Pitanje: Šta bi trebalo da uradimo sa telom nakon smrti?

Šri Činmoj: To zavisi od mesta gde ste rođeni. Kad umrete, vaša duša-ptica odleti iz kaveza. Kad je ptica, odnosno duša, otišla, možete sa telom da uradite šta god hoćete. Kad uvidite da unutra nema ptice, kavez je beskoristan. Možete razbiti kavez, možete ga baciti u more, možete ga spaliti, možete ga zakopati u zemlju.

Indijski hindus će biti kremiran. Ljudi sa Zapada misle da je dobro biti pokopan. U persijskoj tradiciji telo polože na krov, pa lešinari i druge životinje pojedu meso i kosti. Članovi porodice sve to posmatraju. To je njihova tradicija. Drugi ljudi, kad im roditelji umru, drže tela pod istim krovom pod kojim i sami spavaju. Takva im je kultura. Ko može promeniti bilo koju kulturu? Neki osećaju da ne žele da drže mrtvo telo svoji bližnjih u svojoj blizini. Oni osećaju da ne mogu da drže mrtvo telo u istoj kući sa živim ljudima, jer ih to plaši, ili zbog drugih razloga. Neki drugi, međutim, drže telo kod kuće. Opet, Indijci smatraju: pošto je telo bilo tako dobro prema njima, oni sad treba da ga pročiste. A neki ljudi žele da polože telo u vodu, u more ili okean, jer je voda svest. Telo je želelo da ima beskonačnu svest, pa spuštaju telo u vodu i ostavljaju okeanu da se pobrine za njega. A opet, neki misle da telo, pošto poteklo od zemlje, treba i da se vrati u zemlju. To je takođe istina.

Ali ko je u pravu, a ko nije? Kad duša ode, možete uraditi šta god hoćete sa telom. Mi smo duhovni ljudi, ali obični ljudi osećaju da moraju dobiti neko zadovoljstvo kad im neko drag umre. Pošto se radi samo o nekoliko sati ili nekoliko dana, neka rođaci budu zadovoljni na njihov sopstveni način. Ako osećaju da je spaljivanje najbolja stvar, neka to učine. Ako osećaju da je potapanje u vodu najbolja stvar, neka to učine. To je stvar pojedinačnog izbora. Pošto je ptica odletela, možete uraditi šta god poželite sa kavezom.