Uvod Autora

Odlučio sam da ispričam nekoliko tradicionalnih priča koje su dobro poznate u Indiji. Te priče nisu moja izmišljotina; one govore o duhovnim Učiteljima koji su imali običaj da pokazuju svoju okultnu moć tako lako i tako često kao što mi pijemo vodu. Ja spadam u one koji ne cene čudesa, zato što čudesa veoma često hrane znatiželju, a između znatiželje i duhovnosti zjapi ogroman jaz. A opet, ima nekih učitelja koji smatraju da je poželjno da čovek započne svoje duhovno putovanje, čak i ako ga započne iz znatiželje. Na kraju će on ući u svet prave težnje.

Ponekad okultisti žele da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.

— Šri Činmoj

Tišina govori, tišina odgovara

Bio jednom jedan veoma veliki duhovni Učitelj po imenu Troilanga Svami. On je posedovao ogromnu okultnu i duhovnu moć. Šri Ramakrišna je nekoliko put išao da ga poseti. Po Šri Ramakrišni, Troilanga Svami je bio živi Gospod Šiva. Jednom ga je Šri Ramakrišna gestovima zapitao nešto o Bogu. Takođe pomoću gestova, Troilanga Svami je razjasnio Šri Ramakrišni da je visoko gore na Nebu Bog jedan, ali kada smo u telu, telo postaje jedina stvarnost za nas i Bog postaje mnoštvo.

Komentar: Kad tišina odgovori na neko pitanje, taj odgovor je veoma efikasan. Ovde je u tišini jedan duhovni Učitelj postavio pitanje i u tišini je drugi Učitelj odgovorio. Onaj koji je dao i onaj koji je primio bili su krajnje zadovoljni jedan drugim.

Uistinu, telo peva pesmu Božije mnogostrukosti, a duša peva pesmu Božijeg jedinstva, ili Boga Transcendentalne Vizije.

Onaj koji se odrekao sveta

Troilanga Svami se odrekao svega. Uvek je išao bez odeće. Ni od koga nije tražio hranu. Ako bi drugi došli i nahranili ga, on bi jeo, ali nikad nije mario za kvalitet ili količinu. Šta god bi mu ljudi dali, on bi pojeo, a koliko će to biti, ostavljao je da odrede njegovi posvećenici i poštovaoci. Jednom prilikom, kad je posetio Troilanga Svamija, Šri Ramakrišna mu je doneo gomilu indijskih slatkiša. Jednom drugom prilikom, neki pokvareni ljudi su mu dali veoma, veoma veliku količinu gašenog kreča. On ju je pojeo, zbog čega je odmah počeo da povraća. Oni su bili šokirani. Ali, pokajavši se zbog svog nedela, dotakli su mu stopala i zaplakali, a on im je smesta oprostio.

Komentar: Onaj ko se odrekao sveta ne samo da vidi univerzalnu Lepotu Istine, već vidi i ceo univerzum kao Lepotu istine i kao prosvetljujuću i ispunjujuću Stvarnost.

Zaljubljenik i Voljeni su jedno.

Troilanga svami je jednom otišao u hram Majke Kali. U toj poseti ga je pratio mladi, veoma napredni tragalac po imenu Bidžojkrišna Gosvami. Na veliko iznenađenje Bidžojkrišne, Troilanga Svami se pomokrio i isprskao celu statuu Kali. Bidžojkrišna se prestrašio i užasnuo kako čovek može da uradi tako nešto. „Šta to radiš?“, upitao je.

Troilanga Svami je odgovorio: „Sve je to voda Ganga. Ja obožavam Majku Kali“.

Kad su ljudi odgovorni za hram došli, Bidžojkrišna im je ispričao šta je Učitelj uradio. Oni se uopšte nisu uzbudili. „O, to je uradio Troilanga Svami“, rekli su. „On je jedno sa Gospodom Šivom. Da je to bio neko drugi, pozvali bismo ga na odgovornost. Razbesneli bismo se i kaznili ga. Ali, Troilanga Svami je uvek u svesti Gospoda Šive. Šiva i Kali su jedno, tako da nema razloga za uzrujavanje“.

