Da li je Učiteljeva ljubav dovoljna?

Bio jednom jedan veliki duhovni Učitelj koji je živeo u Sjedinjenim Državama. Imao je mnogo učenika i ukazivao im je veliku naklonost i ljubav.

Jednog dana, dok je pripremao neku prepisku u svojoj sobi, pozvao je jednog svog učenika da sredi neke papire. Posle nekoliko minuta učenik je rekao: „Učitelju, ti si moj Gospod, ti si moj Svevišnji. Uvek mi ukazuješ ogromnu ljubav i naklonost“.

„Zašto ti onda moja ljubav nije dovoljna, sine moj?”

„Kako to misliš, Učitelju? Kad sam ja rekao da mi tvoja ljubav nije dovoljna?”

„Ako stvarno misliš da sam ja tvoje Sve, da sam za tebe sve što postoji, onda ti nije potreban niko osim mene. Ponekad ne znam da li voliš više mene ili svoju devojku.”

„Učitelju, danas sam veoma iskren prema tebi. Zašto i ti nisi ozbiljan prema meni?”

„Sine, koliko puta si danas pomislio na svoju devojku, a koliko puta si pomislio na mene?“

„Pa Učitelju, možda mislim na nju. Ali kakve to ima veze?“

„Sine, čak i ako samo mentalno uživaš u njenoj lepoti, u zamci si. Nemaš pojma koliko tvoja svest padne svaki put kad joj se na ovaj način diviš. Ti padneš sa svoje najviše duhovne visine.“

„Učitelju, nisam imao pojma da to radim.“

„Dete moje, ako to radiš, makar i nesvjesno, onda se ništa ne razlikuješ od netežeće osobe. To je ono što obični ljudi rade sve vreme. Njihov vitalni život se neprekidno odvija na mentalnom planu.“

„Pa Učitelju, šta sad da radim?“

„Sine, moraš biti svesniji onog dela svog vitalnog sveta kog se držiš i kog mi ne predaješ.“

„Učitelju, uvek kažeš da sam apsolutno otvoren i iskren s tobom. Rekao sam ti sve čak i o mom prethodnom životu i mojim sadašnjim problemima. Šta to sakrivam od tebe?“

„Nažalost, stvari o kojima govorim su na nesvesnom nivou, baš kao što sam to danas naglasio. Postoje stvari čak i iz tvoje prošlosti koje mi nisi rekao jer si na njih zaboravio.“

„Ali Učitelju, ako se nečega ne sećam, kako da ti to ponudim?“

„Moli se da te stvari izađu na površinu u tvoju svesnu pažnju. Ali, čak i ako ne možeš svesno da izneseš ove stvari na površinu, ne brini. Ja ću raditi s tim što si mi dao i što mi možeš dati da bih ti podario ostvarenje, otkrovenje i ispoljenje. I ima još nešto što možeš da učiniš.“

„Šta je to, Učitelju?“

„Sine moj, voli me više.“

„Učitelju, ja te volim svim srcem i dušom.“

„Da si me stvarno voleo, učinio bi sebe vitalno i mentalno snažnim. Borio bi se protiv ovih misli i bacio bi ove niže sile u mene radi pročišćenja. Moraš da kažeš da sam ti u životu potreban samo ja, moja ljubav, moja naklonost. Sine, ja ti dajem svoju beskonačnu Ljubav. Ne postoji ništa više što bih mogao da uradim da bih ti iskazao svoju ogromnu naklonost i brižnost prema tebi. A ti treba da osećaš da ti je moja Ljubav dovoljna i da ne tražiš ljubav na drugom mestu.“

„Učitelju, te stvari su tako teške.“

„Teške, ali ne i nemoguće. Moraju se obavljati teške stvari, sine. Bogoostvarenje je težak zadatak.“

„Učitelju, malo sam zbunjen. Nedavno si mi rekao da sam iznutra izuzetno napredovao.“

„Sine, kad odbaciš ove vitalne slabosti, onda će tvoj napredak biti neprekinut. Trčaćeš apsolutno najbrže.“

„I koliko će onda ovo pročišćenje trajati?“

„To zavisi od tvoje težnje. Može potrajati nekoliko godina ili jednu inkarnaciju ili sam Bog zna koliko inkarnacija.“

„Učitelju, mislio sam da bi trebalo da pridajem manje pažnje pročišćenju svog vitalnog života, a više pažnje svom duhovnom životu.“"

„Sine, pročišćenje tvog vitala se ne može razdvojiti od tvog duhovnog života.“

„Ali Učitelju, moj problem još uvek nije rešen.“

„Sine, zar to nije jedan od tvojih glavih problema u životu? Pomagao sam ti i pomagaću ti i dalje iz svoje beskonačne Samilosti. Zapamti, kad ti kažem da uradiš nešto u svom unutrašnjem ili spoljašnjem životu, ja ti dajem i neophodnu snagu. U tvom slučaju, uveravam te, moji napori će sigurno uroditi plodom. Bez sumnje ćemo uspeti.“