Deo I — Čuda, emanacije i snovi

Čuda,emanacije i snovi

U one koje smatram svojim pravim učenicima ja stavim iskru svoje sopstvene duše. Moja duša je kao Sunce. Onog dana kada dam unutrašnje obećanje učeniku i prihvatim ga kao svog sopstvenog, ja stavim zrak svog unutrašnjeg sunca u njega. To se naziva emanacijom. Ne mora to biti jedna emanacija, u nekim slučajevima postoji ih više. Opet, neke emanacije nisu posebno namenjene samo za jednu određenu osobu, one su za sve. U slučaju da se nešto veoma važno ili upadljivo dešava, njihove emanacije mi to kažu. Nekim učenicima sam dao emanaciju od prvog dana, drugima je to došlo tek posle nekoliko meseci ili čak godina. Kako god bilo, ako me učenik napusti ili ako se zatraži od njega da napusti Centar, onda ja uzmem emanaciju nazad.

Emanacija je u stvari deo mog sopstvenog bića koji sam stavio unutar učenika. To je kao magnet, on može privući mene učeniku i može učenika privući meni. Moja emanacija je kao veza, kao telefonska linija. Ako radite nešto loše, ona će me odmah o tome obavestiti, pozvaće me. Emanacije mi u trenutku daju vesti o bilo kojoj važnoj stvari koja se dešava. U unutrašnjem svetu, ako neka osoba neprestano krši duhovne zakone, emanacija pati. Ako je neka osoba veoma loša, onda njena emanacija i ne funkcioniše kako treba. Samo određeni duhovni Učitelji imaju emanacije; drugi imaju samo unutrašnja bića.

Ponekad emanacija dođe i stane kraj telefona kad me zovete. Pre neki dan me je pozvao učenik sa velike udaljenosti i ja sam odmah znao o kome se radi jer sam video emanaciju kako stoji pored telefona. Telefonistkinja me je pitala: „Govorite li francuski?“ Ja sam rekao: „ Da“, i ona me je spojila. Ali, ja sam znao da je to bio X koji govori engleski. Emanacije su takve; one igraju igru.

Kad su dva moja učenika jedne noći jurila lopova, njihove emanacije su mi došle. Video sam šta se dešava, mada ne detaljno. Ali, kad znam bar malo, onda je to sve što mi je potrebno da u određenu osobu ubacim duhovnu silu. Nije potrebno videti sve u detalje kada se deluje na unutrašnjem nivou. Ali, kada su njihove emanacije došle, očekivao sam poziv od njih na fizičkom nivou. I nekoliko minuta posle toga su mi telefonirali i ispričali mi sve detaljno.

Nekad mi vaše emanacije dođe i kažu mi o problemima i pre nego ih vaš fizički um postane svestan. Ali, ako se radi o važnoj stvari, trebalo bi me brzo obavestiti na fizičkom nivou, zato što tada moja božanska sila može da poništi problem. Sa druge strane, ako se u vašem životu dogodi nešto dobro, takođe bi trebalo da me obavestite. U suprotnom, mogu se pojaviti negativne sile. Može se pojaviti ponos i tada nećete odati priznanje Svevišnjem. Ako vas napadne ponos, onda ste izgubljeni. Ali ako kažete Učitelju, znači, ako podelite svoje dostignuće sa Učiteljem, tada mu svesno ili nesvesno saopštavate da je on imao neke veze s tim vašim uspehom ili postignućem. Kad to uradite, neprijateljske sile neće ili ne mogu da vas napadnu, pošto ste već podelili svoje iskustvo i dostignuće sa višom silom.

Unutrašnja bića mogu biti nadmoćnija, daleko nadmoćnija od emanacija, ali mogu biti i slabija. Neka unutrašnja bića se ponašaju kao deca, vole da pevaju, plešu i da rade svakakve stvari. Ali opet, neka unutrašnja bića su vrlo zrela i mogu da učine vrlo važne usluge. Emanacije su kao kuriri. One će preneti ispravnu poruku, ali nemaju sposobnost da bilo šta poprave ako nije u redu. Neko unutrašnje biće, koje je djetinjastog tipa, radi isto to – samo dođe i obavesti me da se nešto desilo. Međutim, unutrašnje biće koje zauzima visok položaj moći će nešto da popravi i rasvetli. Stariji brat u porodici je slomio nogu, a detinjasto unutrašnje biće samo dođe i kaže to ocu. Više unutrašnje biće će takođe otići i reći ocu, ali će prvo pokušati da izleči tu osobu. Emanacije su kao vojnici, obični vojnici, dok su viša unutrašnja bića kao kapetani. Unutrašnja bića koja su detinjasta u određenom trenutku sazru.

Emanacije imaju slobodan pristup drugima. Moje emanacije će uvijek imati slobodniji pristup vašem postojanju nego moja unutrašnja bića. Kada vam dođe neka emanacija, kurir, iz samilosti ili iz ljubavi vi ćete je pustiti unutra, zato što osećate da neće napraviti nikakav problem. Ali kad vidite neko unutrašnje biće, ponekad poželite da se sakrijete, jer osetite da ima moć i da će nešto uraditi. Kad dođe unutrašnje biće, učenici budu izlečeni, a emanacije samo dolaze u bolnicu da vide od čega učenik pati.

Pitanje: Jednom sam pomislio da te vidim u drugačijem obliku. Iznenada sam pogledao naviše i video čoveka kako gleda u mene. Bio je crnac i izgledao je pomalo pijan i bio je u nekoj nedostojnoj odjeći. Ja sam gledao i gledao u njegove oči, ali video sam samo tebe. Smešio sam se jer sam znao da si to ti, ali osoba se pretvarala da to nisi ti. Nije hteo da mi kaže o kome se radi. Na kraju sam odustao. Možeš li da mi kažeš da li si to bio ti?

Šri Činmoj: Ono što si video je bila jedna od mojih emanacija; to je bilo stvarno. Emanacije mogu biti tako moćne, tako stvarne kao i samo fizičko telo. Mogu da preuzmu tačan oblik. Možete s njima da razgovarate i da se družite. Mogu da budu male, mogu da budu velike ili mogu da uzmu isti oblik, isti izgled, istu visinu kao što sam ja. To što si video je bila moja emanacija i sasvim sigurno nisam bio pijan.

Pitanje: Kad uzmeš oblik nekog drugog ljudskog bića, ako je neko u dobroj svesti, da li može da te prepozna?

Šri Činmoj: Ako ste zaista u dobroj svesti, možete da me prepoznate. Ako niste u dobroj svesti, možda me nećete prepoznati. Morate da se popnete na određeni nivo.

Pitanje: Da li možeš da prikriješ svoju moć kad pošalješ emanaciju tako da osoba ne zna da se radi o tebi?

Šri Činmoj: Naravno, to je ono što ja radim. Emanacije to rade mnogo, mnogo puta. Kada noću radim neke druge stvari, moje emanacije možda to izvedu. Ali ako požele da se prikažu, i to mogu. Ponekad iz samilosti ja mogu da pokažem svoje emanacije učenicima. Ove emanacije mogu pokazati tužno ili veselo lice. Jednom, pre pet godina sam otišao kod nekog, i namerno sam izmenio svoj oblik u vrlo visoko biće. Ta učenica je rekla da sam izgledao čvrst i da je sto posto znala da se radi o meni. Nije me videla u ovom obliku, već u drugačijem, i bila je u pravu.

