Učiteljeva unutrašnja bića

Jednom su se kasno uveče duhovni Učitelj i dva učenika vozili nazad kući sa predavanja u drugom gradu. Kako je to bila dugačka vožnja, Učitelj je počeo da razgovara sa vozačem da bi mu pomogao da ostane budan.

„ Za duhovne Učitelje vreme je drugačije nego za obične tragaoce. Kad tragalac meditira deset minuta po zemaljskom vremenu, on oseća da je meditirao deset sati. Ali, duhovni Učitelji ulaze u zemaljsko vreme i proširuju ga. U njihovom slučaju ovih deset minuta se i proširi na deset sati. Posao koji se inače obavlja deset sati mi možemo da obavimo za deset minuta svojom koncentrisanom snagom. I zato možemo da postignemo mnogo stvari u isto vreme. Kad ujutro meditiram na učenike, meditiram po dva ili tri minuta na svakog učenika, ali u stvarnosti moć koju im dam deluje u njima dva sata ili ceo dan. To je tajna koju duhovni Učitelji poznaju.“

„Učitelju“, upita učenik koji je vozio, „trenutno pričaš sa nama. Ali, zar ovo nije vreme kad inače meditiraš na sve svoje učenike?“

„Dete moje, bez obzira šta radim, ja neprestano meditiram. Kad sam imao šesnaest, sedamnaest godina, jednog dana sam pisao poemu i onda sam, po prvi put, osetio nešto u sebi, nešto što se veoma duševno moli i meditira umesto mene. Rekao sam: ’Kako to? Ja pišem poemu, a neko, kao malo dete, meditira za mene!’ Prvo sam pomislio da to nije moje biće. Kasnije sam uvideo da jeste moje i da imam mnogo bića. Sva ona su moja deca.”

„Šta rade ta unutrašnja bića, Učitelju?” upitao je drugi učenik.

Učitelj je objasnio: „Kad ja meditiram, nekad svesno obavljam neke stvari, ali kad ne meditiram, moji predstavnici obavljaju stvari za mene sve vreme. Istina, postoji razlika kad šef nešto obavi i kad predstavnik nešto obavi, ali je predstavnik, u mom slučaju, vrlo moćan. Ponekad ja uradim nešto, ponekad oni to urade.

“Mnogo godina smo imali meditacije određenim danima u centrima u različitim delovima svijeta, jednu sredom uveče, jednu subotom uveče, treću neko drugo veče. Za meditacije sredom uveče, na primer, ranije tog dana, ujutro ili popodne, ja meditiram na svoje učenike u tom Centru i onda držim tu koncentrisanu snagu u Univerzalnoj Svesti. Kad dođe vreme za njihovu meditaciju, ona se oslobodi. Ali, ako nisam imao priliku da to uradim, moja unutrašnja bića to urade u moje ime, ona obave stvarnu meditaciju za mene.”

Vozač je upitao: „Znači, tvoja unutrašnja bića sada meditiraju na tvoje učenike, Učitelju?”

„Jeste. I zato mogu da sedim ovde i šalim se s tobom da ne bi zaspao u vožnji. Već sam poslao sedam svojih unutrašnjih bića da meditiraju na svakog mog učenika. U stvari, ona su više nego unutrašnja bića, ona su moji emisari i ona rade vrlo naporno i vrlo dobro za mene. Trenutno vidim jedno kako meditira na Gopala, jedno na Umu, a jedno se upravo vratilo od kuće gdje je Lakšmi. I za tvoju majku se već pobrinulo. Tako, vidiš da su moja unutrašnja bića vrlo efikasna. Ona hrane duše mojih učenika u moje ime.”

Učitelj se nasmešio: „Moja unutrašnja bića su mi veoma verna, veoma su posvećena. Došla su na svet da bi me služila i ona dobijaju nešto malo mira, nešto malo uvažavanja od mene. Osmeh je za njih uvžavanje. Ja se nasmešim i ona se raduju.“

„Jesu li ona kao ljudske duše, ili su kao bogovi i boginje?“

„Ni jedno ni drugo“, odgovorio je Učitelj. „Ona su nešto između. Mi ih nazivamo bićima.“

„Učitelju, kad si svega svestan i kad meditiraš na ceo univerzum, šta se tada događa s tvojim bićima?“

„Ona su tad ponosna na mene, dete moje. Danas, dok sam stajao iza bine u toku predavanja, u jednom trenutku sam primetio da su ona bila izuzetno ponosna na mene. Videla su da se poigravam sa Univerzalnom Svešću kao sa igračkom. Kad sam sišao sa bine, iako sam gledao pravo ispred sebe, jedva da sam video ičiju dušu jer su duše izgledale tako sićušne, manje od bubice. Onda sam pokupio sve one koji su tu sedeli i ubacio sam ih u Univerzalnu Svest. Ponekad se zabavljam i uživam tek tako u sebi.“

„Kad ti meditiraš na naša srca, Učitelju, ili kad tvoje biće dođe i meditira na nas, kako da budemo svesniji toga što se dešava?“ Upita vozač.

„Uvek pokušajte da otvorite scoje srce i da ga držite otvorenim. To je najefikasniji način. Drugi način je u vašem poistovećivanju sa onim što je najvažnije, sa onim što je prvo u vašem životu. Ako ta najvažnija stvar nije tvoj Učitelj i misija tvog Učitelja, ako je to tvoj posao ili tvoja škola, onda te nigde nema. Ali, ako možeš da se poistovetiš sa mnom i da osetiš svoje poistovećenje sa mnom u svom srcu, lako možeš da postaneš svestan šta se dešava.“

U tom trenutku auto je skrenuo iza ugla i videla se Učiteljeva kuća. Učitelj je uputio široki osmeh dvojici svojih učenika i ušao u kuću.