Stvarnost tela i stvarnost duše

Jednom je Troilanga Svami išao ulicom pokraj palate jednog indijskog kralja. Taj kralj je bio njegov veliki obožavalac. Kad je čuo da je Troilanga Svami u blizini, lično je istrčao napolje i doveo ga u palatu. Učitelj je bio nag, pa su ga kraljeve sluge obukle u veoma finu, skupocenu odeću, tako da je izgledao vrlo lepo. Počastili su ga najukusnijom hranom. Učitelj je blagoslovio kralja i njegovu svitu i dugo razgovarao sa kraljem, iako je obično govorio veoma malo. Ponekad mesecima ne bi rekao ništa.

Kad je Troilanga Svami izašao iz palate i krenuo u svoju kolibu, neki od čuvara palate su ga gledali izdaleka. Kad je skoro izmakao iz vida, tri huligana su ga napala i uzela mu sve skupo odelo koje je dobio od kralja. Čuvari su dotrčali i uhvatili huligane. Potom su zamolili Troilanga Svamija da opet dođe u kraljevu palatu i on se složio.

Kad je kralj čuo šta se desilo, spremio se da kazni huligane i strpa ih u zatvor. Ali, Troilanga Svami reče: „Ne, nemoj. Za mene nema razlike da li imam odeću ili ne. Na moju dušu uopšte ne utiče kad nemam nikakvu odeću. Pre nego što si mi dao odeću, u mom telu je bila duša, a to je jedina stvarna stvar. Šta da radim sa stvarima koje ne ispunjavaju nijednu potrebu moje duše?“ I tako su huligani bili oslobođeni, a Učitelj je mirno otišao svojim putem.

Komentar: Stvarnosti tela su potrebni udešavanje, ukrašavanje i ulepšavanje da bi bila zadovoljna. Stvarnosti duše potrebno je samo njeno jedinstvo sa Besmrtnošću Beskonačnosti da bi bila večno zadovoljna.