Pitanje: Da li čuda imaju neku vrednost?

Šri Činmoj: Najveće čudo je kad se ostane sekundu duže u božanskoj svesti. Ako možete da boravite sekundu duže u božanskoj svesti, onda je to vrhunsko čudo na Zemlji. Čuda ne pomažu da se postigne Bogoostvarenje. Daleko od toga. U stvari, čuda mogu da stvore razne vrste problema.

Bio je jedan Učitelj čije su okultne moći privlačile mnogo učenika, ali Bog mu je rekao da prestane da ih koristi. Onda je počeo da govori učenicima da je izgubio sve svoje moći, da bi ga tragači za čudima napustili. Tada je započeo pravi duhovni život. Stvarno čudo je kad se boravi u najvišoj svesti. Nisu čuda koja je Hrist izveo bilo to što je navelo svet da ga obožava, već beskonačna Samilost i Ljubav koje on večno otelotvoruje.

Pitanje: Guru, ja te često sanjam. Ponekad si to stvarno ti, a ponekad kada se približim, ne osećam tvoju vibraciju.

Šri Činmoj: Moja vibracija je veoma komplikovana. Ona je božanska, ali ja nemam stalno iste vibracije. Nekad su to samilosne vibracije, nekad su to dinamičke vibracije, a ponekad one imaju dinamičku moć do takve mere da izgledam kao svirepa životinja koja je došla da te uništi. Ali, ta moć nije usmerena protiv tebe. Baš naprotiv, ona ulazi u tebe da izazove i uništi neke od loših sila koje su te napale. Prošle godine si bio na operaciji. Da te je doktor samo pomilovao po ruci, da li bi te izlečio? Tako je i ovde, kad me vidiš u moćnom stanju, oseti da je to neophodno. Ponekad dođem sa ljubavlju, saosećanjem, brižnošću, ali ja imam i drugačije vibracije.

Nijedna neprijateljska sila ne može da preuzme moj oblik. Neprijateljske sile su preuzimale oblike mnogih duhovnih Učitelja i prevarile su njihove najbliže i najdraže učenike. Te sile preuzmu oblik Učitelja i u snovima kažu učeniku da uradi nešto loše ili razorno. Ako je Učitelj na fizičkom nivou, onda može da se koncentriše na učenika koji je imao takav san, i on će znati da li je stvarno bio u tom snu. Učitelj može da kaže učeniku da mu je san bio lažan, ali učenik mu ne poveruje uvek. Učitelj kaže: „Ja nisam to uradio“, ali učenik može da ne poveruje Učitelju. Pomisliće: „Učitelj je zaboravio šta je uradio u unutrašnjem svetu“. Onda će učenik opet imati isti san i reći će: „Čemu da verujem, svom snu ili onome što mi je rekao Učitelj?“

Jednom je bio jedan učenik koji je želeo da ostvari Boga. Imao je san u kom mu je njegov Učitelj došao i rekao: „Ostvarićeš Boga ako izvršiš samoubistvo. U tvojoj sledećoj inkarnaciji ću ti dati ostvarenje ako sad izvršiš samoubistvo“. Kad je učenik ispričao svom Učitelju o tom snu, Učitelj mu je rekao: „Ne, ja ti to nisam rekao. Koliko puta sam ti rekao da moramo biti na ovom svetu da bismo ostvarili Boga? I moja filozofija nikome ne savetuje da izvrši samoubistvo“. Učenik je opet sanjao isto. Ali, do tada su ga loše sile već napale. Rekle su mu: „Tvoj Učitelj je ljubomoran na tebe. On je ostvarena duša, ali sprečava tebe da ostvariš Boga, zato što dvoje Bogoostvarenih ljudi ne moogu biti na jednom mestu“. Taj učenik je poverovao neprijateljskim silama i izvršio samoubistvo.

Pitanje: Kad sam bio mlađi, sanjao sam da skakućem preko polja i onda bi skokovi postali kao usporeni. Skočio bih daleko, dodirnuo zemlju i onda bih opet skočio. Ponekad bih uzleteo i leteo okolo. To je bilo dok sam bio mlađi. Otkako sam u duhovnom životu, imao sam slične snove, u kojima sam u velikoj gomili ljudi na hodniku i svi se polako kreću. Želeo sam da idem brže, tako da sam se samo uspravio i poleteo. Ali kad sam počeo da razmišljam o ljudima, nisam mogao da ostanem gore, tako da sam se spustio.

Šri Činmoj: Vrlo dobro. Ovaj san, ovo iskustvo, se dogodilo na vitalnom nivou. Fizičko telo ne leti, ali na suptilnom nivou fizičko telo može da leti, vital može da leti. Takvo iskustvo letenja sam kao dete imao stotine puta. Shvatio sam da je to vrlo lako. Na vitalnom nivou možeš da letiš kako hoćeš. Nisu ti potrebna krila. Možda osećaš da tvoje grubo fizičko telo leti, ali ti letiš samo u vitalnom svetu. Kad sam imao šesnaest ili sedamnaest godina, često sam leteo vrlo, vrlo visoko i viđao sam i druge kako lete kao avioni. Ponekad bih pokazivao različite trikove, ali sve to je bilo na vitalnom nivou. I ti to možeš da uradiš, svako može. Ako pomalo vladaš vitalnim nivoom, možeš da letiš. Ovde u Americi, stotine i hiljade puta sam leteo. I ja to ne radim u snovima, već svesno letim. Kad sam imao pet, šest godina sve je bio san, ali sada mogu lako da letim na vitalnom nivou.

Pitanje: Često sanjam i ponekad imam vizije prepune živih boja. Kako da tumačim ove snove i boje?

Šri Činmoj: Ti nisi jedini koji ima vizije. Daleko od toga. Postoji mnogo tragalaca koji su imali vizije, koji vide boje. Vide svetlost i mnoge stvari. Ako tragalac poput tebe ima pravog duhovnog Učitelja, Učitelj lako može da kaže koje je značenje boja.

Treba da znaš sa kog nivoa snovi dolaze. Možda si video nešto sa određenog nivoa svesti, a tvoj prijatelj može videti istu tu stvar sa drugog nivoa svesti. Kao tragalac, kao aspirant, ti si sad u položaju da sam objasniš svoje sopstvene vizije. Napisane su mnoge knjige o snovima, ali kažem ti, ne čitaj te glupe knjige. Svaka ima svoj vlastiti način na koji objašnjava snove. Nedavno sam čitao jednu od ovih knjiga i samo sam se smejao i smejao, jer ne može postojati nikakavo standardno objašnjenje snova. Treba da znaš sa kog nivoa svesti dolazi san. Da li se san odigrao na vitalnom nivou, mentalnom nivu ili psihičkom nivou? Svaki nivo treba da se prepozna i tačno objasni. Svaki nivo nudi istinu na određeni način.

Ako imaš viziju, a nemaš učitelja, šta bi trebalo da radiš? Moraš da zaroniš duboko u sebe da bi saznao stvarno značenje snova. Svaki san označava nešto. Prvo treba da znaš sa kojeg nivoa ti je došao san. Ako se radi o grubom, nesvesnom nivou, onda san nema nikakvu vrednost. Na vitalnom nivou, snove takođe treba odbaciti, jer ti snovi dolaze sa mračnom i pogrešnom vibracijom. Ako tvoj san dolazi sa nivoa dinamičnog vitala, treba da osetiš da će se san ispuniti. Na mentalnom nivou takođe postoje različita mesta, različita stanja, iz kojih snovi dolaze.

