Pitanje: Zašto kroz iluziju, kroz prosvetljenje, kroz vezanost i nevezanost, zašto uvek kažemo da je Bog dobar?

Šri Činmoj: To je zato što se razvijamo. U procesu evolucije, ono što je dobro u skladu sa svetlošću deteta, ne mora izgledati dobro kad dete odraste. Pojedinac se mora prisetiti da je nekad bilo nešto što mu je bilo veoma potrebno i Bog mu je to dao. To je bilo dobro po njegovom standardu ili nivou evolucije, u to vreme. Ali, u jednom trenutku on je shvatio da mu ta stvar ne donosi trajno zadovoljstvo. Trebalo mu je nešto dugotrajnije, nešto što više prosvetljuje, više ispunjuje.

Kad smo u svetu želja, Bog nam ispuni jednu ili dve želje. Tada kažemo da je Bog bio dobar prema nama, zato što nam je ispunio želje. Onda ipak shvatimo da samim zadovoljavanjem naših želja ne postižemo ništa značajno. Ono što je bilo dobro u skladu sa našom prijemčivošću ili svetlošću od juče, ne mora biti dobro danas. Juče je Bog bio dobar jer je ispunjavao naše želje. Danas je Bog dobar, ne zato što ispunjava naše želje, već zato što nam je dao unutrašnji vapaj da ispunimo svoju težnju.

Na kraju, tragalac će doći do toga da oseti da je Bog dobar zato što On Sam deluje u njemu; Sam Bog ima iskustvo u njemu i pomoću njega. Ranije nije shvatao stvari na taj način. Tada je obično osećao da je nešto uradio i da mu je Bog podario rezultat. Međutim, kad postigne određeni unutrašnji napredak, dolazi do spoznaje da on nije ništa radio, nego je Sam Bog bio taj koji je delovao u njemu i pomoću njega. Boj je bio izvršilac, Bog je bio delo i Bog je bio rezultat. Sam tragalac je naprosto postao instrument.