Kompromis između hindusa i muslimana

Jednom je Devadas otišao da živi i meditira u jednoj muslimanskoj oblasti. Usred noći bi duvao u školjku i zvonio zvonom. Muslimani se strogo protive upotrebi školjki i zvona, pa su upozorili ovog hinduskog sadua da će ga ozbiljno kazniti, ako ne prestane to da radi. Naredne noći on je duvao u školjku jače nego ikad i zvonio zvonom. Muslimanski vojnici su došli da ga uhapse, ali kada su ušli u njegovu sobu, na njihovo ogromno zaprepašćenje videli su da mu je glava odvojena od tela i da je položena na stolicu, a da su mu udovi rasuti po sobi. Međutim, nije bilo nimalo krvi.Vojnici nisu hteli da diraju telo, pa su otišli.

Kroz nekoliko minuta su ponovo čuli isto zvono i zvuk školjke, pa su pohitali nazad, međutim opet su ugledali istu scenu. Tek što su otišli, ponovo su čuli školjku i zvono. Ovaj put su se razbesneli. Kada su se vratili u sobu, Devadas je bio tu u svom normalnom obličju.

„Šta mi vi možete?“, rekao je. „Upravo ste dva puta videli šta ja mogu. Pre nego što me uhapsite, ja ću sebe rastaviti“.

Kada su vojnici otišli da podnesu izveštaj svom muslimanskom poglavaru, on im je rekao: „Nije preporučljivo svađati se sa čovekom koji ima tako izuzetnu duhovnu moć. Najbolje je da mu se predamo i upitamo ga da li bi hteo da mu tu izgradimo hram. Ja ću to platiti. Neka se u njemu moli i meditira na miru i neka radi šta god hoće“.

Devadas je bio izuzetno zadovoljan ponudom muslimanskog poglavara. Muslimanski poglavar je za njega podigao predivan hram i Devadas je u dubokoj zahvalnosti prestao da duva u školjku i da zvoni zvonom.

Komentar: Hindusi i muslimani su kao dve jake grane drveta stvarnosti, koje je svo sloboda u jedinstvu. Međutim, spoljašnji život ljudskih bića je tako komplikovan, da bez obzira šta drugi činili, njih će to iritirati ili će se osećati nesigurno ili manje vredno.

Učitelj je sa jedne strane pokazao da poseduje telesnu stvarnost Svevišnjeg da bi ispoljio Svevišnjeg. Sa druge strane, pokazao je da ima duševnu stvarnost Svevišnjeg da bi spoznao Svevišnjeg. Učitelj je očigledno rastavljao i sastavljao svoje telo da bi pokazao ljudskim bićima da medicinska nauka nema poslednju reč u odnosu na Božiju tvorevinu i čovekov život i smrt. Tu reč jedino ima nedokučiva Volja Svevišnjeg koja deluje u duhovnom Učitelju i pomoću njega