Prva stvar je da se dođe do iskustva. Ako onda osetiš da ti je neophodno da protumačiš to iskustvo, pa ako ti se značenje ne pojavi ni iznutra ni od Učitelja, najbolja stvar je da nastaviš da težiš. Doći će vreme kad ćeš naći Gurua koji ti može pomoći, ili će ti tvoje unutrašnje biće razjasniti značenje tvog sna.

Ako znaš stvarno značenje sna, onda ćeš prirodno dobiti inspiraciju da ideš napred. Ako imaš divan san i neko ti ga ispravno objasni, imaćeš više inspiracije da zaroniš duboko u sebe. Ponekad možeš imati zastrašujuće iskustvo u snovima i pomisliti da će samo tvoje biće biti uništeno. To ne mora biti istina. Možda taj san označava smrt tvog vitalnog ili emocionalnog života. Zato je bolje slediti neku stazu, imati duhovnog Učitelja koji se brine o tebi, pa ćeš onda znati značenje svojih snova. Ako imaš dobre snove, inspirativne snove, dobićeš slonovsku snagu da nastaviš da ideš napred, pošto ćeš osećati da si nešto prošao, neku prekretnicu. Znači, ako ispravno objasniš snove, steći ćeš stvarnu korist od tog objašnjenja.

Pitanje: Kakvo je značenje snova sa ribama?

Šri Činmoj: Okultno značenje ribe je niskost. Pošto riba ide u mulj i blato da bi se sakrila, većina okultista smatra da riba označava niskost. Ali opet, riba može ohrabriti ljude da plivaju u moru znanja i mudrosti. Ako vidiš lepu ribu kako pliva, to što vidiš je voda svesti i to bi moglo značiti da te riba inspiriše da plivaš u moru Svetlosti Znanja.

Pitanje: Da li ti ikad životinje ikada prilaze sa nekim zahtevom?

Šri Činmoj: Da, jednom sam bio u kući učenice koja je imala mačku. Baš kad je trebalo da počnem sa meditacijom njena mačka je došla i sela tačno pred moja stopala. Želela je da ima ljudsku inkarnaciju. Rekao sam sebi: „Vidi ti ovo, sad treba da održim predavanje, a ova mačka traži od mene da dobije ljudsku inkarnaciju“. Svi su bili veoma iznenađeni što je mačka tako iznenada došla k meni i sela pred moja stopala. Ali, iznutra jeste postavila taj zahtev.

Pitanje: Ja sam rođen sam sa sposobnošću da predvidim stvari, ali osećam da u poslednje vreme postajem sve slabiji i slabiji. Šta mogu da uradim?

Šri Činmoj: Ako je to u pitanju, morate da odete kod duhovnog Učitelja u kog imate potpunu veru. On vam može reći šta pogrešno radite. Ja okultno vidim da vizije koje primate ne dolaze uvek sa nivoa istine. Ima svega i svačega. Vaša iskustva su iz vitalnog sveta, a vi morate da izađete iz tog vitalnog sveta. Morate da boravite u svesti same istine; tek tada ćete dobiti unutrašnju snagu i nećete se osećati sve slabiji iz dana u dan. Nažalost, doktor vam u ovome ne može pomoći. Ovo je unutrašnji problem, psihički problem, i morate da odete kod pravog duhovnog Učitelja.

Pitanje: Kako se razvija unutrašnja moć?

Šri Činmoj: Unutrašnja moć se razvija postajući jedno sa voljom duše. Duša je predstavnik Najvišeg, Apsolutnog Svevišnjeg. Ako neko želi da stekne unutrašnju moć, da razvije unutrašnju moć, onda se mora koncentrisati na unutrašnje biće ili dušu. Kad neko postane izuzetno svestan aktivnosti duše na spoljašnjem nivou, onda postane svestan i unutrašnjih moći. Duša ima unutrašnju moć ne samo u ogromnoj, već u beskonačnoj meri.

Deo II — Svet duša

Pitanje: Da li duše neživih predmeta imaju neku korist od toga što su u blizini duhovnog Učitelja?

Šri Činmoj: Ova kuća u kojoj živim je bila ukleta kuća. Stvarno! Rečeno nam je da je sveštenik koji je živeo izvodio egzorcizam raznih stvari. Kad sam došao ovde, duša ove kuće i duša mog prethodnog stana su se dobro posvađale. Duša stana je bila naprednija. Imao sam dosta toga da uradim sa dušom stana na Menhetnu, a takođe i sa dušom ove kuće. Ali opet, koliko uopšte mogu ovakve duše da prime? Ovu fotelju koristim osam sati dnevno, dok sa tobom ne razgovaram ni osam minuta u osam meseci. Ali, zbog tvoje težnje i tvog unutrašnjeg plača, ti imaš vezu sa mnom koju svesno održavaš, kakvu ova fotelja neće imati. Zbog tvoje svesne i stalne meditacije ti ćeš mnogo brže napredovati od ove fotelje, iako fotelju koristim osam sati dnevno. Ova fotelja ne prima ništa svesno od mene, prima samo nesvesno. Fotelja je unutar moje aure, moje vibracije i u skladu sa njenom ograničenom sposobnošću, ona nesvesno prima. Opet, ponekad ja svesno nešto dajem. To je nešto kao dodatna Milost. Pošto dodirnem dušu, zbog vibracija koje primi od mene, ta duša će značajno napredovati u skladu sa njenim vlastitim nivoom. Da je ovdje neki okultista, rekao bi da je moja aura božanska. Moja aura je vrlo moćna, pruža se nadaleko. I gde god da moja aura stigne, odmah se dešava evolucija.

Ali, dođe trenutak kad duša fotelje postane razvijena. To je kao sa detetom iz vrtića. Nekom detetu možda treba godina, nekom drugom možda trebaju dve godine pre nego što postanu spremni da napuste vrtić i da odu u školu. Kad će doći to vreme, odrediće Božansko, Svevišnji. Ljudska bića svesno napreduju, ljudska bića napreduju i nesvesno. Međutim, ako to radimo svesno, onda je naš napredak vrlo brz. U slučaju fotelje napredak je vrlo, vrlo spor. U mineralnom životu, životu biljaka i životinjskom životu napredak je vrlo spor zato što nema svesnog napora. Ako nešto uradimo nesvesno, mi na kraju dobijemo rezultat. Ali ako se trudimo svesno, onda možemo da to radimo brzo.

Dete plače za nečim. Ako si zadovoljan detetom, onda ćeš mu dati ono što želi. Ako dete zna kako da ti udovolji, onda će to raditi svake minute, svake sekunde. I ovde, takođe, ako se budemo svesno molili i meditirali u svakom trenutku, možemo učiniti čuda u svom životu. Možemo biti čisti, možemo biti božanski, možemo biti mirni i blaženi. Ali ako to budemo radili nesvesno, danas ćemo imati mir, a sutra već ne.

