Student

Jednog dana posle jutarnje meditacije, jedan duhovni Učitelj zatražio je da jedna od njegovih učenica, jedna devojčica, stane pred njega. On je blagoslovi i upita: „Dobra devojko, koliko imaš godina?“

„Petnaest“, odgovorila je.

„Video sam tvoje ocene“, rekao je Učitelj, „i vrlo sam ponosan na tebe. Svojevremeno je nečija sestra takođe bila dobra učenica. One koji su studenti, molim, molim da uče izuzetno dobro. Kada ste uspešni na studijama, to me veoma raduje i čini ponosnim. Inače, ostaćete budale kao ja. Ne želim da dodajem još budala mojoj duhovnoj zajednici“.

Starija sestra one devojčice podigla je ruku i rekla: „Učitelju, ja sam dobro učila u srednjoj školi, ali sada imam poteškoća na fakultetu“.

„Moje srce saoseća sa tobom“, reče Učitelj. „Shvatio sam da u Americi postoji velika razlika između srednje škole i koledža. Ovde su studenti ponekad uspešni u srednjoj školi, ali im je izuzetno teško da na fakultetu održe isti nivo. U Indiji, međutim, u toku poslednje dve godine srednje škole profesori pripremaju decu tako da nemaju nikakve teškoće kada odu na fakultet“.

Učitelj je potom pozvao jednu mladu ženu i naglas pročitao tekst njene diplome. U diplomi joj je dodeljeno zvanje diplomiranog filozofa sa visokim ocenama.

„Dođi“, reče Učitelj, „dozvoli da te blagoslovim. Veoma, veoma sam ponosan na tebe, najdraža kćeri. Sa visokim ocenama, vrlo dobro. Šta je više od ovoga?“

„Najviše ocene“, odgovorila je.

„Sledeći put ćeš ih dobiti. Kada dobiješ diplomu, zar ne možeš da dobiješ sve ostale pohvale?“

Učenica se nasmešila: „Ne koliko ja znam, Guru“.

„Zar za doktora nauka nema neke pohvale ili nečeg veoma visokog? Zar neki ljudi ne dobijaju niže i više stepene?“, pitao je ponovo.

Jedna od Učiteljevih najstarijih i najnaprednijih učenica reče: „Pod uslovima u kojima je ona stekla diplomu, visoke ocene su veoma dobre. Njena majka je blagosilja sa Neba.“

„Da, i ja sam veoma ponosan na nju“ reče Učitelj. „U mojoj sledećoj inkarnaciji potrudiću se da odem na univerzitet. U ovoj inkarnaciji morao sam da se pozdravim sa srednjom školom nakon tri ili četiri godine. Nisam mogao ili se nisam usudio da odem iznad srednje škole. U mom sledećem životu ići ću i u srednju školu i na univerzitet i imaću sve odlične ocene. Dobiću sve vrste diploma.“

„Učitelju“, reče jedna starija učenica, „mi znamo da si bio briljantan učenik – prvi u ašramskoj školi – ali ti nažalost ašram nije pružio formalnu diplomu za više obrazovanje. A ipak, ti nastavljaš tvoje učenje i mnogi učenjaci su hvalili tvoj literarni rad. Tvoji spisi se koriste kao tekst za knjige filozofskih kurseva na nivou univerziteta. Zaista zaslužuješ počasnu diplomu.“

„Hvala ti, dete moje“, reče Učitelj, „ali svejedno, nisam stekao diplomu na tradicionalni način. Ako nisam nešto zaslužio, ne dobijam isto zadovoljstvo od toga. Umesto toga radio sam naporno da ostvarim onog Starca odozgo.“

All the disciples laughed, for they saw that their Master was in a light mood.

Svi su se učenici nasmejali jer su videli da je Učitelj dobro raspoložen.

„Pošto si imao sposobnost da stekneš diplomu, ali si svoju sposobnost koristio u drugoj oblasti“, nastavila je starija učenica, „možeš lako da prihvatiš počasnu diplomu“. „Ja ću dobiti diplomu kroz moju duhovnu decu koja studiraju na univerzitetima“, reče Učitelj. „Otac zarađuje novac, a deca ga koriste. Ali ponekad deca zarađuju novac, a otac ga koristi. Ti imaš diplomu?“, upitao je Učitelj ovu svoju naprednu učenicu.

„Da“, odgovorila je učenica. „Mogla sam da odem iznad toga, ali tada nisam znala kako bih mogla da primenim više stepene u mom duhovnom životu, pa sam prestala da idem u školu. Sada će svi oni koji dobijaju diplome uneti svoje znanje u Misiju njihovog Učitelja na direktan način i tada će njihova diploma imati neko značenje, neki direktan odnos sa duhovnim životom“.

„Dostignuća moje dece će nadoknaditi nedostatak mog dostignuća“, reče Učitelj. „Ali oni koji nemaju diplome ne treba da žale; ja sam jedan od vas. Ima mnogih učenika koji su veoma inteligentni i koji su nekada bili veoma dobri studenti, ali zbog Božanske Volje, Volje Svevišnjeg, ja sam od njih tražio da više ne studiraju. Ovi ljudi nikada ne treba da osećaju da nešto gube. U slučaju nekih učenika, Volja Svevišnjeg je da studiraju; u drugim slučajevima Svevišnji ne želi da oni studiraju. Zato ni na koji način nisu gubitnici.

Zapravo, sada su u ovoj sobi dve devojke koje ne studiraju a koje iumaju sposobnost da budu doktori nauka. One su izvrsne, ali Svevišnji ne želi da one idu u školu. Zato, molim vas, nemojte nikada osećati da ste manje vredni ako niste student; i takođe, nemojte osećati da ste više vredni ako jeste student. To zavisi samo od toga šta vaša duša želi, kao i od Volje Svevišnjeg. Način na koji nas Volja Svevišnjeg vodi je najbolji. Oni koji studiraju i uče ispunjavaju Volju Svevišnjeg, a oni koji rade nešto drugo, vođeni od Svevišnjeg, takođe rade pravu stvar. Jedino što od vas zahtevam je da ako studirate, studirate dobro; ako radite druge stvari, njih radite dobro. To je najbolji stav.“