Komentar: Izvor je Postojanje-Svest-Blaženstvo. To je Stvarnost sveprisutna, sveznajuća i semoguća. Onaj ko voli Izvor, onaj ko poznaje Izvor, onaj ko boravi u Izvoru i onaj ko poseduje Izvor su jedno. Troilanga Svami, kao neko ko voli Kali, i voljena Kali, su jedna te ista stvarnost.

Inicijacija je pročišćenje

Jednog dana Troilanga Svami reče mladom tragaocu Bodžojkrišni Gosvamiju: „Vidi, trebalo bi da te iniciram“.

Bidžojkrišna reče: „Neću da me ti iniciraš. Ti si nebožanski. Ono što si uradio u hramu Kali me je šokiralo“.

Troilanga Svami reče: „Ne, dobio samo zapovest Odozgo. Treba da te ja iniciram. Svakom je apsolutno neophodno da bude iniciran. Bez inicijacije nema pročišćenja. Tvom životu je potrebno pročišćenje, a ako tog pročišćenja ne bude, neće biti ni ostvarenja Boga za tebe. Dobio sam unutrašnju zapovest. Inače, ja sam poslednji čovek koji bi inicirao bilo koga“.

Kad je Bidžojkrišna čuo te reči, poklonio se pred Svamijevim stopalima i bio iniciran. To mu je značajno promoglo u njegovom pročišćenju i ubrzalo njegovo duhovno putovanje. Na kraju je i Bidžojkrišna Gosvami postao veoma veliki duhovni Učitelj.

Komentar: Inicijacija je vrhunski važna. Učitelj može da inicira učenika bilo spolja, bilo iznutra. Međutim, tradicionalni spoljašnji način, koji je deo religioznog rituala, daleko je manje efikasan nego inicijacija u tišini. U inicijaciji iznutra, Učitelj daje deo svog životnog daha tragaocu, radi prosvetljenja tragaočevog neznanja i radi blaženstva njegovog ostvarenja. Inicijacija je pročišćenje. Bez pročišćenja nema savršenstva. Bez savršenstva nema zadovoljstva ni na zemlji ni na Nebu.

Stvarnost tela i stvarnost duše

Jednom je Troilanga Svami išao ulicom pokraj palate jednog indijskog kralja. Taj kralj je bio njegov veliki obožavalac. Kad je čuo da je Troilanga Svami u blizini, lično je istrčao napolje i doveo ga u palatu. Učitelj je bio nag, pa su ga kraljeve sluge obukle u veoma finu, skupocenu odeću, tako da je izgledao vrlo lepo. Počastili su ga najukusnijom hranom. Učitelj je blagoslovio kralja i njegovu svitu i dugo razgovarao sa kraljem, iako je obično govorio veoma malo. Ponekad mesecima ne bi rekao ništa.

Kad je Troilanga Svami izašao iz palate i krenuo u svoju kolibu, neki od čuvara palate su ga gledali izdaleka. Kad je skoro izmakao iz vida, tri huligana su ga napala i uzela mu sve skupo odelo koje je dobio od kralja. Čuvari su dotrčali i uhvatili huligane. Potom su zamolili Troilanga Svamija da opet dođe u kraljevu palatu i on se složio.

Kad je kralj čuo šta se desilo, spremio se da kazni huligane i strpa ih u zatvor. Ali, Troilanga Svami reče: „Ne, nemoj. Za mene nema razlike da li imam odeću ili ne. Na moju dušu uopšte ne utiče kad nemam nikakvu odeću. Pre nego što si mi dao odeću, u mom telu je bila duša, a to je jedina stvarna stvar. Šta da radim sa stvarima koje ne ispunjavaju nijednu potrebu moje duše?“ I tako su huligani bili oslobođeni, a Učitelj je mirno otišao svojim putem.