Prema tome, ova fotelja, stena i kamen nesvesno napreduju. Oni zavise od uzvišenije Moći. Ljudska bića takođe zavise od uzvišenije Moći, ali ona takođe ulažu svestan napor da steknu Milost odozgo. Ali, čak i u slučaju fotelje, dođe vreme kad se duša razvije za drugačiji život.

Pitanje: Ako je duša fotelje spremna da se razvije, da li samo napusti fotelju?

Šri Činmoj: To je kao da ide sa jedne stepenice na drugu. Ako je položila ispit, onda ide u sledeći razred. Tada druga duša uđe u fotelju.

Pitanje: Ako postoji dobra duša u kući i onda ta duša ode i manje razvijena duša uđe, da li to ukućani primete?

Šri Činmoj: Ne, ukućani to nikad ne osete jer oni sami ne borave u svesti duše. Samo ljudi koji su duhovno razvijeni, samo oni koji se bave suptilnim životom će primetiti promjenu u vibraciji u prostoriji. Kako to da danas nisu u veoma dobrom raspoloženju, dok su ranije u toj prostoriji imali neku vrstu srdačnog osećaja? To je ono što će primetiti.

Pitanje: Da li zato u crkvama možete da osetite ljubav?

Šri Činmoj: To je zato što su se hiljade ljudi u njima godinama molili.

Question: Šta su grupne duše?

Šri Činmoj: Grupne duše se nalaze u životinjskom svetu, a takođe i u ljudskom životu. U ljudskom životu, postoje hiljade ljudi koji imaju skoro isti standard u smislu duhovne evolucije. Oni su na jednom mestu. Njihova grupna duša se nalazi na određenoj tački u regionu duša. Tu važi izreka: „Svaka ptica svome jatu leti“. Ako je tvoj nivo i nivo nekoga drugog isti, onda vaše duše idu zajedno, u grupi.

Kad imate duhovnog Učitelja, samo zbog njegove ljubavi prema vama i vaše ljubavi prema Učitelju, dobijate od njega samilost i blagoslove; on vas odmah nosi na drugu ravan, novi nivo. Onda možete da izađete izvan grupe. Grupne duše, međutim, ne dobijaju posebne blagoslove, posebnu brižnost, od bilo kog duhovnog Učitelja. One idu zajedno, kao u određeni razred, u školi gde učenici zajedno uče jer su na istom nivou. Ali ako Učitelj nekome kaže: „Ne, daću ti posebnu obuku jer želim da ideš u viši razred“, onda on to može i da uradi. Učitelj može dati privatne instrukcije i odvesti učenika u viši razred.

Sa druge strane, bez obzira na grupu, neke duše više brinu za Mir, neke za Svetlost, neke za Blaženstvo. I onda, ako im je važniji Mir, one ostaju zajedno. Kad dođe vreme da se inkarniraju, možda neće doći u istu zemlju. Jedna može otići u Nemačku, jedna u Indiju. Ali, u unutrašnjem svetu ostaće zajedno.

Pitanje: Kako to izgleda kad vidiš dušu?

Šri Činmoj: Duša može uzeti oblik fizičkog tela. X je preminuo. Ali kad me X vidi, kad god ja vidim X, on uvek tapše. On objavljuje moju pobedu, našu pobedu, pobedu naše misije. Ponekad vidim X onako kako sam ga video na Zemlji, sasvim isto. Nekad ga vidim kao malu lutku. Ali, ta lutka nije napravljena od gume ili plastike ili žive materije. To je drugačije.

Ista duša se može videti i na drugačiji načine, bez oblika. Reka teče i u reci je životna energija. Svojim ljudskim očima vidiš da je životna energija tečna. Ali, ta životna energija ima svoj sopstveni oblik. Ako koristiš treće oko možeš to i da vidiš. Dakle, ja vidim životnu energiju X-a kao i životnu energiju drugih. To je kao da znaš kakvu snagu ima bokser u rukama. Svojim fizičkim očima vidiš njegove ruke i noge, ali duhovnim okom vidiš ono što se nalazi unutar ruke, tu stvar koja stvara čuda. Kad koristiš okultnu viziju nećeš videti ljudski oblik, već nešto drugo - tečnu ili čvrstu moć.

Ponekad vidim dušu kao neku vrstu veoma male ribice u vodi. I onda, ako hranim tu dušu, ona halapljivo jede. I ta hrana koju ona jede, pomislio bi da se radi o kostima, kostima u prahu. Ali to nisu kosti u prahu, to je nešto drugo, potpuno belo i lepo. Ali kad bi običnom ljudskom biću dao da to pojede, mislio bi da se radi o čistoj kosti.

Kad sam po prvi put jeo hranu za duše, to mi uopšte nije bilo ukusno. Nebeska hrana nema dobar ukus za ljude. Iako neki ljudi koji se nalaze u području duša uživaju u toj hrani, meni nije ukusna. Ja sam sad na Zemlji i jedem zemaljsku hranu. To je drugačiji svet. Ja mogu da nahranim one koji su preminuli, jer znam svoje sposobnosti. Ali, ja lično tu hranu ne volim. To je kao majka koja ne voli dečiju hranu, iako je deca vole. Deca vole pahuljice i sve takve stvari. Sam Bog zna šta sve jedu! Ali, ja to ne moram da jedem.

Pitanje: Da li neke duše imaju neku vrstu spontane privlačnosti?

Šri Činmoj: Sediš u parku ili u autobusu i vidiš nekoga. On ne obraća nikakvu pažnju na tebe, ali ti primaš veoma dobre vibracije od njega. Sa druge strane, od nekoga ko je dobro obučen i ko je savršen džentlmen, možda nećeš dobiti dobre vibracije. Ali, sklonost duše je jedna stvar, a nivo duše druga. Ti si stručnjak po svojim merilima, a neko drugi je stručnjak po svojim. Tako da su se dva stručnjaka srela na istom mestu. Ali, privlačnost duše nije to isto. Dve osobe različitih nivoa mogu osećati privlačnost duša. Duhovni Učitelj može osetiti privlačnost prema nekoj vrlo nerazvijenoj duši.

Pitanje: Juče smo nekoliko učenika i ja bili u restoranu kad je ušao još jedan učenik. Kasnije smo ponovo sreli istog učenika. Da li se radilo o slučajnosti? Pomislio sam da se nešto događa.

Šri Činmoj: Na fizičkom nivou pomislimo da to nije ništa naročito. Kažemo da je to slučajnost. Ali, na duhovnom nivou to nije tako. Na duhovnom nivou tom učeniku možda treba pomoć. Recimo da se upravo vratio sa puta i um mu još uvek nije stabilan. Ti si danas u boljem mentalnom stanju, pa možda dolazi kod tebe po pomoć. Ako je neko u umu ili vitalu ili u bilo kom delu bića, njegova duša zna da će druženjem sa tim i tim, i razgovorom o meni i o Centru, odmah promeniti svest. Nesvesno njegov um dobija pomoć od tebe ili pruža pomoć tebi. Međutim, duša je toga svesna.

