Scena 1

(Čajtanja je u Krišninoj svesti.)

ČAJTANJA: Šribase, Šribase! Gde mi je frula? Gde mi je frula? Daj mi moju frulu.

ŠRIBAS: Moj Gospode, pastirice su ukrale Tvoju frulu.

ČAJTANJA: Pastirice? Gde su one? Gde su moje pastirice? Gde je moja Rada? Gde je ona? Gde je ona?

(Ulazi Šači, Čajtanjina majka. Videvši njegovu božansku svest, ona se smesta pokloni i dodirne mu stopala.)

ŠAČI: O moj sine, o Nimai, ti više nisi Nimai. Ti više nisi moj sin Nimai. Ti si Gospod Krišna, Gospod Krišna lično.

(Šači peva)

```

Jibana nadi tire dhire dhire

oi ase mor priyatama

benu hate madhur prate oi ase

praner jata asha

jata bhalobasa

ranga oi sri charane

sapi aji tomai nami

```

```

(Gle, sa svojom sviralom u Ruci

Moj voljeni polako stiže

Na obali reke mog života.

U slatko današnje jutro.

Sve nade mog života,

Svu ljubav mog života

Pred Tvoja Moćno Crvena stopala ja polažem

I tebi se klanjam i klanjam.)

```

ČAJTANJA: Majko, veoma sam ponosan na tebe. Ovo je prvi put da si mi dodirnula stopala sama od sebe. Ranije sam tražio od tebe da dođeš i dodirneš mi stopala dok sam u Krišninoj svesti. Ali, danas si spontano došla i dodirnula mi stopala. Majko, veoma sam ponosan na tebe. Videla si me u mojoj najvišoj svesti i znaš šta sam ja.

ŠAČI: Sine moj, ja znam, znam šta si ti. Ti si Bog. Ali, ipak ni na trenutak neću zaboraviti da si ti takođe i moj sin, moj dragi sin. Blagoslovio si me došavši u moju porodicu i ovekovečio si me zato što si moj sin. Znam da ćeš me jednog dana ostaviti. Odreći ćeš se sveta. Uzećeš sanjasu. Ići ćeš putem odricanja. Kažem ti, sine moj, ljudskom u meni ćeš nedostajati i patiću, ali će božansko u meni biti ponosno na tebe zato što zna da oslobađaš čovečanstvo od neznanja i ljudima daješ novi život. Ti okončavaš njihovu patnju i daruješ im život Blaženstva.

ČAJTANJA: Majko, ni ljudskom u tebi neću nedoostajati, zato što ću preobraziti ljudsko u tebi u božansko. Gde god da sam, Majko, tvoja fizička svest će osećati moje prisustvo. Večno ću ostati u tebi i kraj tebe. Osećaćeš i moje fizičko prisustvo, Majko. Moje suptilno fizičko prisustvo biće kraj tebe sve vreme, uveravam te.

ŠAČI: Sine moj, znam da si ti Bog. Ti možeš da učiniš sve i učinićeš sve, ne samo za mene, već i za čitavo čovečanstvo. Ne samo da si moja radost i ponos, ti si radost i ponos čitavog univerzuma. Ti i tvoja tvorevina ste nerazdvojni. Kad pogledam tvoju tvorevinu, vidim koliko si veliki. A kad pogledam tebe, vidim koliko si samilostan. U tvojoj tvorevini vidim čudo tvoje neukrotive moći. U tebi vidim beskrajnu plimu samilosti.

From:Sri Chinmoy,Gospod Gauranga: Otelovljenje Ljubavi, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/lg