Osvajač dve stvarnosti: vremena i prostora

Jednom je neka žena došla Gambiranandi, neprestano plačući jer dugo vremena nije dobila nikakve vesti od svog sina koji je bio u Engleskoj. Bila je jako zabrinuta i molila je Učitelja da joj kaže nešto o njenom sinu. Učitelj je rekao da on nema takvu vrstu okultne moći, ali ona je plakala i plakala, sve dok konačno Učitelj nije pristao. Ušao je u svoju sobu i kada je posle dvadeset minuta izašao, rekao je: „Ne brini. Tvoj sin je otišao iz Engleske i sada je u Bombaju. On ti se vraća. Za tri dana će doći kući“.

Tačno trećeg dana njen sin je stigao kući. Kada mu je majka ispričala ovu priču, on nije prestajao da se smeje. „Ja sam bio u Evropi“, rekao je, „tako da znam da je ovo samo neka praznoverica u kojoj uživaš“.

Majka je odgovorila: „U redu, ali makar pođi da vidiš tog duhovnog Učitelja“. Tako je sin pošao zajedno sa svojom majkom. Kada je ugledao Gambiranandu, skoro da se onesvestio. „Zdravo, šta ti radiš ovde?“, zahtevao je objašnjenje.

Učenici koji su bili sa Učiteljem su se naljutili. „Zašto se ti našem Učitelju obraćaš s tolikim nepoštovanjem?“ upitali su ga.

Mladić je rekao: „Ja sam ga video sam na brodu u Bombaju, u blizini moje kabine. Nosio je istu odeću koju sada ima na sebi. Bio sam iznenađen što ga vidim i čudio sam se što takav siromah stoji u blizini kabina prve klase. Zato sam mu postavio isto ovo pitanje: 'Šta ti radiš ovde?', ali on mi se samo osmehnuo! Nije odgovorio. Sada ga vidim ovde“.

Sin se potom poklonio Učitelju i rekao: „Oprosti mi. Sada znam da si ti veoma veliki duhovni Učitelj. Oprosti mi na mojoj drskosti“.

Komentar: Duhovni Učitelj je savladao vreme i prostor. Duhovni Učitelj živi život oproštaja. Duhovni Učitelj plače i umire sa srcem čovečanstva koje krvari. Duhovni Učitelj se osmehuje Božijim Osmehom i širi Božije Zadovoljstvo Blaženstva pomoću rastuće težnje čovečanstva za traganjem.