Ništa nije slučajno u području duša. Sve je zabeleženo. Na fizičkom nivou sve je slučajno, s tim se ne može računati. Na nivou duše to nije tako. Biografija duše je vrlo detaljna, precizna; opet, duša ne pridaje veliku važnost uspehu ili neuspehu. Pokušavao si satima da uzdigneš svest Z., ali to je bio međusobni neuspeh. Ti se osećaš jadno što si potrošio dva sata svog dragocenog vremena, a nisi uspeo da uzdigneš njegovu svest. A on se oseća tužno što mu nisi pomogao. Ali, duša se bavi Večnošću. Duša će pogledati na ova dva sata i reći će: „Oh, to vreme uopšte nije potrošeno uzalud. Sledeći put kad se sretnemo biće nekog napretka“. U ljudskom životu, međutim, nije tako. Danas ste dobri prijatelji, sutra ste možda dobri neprijatelji. Tako je tako. Na ljudskom nivou sve je nepredvidljivo. Na božanskom nivou postoji neprekidan napredak.

Deo III — Večnost i besmrtnost

Pitanje: Koja je razlika između besmrtnosti i večnosti?

Šri Činmoj: Besmrtnost se bavi životom, životom u obliku svesti, životom u obliku stvarnosti i životom u obliku objekta, subjekta i supstance. Besmrtnost znači Besmrtnost svesti, ne Besmrtnost grubog fizičkog. Neko može da napustiti telo svojom vlastitom voljom. Ali ako bilo šta treba da traje na fizičkom nivou neodređeno vreme, to postaje najveće mučenje. Kažem vam, čak i najvećem materijalisti na svetu, čak i osobi koja voli samo uživanja, smučilo bi se ako bi na Zemlji ostao više od sto godina. Svaka nebožanska žudnja bi bila ispunjena, a čak i tad bi mu se smučilo jer nema posla sa prosvetljujućom svešću. Kad imate posla prosvetljujućom svešću, tada ne obraćate pažnju na čula. Osećate da vam nije potrebno čulno zadovoljstvo, ili bilo šta što pripada zemaljskom, jer tada vidite da je sama Zemlja nepostojana. Jedina stvar koja je postojana je nerođeno i besmrtno Božansko.

E sad, kad pomislimo na Večnost, tada moramo da znamo da sve što je stvoreno, bilo na fizičkom nivou, vitalnom nivou, mentalnom nivou ili na transcedentalnom nivou, može biti večno. Možda je imalo svoj početak juče, ali može tako trajati i trajati milionima, bilionima i trilionima godina.

Besmrtnost se bavi životom, a život je došao iz Tišine. Možemo da izbrojimo koliko traje večnost, ali se ne može izbrojati besmrtnost. Kako god, besmrtnost je bila prva, jer je sama Tišina bila život. Tako da život dolazi kao prvi, a tek onda možemo da počnemo sa brojanjem. Prvo se neko rodi, onda je star jednu sekundu, jedan dan, jednu godinu i tako dalje.

Dakle, u večnosti postoji osećaj merenja, dok u besmrtnosti toga nema. Ne može se izmeriti besmrtnost, dok Večnost možete pokušati da izračunate maštom. Osećaj merenja se pojavljuje u Večnosti. Radi se o božanskom, intuitivnom i psihičkom merenju. Tada, ako upotrebite svoje treće oko, odmah ćete kad je nešto počelo i kako napreduje. Besmrtnost je nešto što već jeste tu.

Uzmimo Večnost kao drvo koje raste i raste i raste. Večnost raste, a besmrtnost ostaje ista. Besmrtnost je već tu; samo upotrebite svoju viziju. Ali, Večnost se uvek kreće naviše. Zamisao Večnosti je da ide naviše, dok je Besmrtnost svuda naokolo.

Pitanje: Šta je Besmrtnost?

Šri Činmoj: Sama ta reč objašnjava svoje značenje: ono što traje. Mi znamo da postoji Božansko. Opet, postoji i mnogo nebožanskih stvari na Zemlji koje traju dugo. Kad vidimo neku stvar koja dugo traje, mi mislimo da je ta stvar besmrtna. Ako neko ostane na Zemlji osamdeset, devedeset ili sto godina, ponekad se šalimo i kažemo da je besmrtan. Kad vidimo banjan drvo koje ima stotine godina, kažemo da je besmrtno. Ali, stvarna Besmrtnost je svest.

Kad govorimo o Besmrtnosti, govorimo o besmrtnosti svesti. Svest ne umire. Svest uvek treba da raste. Trenutno živimo u svetu nesvesnosti, ali doći će i dan kad ćemo svi biti svesni, božanski i preobraženi. Ova svest, koja je već besmrtna, uvećaće se kad se naša ljudska priroda preobrazi. Besmrtnost znači ono što traje večno, a ono što traje večno je naša svest, naša težeća svest.

Pitanje: Šta je nirvikalpa samadi?

SŠri Činmoj: Nirvikalpa samadi je visoko, visoko stanje svesti u kom čovek uživa u beskonačnom Miru, beskonačnoj Svetlosti, beskonačnom Blaženstvu. To je stanje svesti u kojem je čovekovo unutrašnje biće preplavljeno beskonačnom Svetlošću, beskonačnim Mirom i Blaženstvom.

Pitanje: Kad se neko vrati iz nirvikalpa samadija, da li ostane normalan čovek?

Šri Činmoj: Naravno. Ja sam bio u nirvikalpa samadiju mnogo, mnogo puta i ja sam normalan čovjek.

Pitanje: Da li sahađa samadi i nirvikalpa samadi donose istu radost?

Šri Činmoj:_Sahađa samadi donosi višu radost, radost koja više prosvetljava, nego nirvikalpa samadi. Nirvikalpa samadi ima u sebi ogromni intenzitet, iako taj intenzitet nije spolja vidljiv niti ga posmatrači mogu iznutra osetiti. Ali, sahađa samadi je spontan.Tu Učitelj ima beskrajno spontano pouzdanje. Intenzitet je tu, ali je tako normalan i spontan da ga niko ne može otkriti.

Postojalo je tek nekoliko ljudi na Zemlji koji su bili blagosloveni sahađa samadijem. U njihovim spoljašnjim aktivnostima su skoro uvek bili neshvaćeni, ne samo od strane onih koji ne teže, već i od strane ljudi koji teže. Čak i neki od njihovih vlastitih učenika ih nisu razumeli. Učenici vide ljudsko u Učitelju, a ne vide Božansko koje je večno i koje on neprestano nudi svetu na svoj sopstveni način. Sahađa samadhi ne samo da je spontani izraz božanske stvarnosti u nama, već je i stvarnost u kojoj se ujedinjuju Vizija Tišine Svevišnjeg i Misija Zvuka Svevišnjeg.

Pitanje: Da li možeš da nam kažeš šta je Nirvana?

Šri Činmoj: Stotine i stotine knjiga je napisano o Nirvani. Prvi put smo čuli o Nirvani od Gospoda Bude. On je bio taj koji je ponudio celom svetu koncept Nirvane.

Šta je Nirvana? To je prestajanje želja, patnje, okova i smrti. To je vrlo visoko stanje u kojem vrhunski vlada Blaženstvo. Kad je neko u Nirvani, njegova kosmička igra je završena i od tada se više ne bavi vremenom i delima. Zahvaljujući težnji tragaoca, njemu svane zlatni dan kad uđe u svest Nirvane. Tada on izađe van ograničenja vremena i prostora. Mora se reći da u Nirvani Božansko uživa u svom samozaljubljenom stanju. Znači, Nirvana je prestanak prolaznih zemaljskih želja, patnje i tuge, a u isto vreme je to Blaženstvo i božansko uživanje u najvišem transu.