Komentar: Stvarnosti tela su potrebni udešavanje, ukrašavanje i ulepšavanje da bi bila zadovoljna. Stvarnosti duše potrebno je samo njeno jedinstvo sa Besmrtnošću Beskonačnosti da bi bila večno zadovoljna.

Svetac iznad života iskušenja

Troilanga Svami je bio težak više od sto pedeset kilograma. Živeo je u Benaresu i većinu vremena je provodio kupajući se u Gangu. Jednom je hodao ulicom nag i naišao na novog sudiju koji je upravo došao u taj kraj. Sudija se razbesneo i naredio policajcu da uhapsi Učitelja i zaključa ga u maloj prostoriji. Sutradan ujutru sudija vide Troilangu Svamija van te prostorije, kako hoda. „Kako si izašao?“, upitao je.

Troilanga Svami odgovori: „To je bilo lako. Izašao sam zato što mi se izlazilo. Tokom noći sam se ispraznio, pa sad zaudara; zato sam mislio da mi je bolje da izađem iz te sobe. Pa sam izašao“.

Ovog puta sudija lično zaključa Učitelja, uz pomoć dvostrukog katanca. Narednog jutra, sudija je radio u svojoj kancelariji, kad iznenada ugleda Troilanga Svamija u jednom ćošku kako mu se smeši. Sudija reče: „Kako je moguće da si ovde?“

Troilanga Svami mu reče: „Ne bi trebalo da uznemiravaš nedužne induske jogije. Oni mogu da urade šta god hoće. Ja idem ulicom nag, ali me ne interesuje nijedna žena. Što se tiče običnih ljudi, oni su puni požude. Imaju svakakve emocionalne probleme, niže vitalne probleme, seksualne probleme. Ali, ja nisam takav. Pored toga, ljudi koji pogledaju moje telo vide da sam debeo i čudnovat. I koga ću ja interesovati? Ja sam se odrekao čitavog sveta, a istovremeno, niko nije zainteresovan za mene na neki nečist način. Zašto me onda gnjaviš? Ja ne stvaram iskušenje, niti mene bilo ko dovodi u iskušenje. Ako budeš maltretirao hinduske jogije, bićeš posramljen i ni u jednom trenutku nećeš uspeti, zato što smo mi daleko iznad bilo koje ljudske torture“.

Komentar: Onaj ko je uistinu bogoostvaren ima sposobnost da drugi ne utiču loše na njega, a da istovremeno ni on ne utiče loše na druge. On se štiti od ostalog sveta i štiti svet od sebe. To njegovo čudesno dostignuće je posledica nerazdvojnog jedinstva božanstvenosti njegovog tela sa vrhunskom univerzalnošću njegove duše. Telo uživa u slobodi duše. Duša uživa u tome što telo prihvata stvarnost duše.

Božija Samilosna Moć

Jedna mlada žena je gorko plakala i jecala nad mrtvim telom svog supruga, kojeg je ujela zmija. Po indijskoj tradiciji, ako nekog ujede zmija, ne može biti spaljen; telo mora da bude bačeno u vodu. I zato su čovekovi rođaci doneli njegovo telo na obalu reke, ali je žena gorko plakala i nije htela da telo bace u vodu. Iznenada se pojavi Troilanga Svami. Svi su znali da je on veliki duhovni Učitelj. On uze nešto mulja i ilovače iz Ganga, stavi ih na mesto gde je čoveka ujela zmija i malo ga protrlja. Potom Troilanga Svami skoči u vodu. Za nekoliko minuta, čovek otvori oči, pogleda oko sebe i upita zašto su ga tu doneli. Potom on i njegova žena odoše svojim putem

Komentar: Uistinu, smrt je moćna, ali je duhovna moć beskrajno moćnija. Ona podseća smrt da ne može da označi kraj života, zato što je Božija Volja da život večno teče kroz smrt. U ovoj priči, Moć Božije Samilosti nadvladava Moć Njegove Pravde.

