Svest

Svest je naš stvarni učitelj, naš dragi prijatelj i naš pouzdan rob. Kao rob, svest nosi naše ogromno neznanje Bogu. Kao prijatelj, svest nam govori šta je vrhunsko Znanje. Kao učitelj, svest nam otkriva neospornu istinu da je današnji nesavršen i neispunjen čovek sutrašnji savršen i ispunjen Bog.

Svest peva. Ona peva pesmu univerzalnog Jedinstva. Svest se igra. Ona igra igru kosmičkog Ispoljavanja. Svest pleše. Ona pleše sa Božijom ispunjavajućom Vizijom iznutra i Božijom ispunjenom Stvarnošću spolja. Svest dela. Ona dela kroz čovekovu težnju koja vapi, uspinje se i predaje se, i Božiju Samilost koja se spušta, štiti i prosvetljuje.

Kada je svest sva aktivnost, ona se klanja Bogu Majci, svom Izvoru. Kada je svest sva tišina, ona se klanja Bogu Ocu, svom Izvoru. Od Majke, dobija najsnažniju Moć da čini najvišu žrtvu za nesvesnu Zemlju. Od Oca, dobija najvišu Svetlost da prosvetli neosvetljenu Zemlju. Svest je sama po sebi u isto vreme Svetlost i Moć. Kao Svetlost, ona se poistovećuje sa čistom inspiracijom i dubokom težnjom našeg unutrašnjeg sveta. Kao Moć, ona vrši svoju božansku vlast nad najmračnijim ropstvom i najžešćim neznanjem našeg spoljašnjeg sveta.

Svest koju koristi telo koje ne teži naziva se svest puna nade. Svest koju koju koristi nepopustljiva životna energija je poznata kao loša svest. Svest koju koristi beskompromisni um naziva se sumnjičava svest. Svest koju koristi otvoreno srce zove se istinoljubiva svest. Svest koju koristi neograničena duša zove se plodonosna svest.

„O Apsolutna Majko Postojanja-Svesti-Blaženstva“ Ova trostruka svest je najduža dužina, najveća širina i najdublja dubina. Najduža dužina je Beskonačnost. Najdalja širina je Večnost. Najdublja dubina je Besmrtnost. Kad svest živi u Postojanju, čovečanstvo posvećeno prima ono što Božansko duševno nudi. Kada svest živi unutar svog sopstvenog domena, čovečanstvo i Božansko nežno pa ipak neočekivano dele svoje iskustvo. Kada svest živi u Blaženstvu, čovečanstvo je ostvareno i preobraženo, a Božansko je ispoljeno i ispunjeno.

Slep je onaj ko ne vidi Svetlost Svesti. Gluv je onaj koji ne sluša Pravo Svesti. Siromašan je onaj ko ne može da jede Plod Svesti. Lud je onaj ko poriče postojanje Mora Svesti.