Pitanje: Jednom si rekao da se čovek razvio od životinja, a drugi put si rekao da je čovek nekad bio božanski i onda je pao. Da li možeš da objasniš ovaj paradoks?

Šri Činmoj: Nema paradoksa. Što se tiče onog prvog, govorio sam o evoluciji, a što se tiče drugog, o involuciji. U evoluciji se duh razvija iz biljke u životinju, pa u čoveka. U involuciji duh ulazi iz područja duša u materiju da bi je usavršio. Neke duše, kad ostvare Boga, ostaju u tom području ako ne žele da ispoljavaju božansko na Zemlji. Oni koji žele da ispoljavaju su kao vojnici. Oni stalno iznova silaze dole radi Svevišnjeg, radi preobražaja čovečanstva. Kao što osetite radost kad od vas zatražim da učinite nešto za mene, isto tako bi trebalo da osećate radost i kad od vas tražim da nešto ne radite. Isto je tako sa duhovnim Učiteljima. Svevišnji traži od nekih duša da rade za Njega, a od nekih ne.

Pitanje: Da li svi avatari imaju isto ostvarenje?

Šri Činmoj: Postoje potpuni avatari i delimični avatari. Delimični avatar nije uvek svestan svoje transcendentalne visine i univerzalne stvarnosti. U takvom slučaju, on oseća da Bog ponekad igra žmurke s njim. Potpuni avatar je onaj koji je neprestano svestan svoje transcendentalne visine i univerzalne stvarnosti. Delimični avatar nije siguran dvadeset četiri sata dnevno u svoju unutrašnju božanstvenost. U unutrašnjim svetovima, on možda traži nešto, ali ne zna gde je to, ponekad može biti uznemiren, rastrojen ili se može plašiti unutrašnjih svetova. U spoljašnjem svetu, čak i neki od potpunih avatara su osećali da su izgubili transcendentalnu visinu koju su već postigli. To se ne dešava u svim slučajevima, ali se dešava u nekim. U unutrašnjem svetu potpuni avatar je uvek svestan ko je i šta se dešava. Ako Učitelj neprestano zna šta se dešava u unutrašnjem svetu, iako to ne zna spolja, onda ništa ne stvara probleme njemu ili njegovim učenicima, bilo da se stvari dešavaju u unutrašnjim svetovima ili u spoljašnjem svetu.

Delimični avatar ponekad deluje na vrlo ljudski način. Bude zarobljen strahom, sumnjom, zebnjom, besom, frustracijom i drugim nebožanskim osobinama uprkos tome što ima puno ostvarenje. Ali, potpuni avatar jeste ostvarenje u unutrašnjim svetovima i otkrovenje i ispoljenje u spoljašnjem svetu. Iznutra je on ostvarenje božanskog, a spolja je otkrovenje i ispoljenje božanskog.

Pitanje: Da li je buđenje kundalini isto što i ostvarenje Boga?

Šri Činmoj: Buđenje kundalini ne znači ostvarenje Boga. Buđenje kundalini je samo metod kojim se ulazi u unutrašnju svest. Postoje hiljade ljudi na Zemlji koji su probudili kundalini. Postali su svesni svojih psihičkih moći. Ali, postati svestan psihičkih moći uopše ne znači ostvariti Boga, daleko od toga. Bogoostvarenje je beskonačno nadmoćnije i donosi beskrajno veće ispunjenje nego buđenje kundalini.

Kad se kod nekoga probudi kundalini, on oseća da su neke unutrašnje moći pod njegovom kontrolom. Ta unutrašnja moć, međutim, nije beskonačan Mir, beskonačna Svetlost i beskonačno Blaženstvo Svevišnjeg. Onda, kad se kundalini probudi, neko može reći da je ima sečivo, ili nož za papir, i da ga može upotrebiti da uradi određene stvari. Međutim, kad neko ostvari Boga, on oseća da ima sposobnost ravnu snazi atomske bombe. To je razlika. Kad govorim o upotrebi noža ili bombe, ne mislim to na destruktivan način. Govorim o sposobnosti. Znači, kad neko ostvari Boga, njegova božanska svest izbije u zemljinu atmosferu i prostire se svetom uzduž i popreko. Buđenje kundalini, međutim, donosi samo malu moć.

Da se vratim na tvoje pitanje, buđenje kundalini nikad ne može doneti trenutno ostvarenje Boga. Ali opet, nakon što probudi kundalini, čovek može uvideti ograničenja njene moći. Onda će poželeti da ide visoko, više, najviše i da oseti da se nikad neće zaustaviti na svom putovanju dok ne ostvari Najviše. I naravno, nastaviće da maršira i maršira, dok ne ostvari beskonačni Cilj.

Pitanje: Da li duhovni Učitelji ikada žive na drugim planetama?

Šri Činmoj: Ne, ne žive na drugim planetama. Svaki duhovni Učitelj ima svoje sopstveno područje u unutrašnjim svetovima, nešto kao svoju kuću. Kad učenici preminu, ako se radilo o dobrim učenicima, onda Učitelj kaže: „Dođi, dođi i ostani kod mene“. Ali, ako su to bili loši učenici na Zemlji, ako su pravili probleme i ako su stvarali beskrajne patnje Učitelju, onda ih ne zove. Zato što jer prihvatio nekog učenika, Učitelj je jako patio na Zemlji. Zašto bi trebalo da pati i na Nebu?

Ramakrišna ima svoje mesto. I Buda ima svoje. Iako sam ja ovde na Zemlji, i ja imam svoje mesto. Imam tamo nekolicinu učenika koji su bili moji učenici u prethodnim inkarnacijama, neke vrlo iskrene poštovaoce i neke moje rođake. Takođe i jednog mog učenika iz ove inkarnacije koji je preminuo.

Pitanje: Da li je fizička ravan Božji San?

Šri Činmoj: Božji San je božanski San koji prethodi stvarnosti. U trenutku kad vidimo Božji San, istovremeno vidimo da se on preobrazio u Stvarnost. Kad postaneš jedno sa Bogom, vidiš da Božji San otelotvoruje samu Stvarnost. Postoji velika razlika između ljudskog Sna i Božjeg božanskog Sna. Ljudski snovi su samo mentalne fantazije. To su setne misli, ideje i izmišljotine. Ponekad postanemo žrtve neprijateljskih sila koje učine da sanjamo sve vrste strašnih stvari. Opet, ponekad mi sami stvorimo svoje sopstvene fantazije koje dođu obliku snova u toku dana.

Što se Boga tiče, Njegov San je kao omot ili poklopac na kutiji. Samo podigneš poklopac, a unutra je bogatstvo, zlato i dijamanti.

Pitanje: Da li su avatari životinje bili svesni sami sebe?

Šri Činmoj: Oni nisu bili svesni svog stvarnog identiteta. Kad su došli na Zemlju, zaboravili su. A i duhovni Učitelji zaborave kad dođu na Zemlju. Čak i avatari zaborave svoja prethodna ostvarenja. Onda opet počnu da otkrivaju svoja ostvarenja i da ponovo ispisuju tu knjigu.

Pitanje: Guru, kada je prvi put neka duša postigla ostvarenje?

