kada posetioci dođu u Njujork, postoje učenici na lokalu koji ili zaborave da razgovaraju sa njima ili se ne potrude da razgovaraju sa njima. A opet, neki učenici će kipeti od radosti dok saopštavaju novosti. Drugi će im saopštavati kao deo svoje službe; osećaju da je to njihova dužnost, njihova obaveza. Neki saopštavaju dobre vesti da bi se pravili važni. Kažu: „Oh, nisi bio ovde, ali ja am to video. Znao sam ovo, znao sam ono“! Ove osobe ne napreduju. Ali postoje ljudi koji sa takvom radošću, ljubavlju i brigom govore dobre vesti posetiocima. Njihovi prijatelji su došli, i oni imaju veliku ljubav, veliku brigu za te prijatelje. Kažu: „Imam mango i sada to delim sa tobom, delim sa tobom“.

Moramo videti motiv koji stoji iza ljudskih postupaka. Jedna osoba se hvali, dok druga osoba nudi dobre vesti iz čiste brižnosti, jer je njen prijatelj bio u Rusiji ili nekoj drugoj dalekoj zemlji i nije mogao da bude ovde. Ako delite iz istinske brižnosti, zato što vam je nešto inspirativno pomoglo i znate da će sada sigurno pomoći i drugima, onda radite apsolutno pravu stvar.