Predanost i jedinstvo

Guru neće nikada očekivati od učenika ili tražiti od njega nešto što već nije dao tom učeniku. Kad god tražim od nekoga da uradi nešto, to znači da sam mu već dao sposobnost da to uradi. Bog nikada neće tražiti od nas da uradimo nešto što prevazilazi naše sposobnosti. On nam je dao neophodnu sposobnost. On neće tražiti od prosjaka da Mu dâ milione dolara. On je tu osobu učinio prosjakom, pa kako može od njega da traži milione dolara? Ali, ako neko zaista ima milione dolara, tada Bog od njega može tražiti da ih dâ. Slično tome, kada tražim od nekog učenika da se stalno, bezuslovno preda, da potpuno preda svoj život Svevišnjem u meni ili Unutrašnjem Pilotu, tada to znači da ta osoba već ima sposobnost. Jedino se um suprotstavlja toj sposobnosti; ili se agresivni vital bori protiv dinamičnog vitala, koji neprestano želi da uspostavi božansku Istinu ovde na zemlji. Od učenika se neće tražiti ništa ukoliko mu već odavno nije data snaga, sposobnost ili svetlost.

Ako je učenik potpuno za Učitelja, tada neće biti bola, nerazumevanja i sumnje kada Učitelj traži od njega da uradi nešto. On će odmah osetiti da Učitelj radi ne samo ono što je najbolje za njega, već i ono što Bog želi od njega. U mom slučaju, ja nemam individualnu volju. Obično ljudsko biće ima više individualne volje od mene, jer sam ja poklonio moju volju Svevišnjem. Sa duhovne tačke gledišta, kada tražim od nekog učenika da uradi nešto, to nije moja volja; to je Volja Svevišnjeg. Vi ljudi imate više slobode od mene. Moja sloboda je beskonačna, ali je ona samo izraz, otkriće i ispoljenje najviše Istine. Obični ljudi imaju više lične slobode. Oni mogu da kažu ovo, oni mogu da urade ono, oni mogu da polome nešto. Ja ne mogu da radim ove stvari jer znam da je u meni kosmički Zakon. Ja znam šta će se desiti ako narušim Kosmički Zakon, kakav ću nesklad stvoriti u atmosferi sveta. Kako to mogu da uradim? Ja sam predao moju pojedinačnu volju Svevišnjem; ne mogu da je uzmem natrag. Obični ljudi stalno koriste svoju ćudljivu volju; i kada su toga vesni, oni misle da je to nešto veoma dragoceno. Oni osećaju da je njihova volja njihova sloboda. Međutim, u toj volji nema slobode. Onda, u određenom trenutku, oni zarone duboko i shvate da je njihova individualna volja samo frustracija; to je ograničeno dostignuće, a jedino neograničeno dostignuće može da im pruži pravu radost.

Želim da kažem da bezuslovna predanost dolazi samo onda kada um postane jedno sa dušom. Duša je uspinjući plamen težnje i glasnik božanske Istine na Zemlji. Ako postanemo jedno sa dušom, tada smo stalno srećni. A ko nas može učiniti jednim sa dušom? Što se tiče onih koji imaju duhovnog Učitelja, samo je Učitelj taj koji to može učiniti, pošto samo on može da donese Milost Odozgo. Lični napor učenika nije dovoljan. Jedinstvo srca i duše može da se postigne jedino ako je učenik svestan činjenice da je Učitelj odgovoran za njegov život. Ako učenik ima Učitelja, učenik mora da oseti da je njegov život Učiteljeva odgovornost. Ako misli da je on sâm odgovoran jer su to njegovo telo i um, tada ja želim da kažem da tu nema nikakve predanosti

Predanost znači jedinstvo. Ako sam ja postao jedno sa mojim Učiteljem, kako onda mogu imati različitu ili odvojenu volju? Ako je moja predanost potpuna, celovita i stalna, tada sama činjenica da mi Učitelj govori šta da radim treba da se ceni. Učitelj ne traži od svakog da uradi nešto za njega. Učitelj to traži samo od najdražih. Učitelj traži od najdražih učenika nešto što ne traži od običnih učenika. Među mojim učenicima imam učenike prve klase, druge klase, treće klase, četvrte klase, pete klase itd. Učenici prve klase moraju da osećaju da treba da predaju sve što imaju i sve što jesu Svevišnjem u meni. Samo tada ja mogu da im dam sve što ja imam i sve što ja jesam.