Uvreda donosi kaznu

Jednog dana je Troilanga Svami hodao ulicom kad ga ugledaše jedan sudija i njegova žena. Žena je bila zgrožena i tražila da ga uhapse. Kad čuvari samo što ga nisu uhvatili, Troilanga Svami nestade. Bio je okružen mnogim ljudima, pa su se svi čudili kud je mogao da nestane. Nakon nekog vremena, on se pojavi na istom mestu, smešeći se. Sudija se razbesne. „Zašto radiš takve stvari?“, povikao je. Potom je nemilosrdno izvređao Učitejla, rekavši: „Ti si prava nakaza! Zašto ideš okolo nag? Zar nemaš osećaja? Stvaraš nam toliko problema!“ Ali, pustio je Troilangu Svamija da ode.

Te noći sudija usni san. U snu je video sanjasina obučenog u tigrovu kožu, koji je u ruci držao trozubac, i jurio prema njemu da ga ubije. Sanjasin reče sudiji: „Kako se usuđuješ da vređaš Troilanga Svamija? On je veliki duhovni Učitelj. Neću ti dopustiti da ostaneš u ovom svetom gradu Benaresu“. Sudija se uplašio na smrt. Glasno je vikao u snu, pa njegove sluge dođoše da mu pomognu i probudiše ga.

Narednog dana, sudija lično pođe Troilangi Svamiju, prostre se pred njegova stopala i zamoli za oproštaj, koji je odmah i dobio.

Komentar: Kad neko vređa bogoostvarnog Učitelja, kazna ga smesta stiže, ne od samog Učitelja, već od Boga, koji voli Učitelja, Njegov vrhunski instrument, više nego što voli Samog Sebe. Učitelj oprašta krivcima, zato što je opraštanje jedino što zna. Ali Bog, uprkos tome što je Večno i Beskrajno Opraštanje, ne dopušta da se izruguju Njegovom odabranom instrumentu i vređaju ga, jer Njegov instument je onaj ko je od Boga i samo za Boga. Na kraju krajeva, Bog uvek želi stalno ispoljavanje Lepote Svetlosti sopstvene Istine.

Kralj i mač

Jedan veliki indijski kralj pošao je jednom na plovidbu Gangom. On i njegova svita videše kako iza njih pliva neki čovek. Bio je to Troilanga Svami. Troilanga Svami je oko sat vremena plivao blizu broda smešeći se, pa su mu pomogli da se popne na brod. Kao i obično, bio je nag, ali to ljudima nije smetalo jer su ga znali, i gajili ogromno poštovanje, ljubav i obožavanje prema njemu. I kralju je bilo drago što ga vidi, zato što mu se i on divio.

Kralj je nosio mač oko pasa. Troilanga Svami ga uze od njega, poče da ga gleda i igra se sa njim poput deteta. Onda ga iznenada baci u Gang. Kralj se razbesne. On je dobio taj mač za svoju hrabrost i zasluge, pa se osećao jadno što je izgubio tako dragocenu stvar. Hteo je da kazni Svamija, ali su se svi usprotivili: „Ne, ne, on je svetac; ne možeš to da uradiš. Bilo bi strašno ako ga dirneš“.

Kralj reče: „Ako vi nećete da ga kaznite, kad pristanemo, naći ću druge koji će me rado poslušati i kazniti ovog čoveka“.

Kad su prišli sasvim blizu obali, Troilanga Svami, koji je sedeo na brodu, stavi ruku u vodu. Iznenada mu se u ruci pojaviše dva sjajna mača. Bili su identični i izgledali su potpuno isto kao onaj što ga je bacio u Gang. Svi su bili zapanjeni. Učitelj reče kralju: „O kralju, nađi taj koji je pripadao tebi“.

