Božija nova filozofija

Beše jednom duhovni Učitelj veoma visokog ranga, koji je uglavnom bio veoma srećan i veseo. Od svojih učenika je uvek tražio da budu kao deca, govoreći im da će moći najbrže da napreduju ako su srećni. Ali, ova sreća treba da postoji u čitavom biću. On je često upozoravao učenike da ne zavaravaju sebe i druge lažnom srećom.

„Morate da se molite i meditirate da bi ste stekli unutrašnju sreću,“ govorio bi. „Ova sreća se ne može kupiti ni prodati. Unutrašnja sreća se uvećava jedino kroz stalno nuđenje sebe Božjoj Volji i kroz duševnu zahvalnost za Božju Samilost.“

Neki Učiteljevi učenici su bili uspešni u dostizanju istinske unutrašnje sreće, a drugi ne. Među onima koji su bili neuspešni, bilo je mnogih koji su pokušavali da zavaraju i sebe i druge izražavajući lažnu sreću. A među onima koji su stekli sreću je bilo onih kojima je bilo teško da je održe zbog sumnji, teskoba, ljubomore i nesigurnosti.

Duhovni Učitelj je govorio svojim učenicima da je on kanta za smeće. Rekao je da je više nego spreman, više nego željan da prihvati sve njihove unutrašnje nečistote i nesavršenosti. A onda bi te osobine, što je pre moguće, ispraznio u univerzalnu Svest, a svoju unutrašnju posudu bi odmah ispunio Svetlošću i Blaženstvom od svog Unutrašnjeg Pilota, tako da bi i on mogao da ostane srećan.

Jednom prilikom se dogodilo, da je, nakon što je primio mnoge brige, sumnje i druge nebožanske osobine od svojih učenika, Učitelj namerno zadržao te osobine u sebi, da vidi šta će se dogoditi.

Za dva dana, Učitelj je otkrio da je postao isto tako nebožanski kao i njegovi učenici. Njihove nesavršenosti su postale deo njegovog života, i te nesavršenosti su postale toliko jake, da je čak bio primoran da sumnja u postojanje Boga. Postao je depresivan, destruktivan i razočaran zbog svog ogromnog neuspeha u duhovnom životu.

Kada je Bog konačno došao i blagoslovio ga Njegovom beskrajnom Ljubavlju i Brižnošću, Učitelj je bio toliko tužan i ljut, da je rekao Bogu: „Bože, Ti si me zavaravao, a ja sam zavaravao moje učenike. Obećao Si mi da ćeš mi pomoći da Te ispoljim ovde na zemlji, ali sada izgleda da si potpuno zaboravio na obećanje. Ali, Ti nisi jedini krivac. Moji učenici su mi isto tako obećali da će mi na svaki način pomoći da Te ispoljim. Oni su sada potpuno zaboravili da mi pomažu, ili me namerno izbegavaju i izbegavaju svoju odgovornost.

„Sada sam bespomoćan. I Nebo i zemlja su protiv mene. I što je još gore, uvek me zavaravaju laskanje i lukavost sveta. Moji učenici stoje preda mnom sa sklopljenim rukama. Oni se bacaju pred moja stopala i prihvataju prašinu sa mojih stopala. Na svaki način na spoljašnjem planu prikazuju koliko su duhovni, koliko su ponizni, koliko su posvećeni i kako su potpuno predani. Ali Bože, ti i ja znamo za njihovu neiskrenost."

„Rečeno je da učenici treba da se predaju Volji Svevišnjeg u svom Učitelju. Ali u mom slučaju, ja vidim da sam se praktično predao zahtevima neznanja mojih učenika. Sada sam potpuno predan njihovom neznanju i njime potpuno vezan."

„Gospode, stalno si mi govorio da učinim srećnim svoje učenike i mislio sam da mogu doprineti njihovoj sreći tako što ću im ugađati. Pokušao sam na svaki mogući način, ali njima je tako teško ugoditi u njihovom spoljašnjem životu. Oni u svakom trenutku od mog života zahtevaju, svesno ili nesvesno, a ja se bukvalno ubijam pokušavajući da to ispunim.“

„A kada se u njihovom životu nešto dobro desi, oni osećaju da je to zbog njihovog napornog rada ili njihove težnje. Oni osećaju da su oni ti koji su odgovorni za svoj uspeh. Kada se nešto loše desi, oni odmah mene krive. Oni tada osećaju da moje unutrašnje ili spoljašnje vođstvo nije bilo ispravno, i da je vođstvo došlo, ne od Tebe, ne iz moje duše, nego iz mog vitalnog bića ili ega. Oni nikad nisu ni pomislili da nisu pratili moja uputstva, ili da njihove ideje o uspehu i neuspehu nisu i Tvoje. Gospode, Ti znaš da ja uvek izvršavam Tvoju Volju. Ti si taj koji pruža uspeh ili neuspeh i Ti si taj koji uživa u tzv. uspehu ili neuspehu, u iskustvu. Ali, moji učenici nikada ne vide Tebe u meni. Oni mene vide jedino svojim zemaljskim ljudskim očima. Ponekad spolja pričaju loše o meni; iznutra me proklinju. Uvek sam nemilosrdno zarobljen. Njihova frustracija me kida na komade.“

