Medicinska nauka plače, duhovna nauka se osmehuje
Jedan učenik Šjama Čaran Lahirija, Čandra Mohan, je odmah po završetku studija medicine došao kod svog Učitelja i pao pred njegova stopala. Učitelj ga je blagoslovio i postavio mu priličan broj pitanja o medicinskoj nauci. Potom je svog učenika upitao: „Možeš li da mi kažeš da li sam živ?“Učitelj je smesta legao i zaustavio rad svog srca. Mladić, koji je upravo dobio diplomu, nije mogao da oseti Učiteljev puls ni otkucaje srca. Bio je začuđen. Tu je bilo i drugih ljudi i oni takođe ništa nisu mogli da osete. Šjama Čaran Lahiri je apsolutno bio nalik mrtvom telu.Tako je to potrajalo deset ili petnaest minuta. Potom je Šjama Čaran Lahiri odjednom otvorio oči i rekao: „Vi ljudi bi uvek trebalo da imate na umu da duhovna nauka daleko nadmašuje medicinsku nauku. Medicinski svet nikada neće moći da dokuči duhovne tajne. Ali, te duhovne tajne nisu tajne same po sebi. One su prave stvarnosti normalnih ljudi, a normalni ljudi su oni koji bezuslovno veruju u Boga“.
Komentar: Duhovnost stvara, medicinska nauka otkriva. Ovaj izum duhovnosti je u savršenom skladu sa Božijom sveznajućom Vizijom i svemoćnom Stvarnošću. Duhovnost je temelj zdanja životne stvarnosti. To zdanje ima priličan broj spratova: nauku, umetnost, filozofiju, religiju i tako dalje. Da nema temelja, ne bi bilo ni zgrade. Temelj duhovnosti je ono što podupire sve ostale spratove a, u isto vreme, nadmašuje čak i sposobnost viših spratova. On je svesno jedno sa izvornom stvarnošću Božijeg Postojanja-Svesti-Blaženstva.