Kralj se potpuno zbunio. Nije znao koji je od njih baš njegov. Onda mu Troilanga Svami reče: „Ti, ludo, ne znaš koji je tvoj? Ne znaš svoju sopstvenu imovinu?“ Onda baci onaj koji nije bio kraljev i reče: „U ovom svetu ništa neće ostati sa tobom. Kad umreš, sve ćeš morati da ostaviš ovde. Onom Stvarnom u tebi kažem: 'Ne živi u svetu uživanja. Ostani u svetu težnje. Ostani u svetu Svetlosti, Mira i Blaženstva. Ti jesi kralj, ali si isto tako luda. Budi mudar. Jedino ćeš tada biti stvarno srećan u životu. Budi duhovno mudar!'“

Komentar: Dok ne postanemo duhovno mudri, nikad nećemo znati šta nam stvarno pripada. Naša prava imovina, naša večna imovina, naša jedina imovina je naša ljubav prema Bogu. Ne može biti ničeg drugog ovde na zemlji ni tamo na Nebu što možemo smatrati svojim. Jedino naša ljubav prema Bogu – naša stalna, duševna i nesebična ljubav prema Bogu – može biti naša večna imovina. Ta imovina uvek će ostati bezbedna, a i mi samo ćemo takođe biti bezbedni kad tu imovinu budemo smatrali sasvim svojom.

Kad jednom budemo znali da imamo obilnu, bezgraničnu i beskrajnu ljubav prema Bpgu, onda Božija imovina, a to je cela Njegova tvorevina, smesta postaje i naša imovina. Naša ljubav prema Bogu prisvaja Boga, a čim ponudimo svoju ljubav Bogu, i Božija tvorevina takođe postaje naša. Njegova tvorevina potekla je od Njegove Vizije, a On i Njegova Vizija su nerazdvojni. Kad prisvajamo Boga sa ljubavlju, Božija Brižnost i Božija tvorevina smesta prisvoje nas; jer je jedini vlasnik Bog i niko drugi.

Onde na Zemlji mi pokušavamo da prisvojimo sve što vidimo. Sve što je oko nas takođe želi da prisvoji nas. Ali, mi ne možemo da prisvojimo druge niti drugi mogu da prisvoje nas, zato što mi vidimo da u njima nedostaje nešto, a oni vide da u nama nedostaje nešto. To što nedostaje je ljubav prema Bogu. To je seme, seme mogućnosti, koje na kraju izrasta u plod neminovnosti.

Kad ukinete razlikovanje, jednakost svuda vlada

Jedan kralj, kraljica i njihovi bliski plivali su u privatnom bazenu. Svud unaokolo bili su čuvari, tako da niko nije znao kako je Troilanga Svami uspeo da dođe i stane tačno kraj bazena. Pošto je bio nag i veoma debeo, izgledao je izuzetno čudno. Kad su kralj i kraljica videli da ih posmatra kako plivaju, razljutili su se. Kralj je hteo da kazni Troilangu Svamija, pa je oko bazena nastao veliki metež.

U međuvremenu, posvećenici Troilange Svvamija tražili su svog učitelja. Kad su saznali gde je, potrčali su i rekli kralju koliko je on veliki Učitelj. „On ima dečiju prirodu; zato vas je gledao kako plivate“, rekli su. „Poput deteta došao je ovamo radi nedužne zabave. On nema nižih vitalnih problema. On je iznad toga. Za njega, sandalovo drvo i otpad su isto. Njemu je sve isto.“

Kralj reče: „Ako je njemu sve isto, onda mora da jede ono što i ja jedem: meso. Pošto je on duhovan čovek, siguran sam da ne jede meso. Hajde da vidimo da li mu je sve isto“.

Troilanga Svami reče: „Da, spreman sam da jedem meso, ali najpre, hoćeš li ti jesti moju hranu?“ Kralj, znajući savršeno dobro da je u pitanju sadu i da oni jedu samo voće i mleko, reče: „Svakako ću jesti tvoju hranu“.

Onda, pred svima, Troilanga Svami smesta isprazni creva i poče da jede. Svi su bili zapanjeni i užasnuti. Onda on reče kralju: „Sad, jedi ono što sam ja jeo“. Kralj naprosto pobeže. Ali, posmatrači su osetili da od toga dopire veoma dobar miris – nalik na sandalovo drvo – pa su bili iznenađeni i dirnuti.