Šri Činmoj: Ja računam ostvarene iz indijske civilizacije. Računam nešto malo pre pojave Rame. On je bio potpuni Avatar, kako bi neki ljudi zvali i Hrista. On je u stvari živeo pre Krišne. Bilo ih je još jedan ili dva avatara, ali Rama je jedini vredan pomena. Pre Rame je bilo tek nekoliko ostvarenih duša. Ali, istorija nije zapamtila njihova imena, tako da ne možemo da dokažemo njihovo ostvarenje.

Pitanje: Kako da vidim svoje više Sopstvo ili Boga u celom čovečanstvu?

Šri Činmoj: Teži, samo teži. To je odgovor. Duša i Cilj idu zajedno. Težnja je razlog zbog kog si ovde. Došao si ovde da težiš, da se moliš i meditiraš.

Pitanje: U indijskim knjigama se kaže da se tvorevina potpuno uništi u svakom ciklusu. Da li je to mit ili istina?

Šri Činmoj: To je mit. Svet ne može biti potpuno uništen. Naša koncepcija sveta je da je to određeni komad zemlje. Ali, svet nije mesto, to je nivo svesti. A tu se potpuno uništenje nikad ne događa. Po našim ljudskim predstavama, možda kažemo da je svet uništen. On se, međutim, ne može potpuno uništiti jer Bog neprestano menja i povećava sve u svemiru. On prevazilazi i povećava, pa kako onda bilo šta može biti uništeno?

Na fizičkom nivou, veći deo može biti uništen. Ali potpunog uništenja nema, jer svet je Božja tvorevina. Ponekad, kad vidimo preobražaj tame, ako više ne vidimo tamu koja je prethodno postojala, mi smatramo da je došlo do uništenja. To, međutim, nije uništenje, to je preobražaj. Mi mislimo da j došlo do uništenja kad ne vidimo nešto što smo ranije viđali. Ali, ta ista stvar je možda poprimila drugačiji oblik, drugačiji aspekt života. Ne možemo reći da je to uništenje; Bog je jednostavno preuzeo novi oblik.

Deo IV — Duhovi i sile tame

Pitanje: Kakav oblik uzimaju neprijateljske sile?

Šri Činmoj: Neprijateljske sile mogu da uzmu bilo koji oblik. Ako imaš slabu tačku na fizičkom, vitalnom ili mentalnom nivou, one mogu doći i napasti te. Recimo da na mentalnom nivou izgovoriš laž. Kada bi mogao da vidiš ko je pravi krivac za to, odmah bi primetio oblik neprijateljske sile. Recimo da je neko zavisnik od droge i da pokušava da se toga reši. Neko vrijeme je iskren, a onda opet napravi istu grešku. Dok čini tu grešku, tačno pred sobom videće oblik neprijateljske sile. Lako će moći da vidi da one tada tapšu i udaraju u bubanj. Kad vide da je pao, one misle da se predaje i srećne su.

Pitanje: Kako izgledaju duhovi?

Šri Činmoj: Duhovi su obično beli. Kad bi išao na groblja, tamo bi svakog dana mogao da vidiš mnoge duhove. Ako bi tamo otišao uveče, čuo bi svakakve zvuke. Kad vidiš duha, on ponekad može da te ošamari ili da te udari i onda si gotov. Oni nemilosrdno napadaju. Ili, možda negde ideš, a grana sa drveta koja je veoma visoko iznad zemlje se spusti i udari te. Nekad duhovni spuste granu do zemlje i izazivaju te da sedneš na nju, a onda je puste i izbace te. Duh može da uzme i oblik veoma lepe žene. Kad sam bio mali imali smo slugu. Jednom je video duha koji se pojavio kao lepa devojka i naravno da je prišao da je vidi. Duh ga je dobro udario i četiri dana je bio u bolnici.

Pitanje: Zar duh nije eterično telo? Kako može da udari?

Šri Činmoj: Oni mogu da preuzmu bilo koji oblik. Mogu da otelotvore i grubo fizičko telo. Ženski duhovi su najgori, oni imaju vrlo malo milosti. Jednostavno preuzmu oblik tvoje majke, sestre i nekog dragog, a kad im priđeš, veoma su divlji.

Pitanje: Zašto se duhovi pojavljuju?

Šri Činmoj: Duhovi su vitalni duhovni oblici koji su postali nezadovoljni i neispunjeni. Za njih je to samo zabava. Oni su kao deca koja vole nestašluke.

Pitanje: Kad duhovi napadaju učenika, da li se plaši tebe?

Šri Činmoj: Oni napadaju samo učenike koji su napustili moju stazu. Ili, kad unutrašnja veza postane slaba, tada mogu da napadnu učenika. Ako je veza snažna, kako da napadnu? Neprijateljske sile te uveravaju da se predaš; i onda ti se rugaju. Mi se bojimo ovih bića jer su nečista, a ona se boje naše čistote.

Jednom je jedan moj blizak prijatelj iz ašrama trebalo da dođe na probu predstave, ali se nije pojavio. Bilo je vrlo neobično da se on ne pojavi. Ono što se dogodilo je da ga je napao duh. Duh mu je oštetio mozak i on je tog istog dana poludeo. Postao je ulični prosjak iako je bio iz vrlo bogate porodice. Otišao je kod svog prijatelja i rekao mu: „Daj mi posudu“, i od tada je počeo da prosi. Prohodao je stotine milja tog meseca. Onda se vratio u ašram i ostao u ašramu deset godina. Ali kad se vratio, zaboravio je sva naša imena. Nije mogao da nas prepozna. Nije se radilo o njegovoj lošoj karmi, već o neprijateljskom napadu.

Pitanje: Zašto duhovi borave u jednoj kući, a ne u nekoj drugoj?

Šri Činmoj: Obično, kad ljudi izvrše samoubistvo, onda se iz te određene zone kreću duhovi i zle sile; one u stvari odatle kreću.

Pitanje: A šta je sa grobljima?

Šri Činmoj: Na grobljima ima dosta duhova, ali ne na svim grobljima.

Pitanje: Da li postoji zlo?

Šri Činmoj: Da, zlo postoji. Ali to što ti nazivaš zlom, ja zovem neznanjem. Ako neko nije neznalica onda ne radi zle, nebožanske stvari. Koren zla je neznanje. Šta je neznanje? Neznanje je mračan um. Sada je noć. Ali, uvedena je struja električna struja, tako da se prostorija može osvetliti. Neznanje je noć. Ali, ta noć se može prosvetliti unutrašnjom svetlošću. Baš kao što se spoljašnja noć može osvetliti električnom svetlošću, tako se i neznanje sveta može prosvijetliti unutrašnjom svetlošću, svetlošću koju imamo u sebi.

Pitanje: Šta je neznanje?

Šri Činmoj: Definicija neznanja u jednoj kratkoj rečenici je da je to ograničena svest. A kad uđemo u neograničenu svest, neznanje nestane.

Pitanje: Da li smo ograničeni neznanjem?

Šri Činmoj: Mi nismo ograničeni neznanjem. Kad naša duša uđe u fizički svet, neznanje uđe spolja. Kad živimo u duši nema neznanja, ali kad živimo u fizičkom telu, u umu, neznanje čini da osećamo njegovo prisustvo. Onda dođe vreme kad možete da iznesete na površinu svetlost duše i počnete da preobražavate fizički um. Tada će vas neznanje napustiti.