Kada je Gospod Krišna svirao na fruli dok je čuvao krave, njegovi sunarodnici – njegovi prijatelji i njegove drugarice koji su ga obožavali – odmah su ostavljali muževe i žene čak i kada je bilo bolesnih u porodici. Oni su odbacivali sve na svetu i odmah dolazili da slušaju njegovu muziku. Kada je Gospod Krišna svirao u Brindabanu na njegovoj fruli, on je dozivao i prizivao aspirante. Pastirice i drugi aspiranti su odmah dolazili k njemu. Oni su ostavljali domove i rođake, jer je došao božanski poziv. Kada dođe božanski poziv, treba da napustite sve. Tada, kada napustite sve, dobijate beskonačno.

Prema tome, kad kucne čas, kad Guru donese odluku, morate da znate da ta odluka dolazi direktno od Svevišnjeg. Guru, ukoliko je pravi Guru, nema sopstvenu volju koju bi izvršavao. Učenik prve klase treba da sedne ako Guru kaže da sedne. Ako mu Guru kaže da ustane, on treba da ustane. Ovo je odnos između učenika prve klase i Učitelja. Učenici druge, treće i četvrte klase mogu da rade bilo šta. Oni mogu da imaju ego, mogu da imaju svoje sumnje, mogu da imaju odgovornost za svoje živote. Ali, učenik prve klase treba da prepusti potpunu odgovornost Učitelju.

Kada poziv dođe od Učitelja da Bog želi da nešto uradite, ako želite da budete učenici prve klase, tada, molim vas, ne gledajte na svet, ne gledajte na društvo, ne gledajte na rođake. Ako to radite, vi narušavate božansku Volju u Guruu i božansku Volju u sebi. Svet vas možda neće razumeti, svet će vas možda mrzeti do kraja vašeg života, ali će vas Bog prigrliti. Bog će vas postaviti u Svoje Krilo. Tada ćete postati jedno sa Bogom. Ako postanete jedno sa Bogom, neka vas tada ostatak sveta mrzi, neka ljudi govore protiv vas. Ali, ako napustite Boga samo da biste ugodili čovečanstvu, tada ćete možda i ugoditi čovečanstvu – ali Bog neće biti zadovoljan.

A sa druge strane, istini za volju, nikada, nikada, ne možete ugoditi čovečanstvu. Bez obzira koliko ste iskreni ili koliko ste čisti, sama priroda čovečanstva je da stalno nešto zahteva od vas, da vas ne shvata, da vam nalazi mane. Čovečanstvo će reći: „Lako si mogao da mi daš više; ovo nije dovoljno“. Bog, međutim, nije takav. On je sav Ljubav. On od vas traži ono što vam je već dao.

Zato, kada kucne čas, vaš spoljašnji svet i vaš unutrašnji svet treba da postanu jedno, radosno jedno sa odlukom Gurua. Tad vi treba da potrčite. Treba da budete zaista ponosni kada Guru odluči za vas. Guru ima da obavi mnogo stvari za Svevišnjeg i za druge učenike. Zato, kada on donese posebnu odluku za vas, kada kaže: „Uradi ovo, dođi ovamo ili idi tamo“, tada zaista treba da budete ponosni. To znači da je vaš Guru potpuno ušao u vaš život.

Ima mnogo učenika. Ako najdraži i najbliži učenici mogu da postanu deo moje unutrašnje porodice, moje duhovne porodice, tada ću ja uraditi sve za njih u unutrašnjem svetu i sve za njih u spoljašnjem svetu. A ako oni ne mogu da plešu sa mnom, da pevaju sa mnom, da trče sa mnom, tada će ih automatski kosmička sila odvesti od mene, bez obzira koliko se iskreno trude da ostanu. Kosmičko neznanje će ih povući i ja ću biti bespomoćan. Sada je naša porodica veoma mala, ali je veoma iskrena i posvećena. Kada ova porodica poraste, kada se naša misija proširi, jedino će najčistiji i najposvećeniji biti sa mnom. Ostali će automatski otpasti, čak i ako se silno budu trudili da ostanu.