Kasnije je taj kralj rekao Troilangi Svamiju: „Znam kakva je tvoja duhovna moć. Znam ko si ti i izdaću naredbu da te niko više ne uznemirava, čak i ako ideš nag“.

Komentar: Lepota dečijeg, nedužnog cvet-srca svud ispušta poseban miris, ne samo od onog što ima u sebi, već i od lepote koju vidi svud unaokolo.

Nije takozvana radoznalost bilo to što je navelo Troilanga Svamija da ode do bazena, već njegova vizija jednakosti koja je htela da pokaže svetu podjednakost čitave stvarnosti. Kad ukinete razlikovanje, jednakost svuda vlada.

Pesma odricanja od sveta

Jednog dana, dok je Troilanga Svami bio sa svojim učenicima, dođe mu jedan lepo obučeni sredovečni bengalski gospodin, u novom dotiju i namirisan. Na veliko iznenađenje učenika, Troilanga Svami zagrli tog gospodina.

Svi rekoše: „Kako možeš da grliš nekog ko je tako nakićen i svetovan? U njemu nema nikakve duhovnosti“.

Troilanga Svami im reče: „Budale, vi ga ne prepoznajete. Vi bi trebalo da se manete svega u životu, da se odreknete svega, da biste dostigli njegovo duhovno stanje svesti. U vašem najvišem stanju svesti, niste mu ravni. Za njega nije ništa da nosi čisto, novo, ispeglano odelo i da koristi mirise. On je dosegao takvu duhovnu visinu da na njega neće loše uticati šta god da nosi ili šta god da čini. Ne možete suditi o ljudima na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda. On je zaista veliki tragalac, vanserijska duša“.

Pokazalo se da su reči Troilanga Svamija istinite. Taj čovek se zvao Šjama Čaran Lahiri i kasnije je postao poznat kao veliki duhoni Učitelj.

Komentar: Ako čovek zna da dobro peva pesmu odricanja od sveta, nikad ga ne može dovesti u iskušenje pesma posedovanja, a da i ne govorimo o plesu iskušenja sveta. Njegovo božansko ostvarenje nije ugroženo u unutrašnjem svetu, njegovo ljudsko postupanje nije ugroženo u spoljašnjam svetu. On je kao brod koji je u vodi, a kome voda ne može da naškodi.

Samilosno srce

Troilanga Svami i jedan od njegovih dragih učenika meditirali su zajedno na obali Ganga. Iznenada se podiže strašna oluja. Učenik reče Učitelju: „Hajdemo kući. Požurimo u naš ašram“,

Učitelj reče: „Kako sad da odem kući? Poledaj one jadne putnike u čamcu na reci. Čamac samo što nije potonuo“.

Učenik reče: „I meni je veoma žao, ali šta mi tu možemo?“

Za nekoliko minuta učenik je video kako čamac tone. Oseti se jadno i zaplaka za putnicima. Onda se osvrnuo uokolo. Na svoje veliko iznenađenje, video da Učitelja nema. Tek onda se osetio potpuno jadno. Oluja je besnela, čamac je potonuo, a Učitelja nije bilo na vidiku. Počeo je da se moli Učitelju da se vrati odande kuda je otišao.

Nakon kratkog vremena, video je da je čamac koji je potonuo ponovo izronio pravo ispred njega sa svim putnicima, a u čamcu je bio i nagi čovek, Troilanga Svami. Pre toga, niko u čamcu nije video Učitelja. Prišao je neopažen i vratio čamac i putnike na obalu nepovređene i bezbedne. To je bilo još jedno od čuda Troilange Svamija.

Komentar: Božiji predstavnik je onaj ko otelovljuje Samilosno Srce Večnosti, Svetlost Zaštite Beskonačnosti i Dušu Prosvetljenja Besmrtnosti.