91. Pitanje: Kako mogu da postanem samilosniji?

Šri Činmoj: Možeš postati samilosniji kada pogledaš nekoga ko ti ukazuje samilost. Znaš da si načinio greške kad si bio dete, a roditelji su pokazivali samilost prema tebi. Tvoji roditelji su bili superiorniji u pogledu godina starosti a takođe i u pogledu mudrosti, ali su ti opraštali. Pokazivali su samilost. Kada ti neko ukazuje samilost, znači da je on donekle savršeniji od tebe. Zbog toga može da ti pokaže samilost.

Moraš da osećaš da postoji neko ko je beskrajno savršeniji od tebe, a to je Bog. Bog je tvoj pretpostavljeni, i On ti ukazuje stalnu Samilost, beskrajnu Samilost. Ti praviš greške prilično često, ali On oprašta i oprašta. Budući da Bog ima milione dolara Samilosti, On ti daje hiljade dolara, u vreme kad ti je to potrebno. Sad, ako postoji neko ko je inferiorniji u odnosu na tebe, ko pravi mnogo više grešaka nego ti, on takođe zaslužuje samilost od tebe. Možeš mu lako dati jednu stotinu ili dve stotine dolara od tvoje moći samilosti.

Uvek bi trebalo nastojati da imamo nekoga kao ideal, ili nastojati da vidimo naš cilj u nekome. Dok ne shvatimo da je neko naš sopstveni viši deo, naš sopstveni prosvetljeni, više ispunjavajući deo. Do tada moramo da osećamo da je on bolji ili nadmoćniji. Kad vidim cvet, nastojim da postanem isto tako čist kao taj cvet. Kada pogledam plamen sveće i osetim njegovu čistotu, pokušavam da postanem isto tako čist kao plamen sveće. Ali nakon toga, kad mogu da uđem duboko u svoje srce, vidim da u njemu gori isti plamen, unutrašnji plamen. Onda ne moram da nastavim da mislim na sveću ili cveće izvan sebe, jer otkrivam da je moje unutrašnje biće uvek puno miomirisa i čistote i svetlosti.

Slično tome, u početku možemo da postanemo samilosniji misleći na Boga koji ima daleko više samilosti nego što je imamo mi. Ali na kraju spoznajemo da je Bog takođe u našim sopstvenim srcima. Tada ne moramo da mislimo na Boga kao o našem pretpostavljenom i o nama samima kao Njegovim podređenim. Umesto toga, vidimo da ovaj Bog nije ništa drugo do naše vlastito više, prosvetljenije sopstvo. Kada uvidimo ovo, superiornost i inferiornost nestaju u jedinstvu, i možemo smatrati Božiju beskrajnu Samilost našom sopstvenom.