Lepota
Lepota.Lepota bez svetlosti je cvet bez mirisa.Spoljašnja lepota i unutrašnja lepota treba da budu ispunjene mirisom – ne parfemom, već sveukupnim mirisom cveta. Svi smo mi cvetovi i treba da osećamo kako u svakom trenutku bivamo posvećeno položeni pred Stopala Najuzvišenijeg Gospoda Svevišnjeg.
Onaj koji teži ulazi u lepotu: Lepotu koja njegov život čini plodonosnim u najvišim sferama svesti i značajnim ovde na polju ispoljavanja. Lepotu koju vidimo svuda oko nas možemo da koristimo da bismo uronili duboko u sebe. Lepotu koju osećamo i otelovljavamo možemo da koristimo za usavršavanje Božje spoljašnje tvorevine.
Lepota je žrtvovanje ljudskog života i osmeh božanstvenog ostvarenja. U trenutku kada je ljudsko u nama žrtvovano, Božansko u nama dobija moćniju priliku da raste. Žrtvovanje tog ljudskog i Božja ispunjujuća tvorevina mogu i moraju da idu skupa.
Božja lepota oslobađa čoveka. Čovekova lepota vezuje Boga. Snagom svog žrtvovanja čovek može da obaveže Boga. Bog, snagom svoje sopstvene unutrašnje lepote, koja je Sveukupnost Lepote, može da ubaci beskonačnu Lepotu u more ljudske stvarnosti.
When man seeks for the Highest, God is more than eager to offer the Highest to man. Man's human beauty climbs up to the Highest. God's divine Beauty descends into the lowest plane of human life.
Svaki tragalac ne samo da ima sposobnost da postane, već konačno mora postati lepota duše, lepota ideala Stvarnosti, koja jeste najviše samootkrovenje.
