Ne spoljašnja forma, već unutrašnja suština
Svami Satćidananda je imao kip jednog božanstva. On je tražio od svog učenika da mu se klanja, ali Nigamanandu nije bilo briga za taj kip. Jednog dana Učitelj mu reče: „Zašto se ne klanjaš kipu kome se ja klanjam? Kako to da ti ništa ne vidiš i ne osećaš unutar mog voljenog Gospoda?“Nigamananda je odgovorio: „Možda ti tu vidiš tvog voljenog Gospoda, ali ja vidim samo parče beživotnog drveta“.
Na to se Učitelj razljutio. Nemilosrdno je izgrdio Nigamanandu i rekao mu: „Ako još jednom pokažeš nepoštovanje prema mom voljenom Gospodu, izbaciću te iz mog ašrama! Pazi se!“ Potom je Učitelj izašao iz sobe i otišao u svoje odaje da se pozabavi ašramskim poslovima.
NNigamananda je bio ponižen i jako ljut. Odmah je skinuo kip sa oltara i žestoko ga udario, uzviknuvši: „Ti! Zbog tebe me je Učitelj tako žestoko izgrdio. Zaslužuješ da te kaznim!“ Potom ga je vratio na oltar.
Posle nekoliko minuta Učitelj se vratio i rekao mu, široko se osmehujući: „Rekao si da je moj Gospod jedan beživotni komad drveta, a da li bilo ko udara beživotnu stvar? Tek kad vidimo da neko ili nešto ima života, pričinjava nam zadovoljstvo da ga udarimo. Sa beživotnom stvari se ne razgovara, jer beživotna stvar ne može da razume ili odgovori. Ne, ti zaista vidiš nešto unutar ovog kipa. Bio sam tako zadovoljan kada sam čuo da se obraćaš mom Gospodu. Moj Gospod ne samo da ima život, već otelovljuje univerzalni i transcendentalni Život. Zato te molim da se od sada klanjaš ovom kipu“.
Nigamananda se poklonio svom Učitelju i rekao: „Molim te, oprosti mi. Klanjaću se ovom kipu i u tom kipu ću videti i osetiti tebe, Učitelju“.
Učitelj reče: „To je za tebe apsolutno ispravno, sine moj“.
Komentar: Vera ima vrhunsku važnost. Potrebno je imati beskrajnu veru u svog Učitelja. Ljudskom umu ponekad može da bude teško da veruje u Učiteljev put, ali srce koje teži uvek je jedno sa Učiteljevim unutrašnjim i spoljašnjim postupcima. Tragalac uvek treba da ostane u srcu. Imati veru u svog Učitelja znači osećati Božije Prisustvo ovde, tamo i svuda. Nije važno šta je neka stvar, ni ko je neki čovek, već da li možemo ili ne možemo da zadržimo veru u duhovno ostvarenje svog Učitelja. Tada se ubedljivo, lako i brzo postiže uspeh u spoljašnjem svetu i napredak u unutrašnjem svetu.
