Scena 1

ČAJTANJA: Šribase, Šribase! Gde mi je frula? Gde mi je frula? Daj mi moju frulu.

ŠRIBAS: Moj Gospode, pastirice su ukrale Tvoju frulu.

ČAJTANJA: Pastirice? Gde su one? Gde su moje pastirice? Gde je moja Rada? Gde je ona? Gde je ona?

(Ulazi Šači, Čajtanjina majka. Videvši njegovu božansku svest, ona se smesta pokloni i dodirne mu stopala.)

ŠAČI: O moj sine, o Nimai, ti više nisi Nimai. Ti više nisi moj sin Nimai. Ti si Gospod Krišna, Gospod Krišna lično.

(Šači peva)

Jibana nadi tire dhire dhire
oi ase mor priyatama
benu hate madhur prate oi ase
praner jata asha
jata bhalobasa
ranga oi sri charane
sapi aji tomai nami

(Gle, sa svojom sviralom u Ruci
Moj voljeni polako stiže
Na obali reke mog života.
U slatko današnje jutro.
Sve nade mog života,
Svu ljubav mog života
Pred Tvoja Moćno Crvena stopala ja polažem
I tebi se klanjam i klanjam.)

ČAJTANJA: Majko, veoma sam ponosan na tebe. Ovo je prvi put da si mi dodirnula stopala sama od sebe. Ranije sam tražio od tebe da dođeš i dodirneš mi stopala dok sam u Krišninoj svesti. Ali, danas si spontano došla i dodirnula mi stopala. Majko, veoma sam ponosan na tebe. Videla si me u mojoj najvišoj svesti i znaš šta sam ja.

ŠAČI: Sine moj, ja znam, znam šta si ti. Ti si Bog. Ali, ipak ni na trenutak neću zaboraviti da si ti takođe i moj sin, moj dragi sin. Blagoslovio si me došavši u moju porodicu i ovekovečio si me zato što si moj sin. Znam da ćeš me jednog dana ostaviti. Odreći ćeš se sveta. Uzećeš sanjasu. Ići ćeš putem odricanja. Kažem ti, sine moj, ljudskom u meni ćeš nedostajati i patiću, ali će božansko u meni biti ponosno na tebe zato što zna da oslobađaš čovečanstvo od neznanja i ljudima daješ novi život. Ti okončavaš njihovu patnju i daruješ im život Blaženstva.

ČAJTANJA: Majko, ni ljudskom u tebi neću nedoostajati, zato što ću preobraziti ljudsko u tebi u božansko. Gde god da sam, Majko, tvoja fizička svest će osećati moje prisustvo. Večno ću ostati u tebi i kraj tebe. Osećaćeš i moje fizičko prisustvo, Majko. Moje suptilno fizičko prisustvo biće kraj tebe sve vreme, uveravam te.

ŠAČI: Sine moj, znam da si ti Bog. Ti možeš da učiniš sve i učinićeš sve, ne samo za mene, već i za čitavo čovečanstvo. Ne samo da si moja radost i ponos, ti si radost i ponos čitavog univerzuma. Ti i tvoja tvorevina ste nerazdvojni. Kad pogledam tvoju tvorevinu, vidim koliko si veliki. A kad pogledam tebe, vidim koliko si samilostan. U tvojoj tvorevini vidim čudo tvoje neukrotive moći. U tebi vidim beskrajnu plimu samilosti.