„Gospode, pre nego što sam Te spoznao, imao sam samo jedno, a to si bio Ti. Sada, kada sam Te ostvario, blagoslovio si me ili prokleo mnogim posedima u vidu mojih učenika. Pre nego sto sam Te ostvario, Gospode, imao sam mnogo više slobode. Mislio sam samo na Tebe, kao na drvo, kao na glavno stablo, na koren. Sada kada sam Te spoznao, Ti si od mene tražio da obratim pažnju na sve grane, listove, plodove i cvetove. Ali, ove grane, listovi, plodovi i cvetovi stalno pogrešno shvataju moje samodavanje. Potpuno sam bespomoćan. Tvoja Samilost spašava moj život, ali osećam da sam najveća moguća budala na Zemlji. Uvek sam na milost i nemilost mojih učenika."

„Ti si od mene tražio da inspirišem svoje učenike i da ih prosvetlim savetima o bezuslovnoj predanosti. Ti si sproveo nad njima Tvoju izričitu želju i tvoje zahteve pune ljubavi. A ja sada želim da kažem, da sam ja taj koji se bezuslovno predao – i Tebi i kralju neznanja u mojim učenicima. Zašto? Samo iz jednog razloga: jer si Ti od mene tražio da ih učinim srećnim. Na žalost, čak ni ova moja ogromna žrtva nije učinila sve moje učenike srećnim. I tako, moj Gospode, vidiš kako su moć Ljubavi i moć Samilosti nemilosrdno eksploatisane.“

„Sine, bolje ikada nego nikada, i zato sam došao da ti kažem da je sila isto ispoljenje istinske ljubavi. Ako zaista voliš čovečanstvo, i ako je sila potrebna da bi se uradilo ono što je najbolje za čovečanstvo, tada ćeš je i koristiti. Od sada, tvoja filozofija će ljubav objašnjavati sa više detalja. Božanska ljubav je najjača sila, a božanska sila je takođe, najmoćnija ljubav."

„Ljudska ljubav i ljudska sila su vesnici uništenja. Ali, božanska ljubav i božanska sila su vesnici savršenstva. Božanska ljubav je unutrašnja volja. Božansko savršenstvo je savršenstvo nečijeg čitavog bića, onog većeg dela, proširenog sopstva. Ovo sopstvo je prosvetljeno i usavršeno kroz Moju Svetlost Pravednosti kao i kroz Visinu Moje Samilosti."

„Sine Moj, do sada si koristio jedino Moju Visinu Samilosti u skladu sa Mojom Voljom. Od sada, želim da koristiš i Moju Svetlost Pravednosti. Od sada, želim da Moja Svetlost Pravednosti i Moja Visina Samilosti u tebi deluju kao dve komplementarne duše. Moja Visina Samilosti će probuditi uspavane duše, a Moja Svetlost Pravednosti će prosvetliti duše koje teže. Sada ti dajem novu odgovornost, novu sposobnost i novu priliku da Me savršeno ispoljiš na Zemlji.“

„Gospode, pošto želiš da igram ulogu Tvog večnog sluge u Tvojoj kosmičkoj Igri, više sam nego spreman da Ti posvećeno služim.“

„Sine, ti si za Mene definitivno više od sluge. Ti si istinski partner, u koga mogu imati savršenu veru. Ti i Ja ćemo zajedno izazvati ponos noći neznanja, pobediti noć neznanja, prosvetliti je i učiniti je neodvojivo jednim sa Mojom večnoprevazilazećeom Svetlošću."

„Sine, pruži Mi radost osećanja da si Moj partner i Moj sluga. Kada si Moj partner, mi podjednako delimo iskustva. Ali, kada jedan od nas postane Gospodar a drugi sluga, iskustva ne mogu biti na istom nivou. I zato sine Moga Srca i Duše, sine Visine Moje Tišnine i Moći Moga Zvuka, ti si Moj večiti partner, kao i Moj večiti sluga. Da li se slažeš sa Mojom filozofijom?“

„Oče, ljudsko biće u meni se slaže sa Tvojom filozofijom sa svom ljubavlju i zahvalnošću koju ti može ponuditi. Božansko u meni se moli da mi pružiš nešto daleko božanstvenije od zahvalnosti da ti ponudim. Osećam da moja zahvalnost, nije odgovor na Tvoju Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Potrebno mi je nešto mnogo značajnije, plodnije i važnije što bih ponudio pred Tvoja Lotosova Stopala.“

„Sine, izgleda da ti nikada nećeš shvatiti Moju filozofiju. Ko će ceniti šta pred čijim stopalima? Jednom i zauvek ti govorim da smo ti i Ja jedno. Mi smo večno jednaki. Mi smo besmrtni partneri.“

„Gospode, želeo sam utehu od Tebe i sada si me utešio. Sada bih želeo da izgovorim reč 'uteha' za Tebe. Molim Te, reci mi, da li sam u pravu. P-R-O-S-V-E-T-LJ-E-NJ-E. Da li sam u pravu Oče?! „Da, sine Moj, u pravu si.“

15 Juli, 1974.