Pitanje: Kako možemo da živimo poniznije?

Šri Činmoj: Mi možemo da živimo poniznije pod uslovom da znamo šta možemo da ponudimo kada zaista postanemo ponizni. Kada zaista postanemo ponizni, možemo da ponudimo više svoje sposobnosti, božanstvenosti i stvarnosti. Jedino ako postanemo ponizni, možemo da postanemo ono što zaista jesmo. Možemo biti od veće koristi, od veće pomoći čovečanstvu.

Pogledajmo drvo. Kada drvo nosi plodove, ono se savija naniže. Plodovi predstavljaju svetlost i hranu. Kada drvo nema plodove, ono stoji uspravno. Ali, da li mi cenimo, da li se divimo drvetu koje nije voljno da sa nama podeli svoje plodove? Slično tome, kada imamo plodove koji se zovu Mir, Svetlost i Blaženstvo, moramo da se spustimo naniže do čovečanstva koje teži. Kada čovečanstvo koje teži primi naše Mir, Svetlost i Blaženstvo, time zaista služimo čovečanstvu.

Poniznost treba da shvatimo kao božanski poklon, vrhunski poklon. To je nešto što treba da ponudimo čovečanstvu. Trebalo bi da smatramo poniznost našim osećanjem posvećenog jedinstva sa čovečanstvom. U najvišem i najčistijem smislu reči, poniznost ne znači dodirivati nečija stopala. Božji život u nama treba da podelimo sa čovečanstvom. Što se više uspinjemo, to je veće naše obećanje Svevišnjem u čovečanstvu. Što više Svetlosti primamo zahvaljujući našoj poniznosti, to više imamo da ponudimo čovečanstvu.

I moramo da znamo da postoji samo jedan način da se postane ponizan, a to je da vidimo šta čini neki pojedinac kada vidi svetlost i izraste u nju. Da li on to zadržava za sebe? Ne! On je deli sa ostatkom sveta. A kada deli, svet je nahranjen, svet je ispunjen.