Pitanje: Da li možeš da nam objasniš kako sile tame ulaze u nas i kako se prema njima u određenim trenucima našeg života otvaramo, naročito kad bi trebalo da načinimo veliki duhovni iskorak?

Šri Činmoj: Sile tame ulaze u nas kroz razne rupe. Jedna velika rupa se zove sumnja. Postoje i druge rupe: depresija, strah, bes. Mi smo kao zgrada i kroz ove rupe sile tame ulaze u nas. Kad želiš da doneseš neku veliku odluku u svom duhovnom životu, sile tame te najžešće napadnu. One znaju: ako budeš uspešan u svom duhovnom životu, ući ćeš u more večne radosti i bićeš blagosloven Božijom Svešću. Plesaćeš u Božijoj Svesti, potpuno ćeš biti oslobođen od okova, neznanja i smrti. Dok spavaš, dok si slab, niko te ne uznemirava. Ali, u trenutku kad se istakneš, u trenutku kad pokažeš da si nešto i da želiš da uradiš nešto za svet, svi udarci će završiti na tebi. Ti vapiš da stvoriš novu harmoniju, novo božansko ispunjenje na Zemlji i upravo tada je trenutak da te mračne sile napadnu. Ako budeš uspešan, osvanuće novi svet za tebe i za celo čovečanstvo. Znači, baš tada neprijateljske sile požele da te zaustave i spreče te da uradiš ispravnu stvar.

Milioni i milijarde ljudi na svetu ne teže. Oni vode apsolutno običan život. Tebi je, međutim, pružena prilika da vapiš za Bogom. Ako pokušaš, onda ćeš ili uspeti ili nećeš. Međutim, ako se budeš iskreno trudio uz duševnu težnju, onda ćeš sigurno uspeti. Tvoj uspeh znači ogromno ostvarenje, beskonačno bogatstvo. Pa zašto bi onda tvoj neprijatelj, da tako nazovemo tamu, dozvolio da ti postaneš najbogatija osoba na svetu? Ako ostaneš siromašan kao prosjak, onda te neće uznemiravati. Ali ako poželiš da budeš najbogatiji kralj u unutrašnjem svetu, onda će te napasti. Tada tama postaje opreznija i svesno pokušava da te spreči da ostvariš i postigneš najvišu i najdublju Istinu.

Pitanje: Da li našim životom upravljaju mračne seksualne sile iz podsvesti?

Šri Činmoj: Nadsvest poseduje direktnu mudrost i jasnu istinu. Nezamislivo je da se sve svodi samo na takozvani seksualni nagon. Kad uđemo u duhovni život sa svojom težnjom, možemo da vidimo da unosimo svetlost svesti u svoje biće. Onda sve vidimo drugačije. Tada životnim događajima svesno upravlja svetlost duše, umesto da se oni pojavljuju samo kao problemi koje treba rešiti.

Deo V — Smrt i nebeski život

Pitanje: Zašto ljudi umiru baš u vreme kad umiru?

Šri Činmoj: To je kao sa pticom kad joj se razbije kavez. Ptica odleti. Ako telo ne postiže nikakav napredak ili ako telo nije pogdobno za ispoljavanje svetlosti duše, onda duša napusti telo. A opet, ponekad nebožanske, neprijateljske sile napadnu i razbiju i unište kavez, kao nevaljali dečaci. Naravno, ptica odleti ako je kavez uništen. Postoje mnoge neprijateljske sile na Zemlji i te sile mogu da napadnu i brzo unište telo. Onda je normalno da se duša vrati u svoje područje. Ptica se vrati u svoje područje. I opet, u odgovarajuće vreme će se ona spustiti u novo telo sa novom nadom, novom težnjom i novom odlučnošću.

Pitanje: Šta bi trebalo da uradimo sa telom nakon smrti?

Šri Činmoj: To zavisi od mesta gde ste rođeni. Kad umrete, vaša duša-ptica odleti iz kaveza. Kad je ptica, odnosno duša, otišla, možete sa telom da uradite šta god hoćete. Kad uvidite da unutra nema ptice, kavez je beskoristan. Možete razbiti kavez, možete ga baciti u more, možete ga spaliti, možete ga zakopati u zemlju.

Indijski hindus će biti kremiran. Ljudi sa Zapada misle da je dobro biti pokopan. U persijskoj tradiciji telo polože na krov, pa lešinari i druge životinje pojedu meso i kosti. Članovi porodice sve to posmatraju. To je njihova tradicija. Drugi ljudi, kad im roditelji umru, drže tela pod istim krovom pod kojim i sami spavaju. Takva im je kultura. Ko može promeniti bilo koju kulturu? Neki osećaju da ne žele da drže mrtvo telo svoji bližnjih u svojoj blizini. Oni osećaju da ne mogu da drže mrtvo telo u istoj kući sa živim ljudima, jer ih to plaši, ili zbog drugih razloga. Neki drugi, međutim, drže telo kod kuće. Opet, Indijci smatraju: pošto je telo bilo tako dobro prema njima, oni sad treba da ga pročiste. A neki ljudi žele da polože telo u vodu, u more ili okean, jer je voda svest. Telo je želelo da ima beskonačnu svest, pa spuštaju telo u vodu i ostavljaju okeanu da se pobrine za njega. A opet, neki misle da telo, pošto poteklo od zemlje, treba i da se vrati u zemlju. To je takođe istina.

Ali ko je u pravu, a ko nije? Kad duša ode, možete uraditi šta god hoćete sa telom. Mi smo duhovni ljudi, ali obični ljudi osećaju da moraju dobiti neko zadovoljstvo kad im neko drag umre. Pošto se radi samo o nekoliko sati ili nekoliko dana, neka rođaci budu zadovoljni na njihov sopstveni način. Ako osećaju da je spaljivanje najbolja stvar, neka to učine. Ako osećaju da je potapanje u vodu najbolja stvar, neka to učine. To je stvar pojedinačnog izbora. Pošto je ptica odletela, možete uraditi šta god poželite sa kavezom.

50¹

Danas ćemo odati poštovanje besmrtnoj duši Asima. Opet, ko kome izražava poštovanje? Duša je ta koja nam pruža priliku da mislimo na njega, da ga volimo i da postanemo jedno s njim. Mi mislimo na njega a Svevišnji u njemu blagoslovi brižnost naše duše i jedinstvo naše duše s njim.

On je otišao. Gdje je otišao? Ako je istina da je otišao, da nas je napustio, onda je veća istina da on živi duboko u nama. Pogledajte okolo, nećete ga videti. Ali pogledajte iznutra, on peva, pleše, igra. Želeo bih da kažem najdražoj majci, najdražoj sestri i onima koji su mu bili bliski, ako kažete da vam nedostaje, onda vam nedostaje samo u spoljašnjem svetu. Nikada vam ne može nedostajati u unutrašnjem svetu. U unutrašnjem svetu je više nego živ. Svakog trenutka njegova duša dobija priliku da razmišlja o sledećoj inkarnaciji, njegovoj budućoj inkarnaciji. On će se vratiti, njegova duša će se inkarnirati ovde u Americi i ponovo ćemo ga videti. Njegovi roditelji, njegova sestra i drugi članovi njegove porodice biće u mogućnosti da ga vide i opet će biti u mogućnosti da ga imaju.