65.Pitanje: Može li ikada zadovoljstvo da bude čisto?

Šri Činmoj: Zadovoljstvo ne može da bude čisto. Radost može da bude čista; ekstaza može da bude čista. Radost je nešto konačno. Ekstaza je nešto beskonačno. Radost je od ovog sveta ali ima božanskog u njoj. Ekstaza je od višeg sveta i ima božanskog u beskrajnoj meri. Kretanje od zadovoljstva do radosti je kao kretanje iz mraka u svetlost. Tama može da se preobrazi u svetlost, u težnju. Slično tome, zadovoljstvo se može preobraziti u radost. Ovo se može uraditi jedino putem težnje i posvećenosti.

66. Pitanje: Može li čovek potpuno da se preda Bogu a da ipak bude odgovoran za svetovne potrebe i prohteve?

Šri Činmoj: Čovek se može potpuno predati Bogu a da ipak bude odgovoran za svetovne potrebe, ali za svetovne potrebe samo prema Božijoj Svetlosti. Ako Bog oseća da je određena potreba stvarna potreba, ta potreba se lako može ispuniti. Zamišljene potrebe i zahtevi su bezbrojni, ali naša istinska unutrašnja potreba je samo jedna: prosvetljenje. Ako je prosvetljenje nečija stvarna potreba, naravno Bog će ispuniti tu stvarnu potrebu.

67. Pitanje: Kako se može preobraziti čovekova patnja u radost?

Šri Činmoj: Čovekova patnja može da se preobrazi u radost jedino kada čovek vidi svoju patnju kao potrebna iskustva, mada ne neizbežna, dok se uspinje prema visinama samoprevazilaženja.

68. Pitanje: Da li ikada pomaže da se žalimo?

Šri Činmoj: Ne, pritužbe nikada ne mogu biti od koristi. Svaki put kada se žalimo mi ograničavamo sebe i vezujemo sebe. Naš život težnje je samoširenje radi Bogoispoljavanja. Ako počnu pritužbe, one su naši stvarni neprijatelji. Svaka žalba je neprijatelj, pad, padanje sa svevolećeg i svegrlećeg drveta stvarnosti čiji smo mi ljubavlju ispunjeni, prosvetljujući i ispunjavajući plodovi.

69. Pitanje: Šta je najviše znanje?

Šri Činmoj: Najviše znanje je spoznaja čovekovog svesnog, stalnog i, u isto vreme, večno-prevazilazećeg jedinstva sa Unutrašnjim Pilotom.

70. Pitanje: Kako mogu da uđem u Vrt Svetlosti Ljubavi?

Šri Činmoj: U Vrt Svetlosti Ljubavi možeš ući ako si u stanju da uvek budeš iskren u tvom obećanju Svevišnjem u sebi.

71. Pitanje: Šta Guru podrazumeva kad kaže,„Idi duboko unutra“?

Šri Činmoj: To znači da želi da shvatiš da ste on i ti jedno i da ste ti i Svevišnji večno jedno.

72. Pitanje: Da li je imati veru savršen odgovor na sva pitanja?

Šri Činmoj: Imati veru u Boga i imati veru u sebe je savršen odgovor na sva pitanja. Ali naša vera mora da bude nešto unutrašnje i duboko unutra. To nije puko spoljašnje vitalno pouzdanje u sebe. Ova vera je reka koja se uliva u more večno-rastuće, večno-prosvetljujuće stvarnosti. Ako imamo tu vrstu vere u sebe i u Boga, to je savršen odgovor na sva pitanja.

73. Pitanje: Može li i duša takođe da iskusi neznanje?

Šri Činmoj: Da, duša može da iskusi neznanje, ali ona nije vezana neznanjem. Možeš da uradiš nešto što ti mnogo uprlja ruke, ali znaš da ako upotrebiš vodu i sapun, ruke mogu da opet budu čiste. Slično tome, ako duša uđe u neznanje, zna da treba samo da pogleda u Lice Svevišnjeg i odmah će izaći iz mreže neznanja. Većina ljudskih bića ne znaju gde je Svevišnji, ali duša zna. Čak i dok je u neznanju, ona vidi svoje prosvetljeno jedinstvo sa Apsolutnim Svevišnjim. Duša nije vezana neznanjem.

74. Pitanje: Da li je nedostatak želja bitan za samoprosvetljenje?

Šri Činmoj: Da, nedostatak želje je bitan za samoprosvetljenje. Ne nedostatak mnogih želja, već je potrebno potpuno odsustvo želje. Potpuni preobražaj želje je potreban za prosvetljenje. .

75. Pitanje: Šta je suština čoveka?

Šri Činmoj: Suština čoveka je Bog Ljubav, Bog Blaženstvo. U spoljašnjem svetu može se reći da je to Bog Ljubav. U unutrašnjem svetu suština čoveka je Bog Blaženstvo.

76. Pitanje: Šta je tajna duše?

Šri Činmoj: Duša nema tajnu, samo ti ne razumeš poruke duše, stoga osećaš da duša ima mnogo tajni. Samo zato što ti ne razumeš Božiju i tajnu duše osećaš da nešto drže skriveno od tebe. Pošto ne znamo Božiju Svetlost i Visinu Samilosti, osećamo da On ima tajne.

77. Pitanje: Kako mogu da budem kreativniji?

Šri Činmoj: Možeš da budeš kreativniji ako si u stanju da osećaš da je kreativnost dete sveta mašte, koja je stvarnost sama po sebi na nekom drugom nivou svesti. Spusti ovu stvarnost i dopusti joj da deluje u tebi i kroz tebe.

78. Pitanje: Koji je suštinski kvalitet koji bi bio potreban tragaocu da bi stupio na ovu stazu?

Šri Činmoj: Suštinski kvalitet koji je potreban tragaocu, ne samo da bi stupio na ovu stazu, već na bilo koju stazu, je iskrenost. Tragalac mora da se zapita da li mu je stvarno potreban neko da ispuni njegov život. Trenutno mu je potreban neko zato što još nije uspostavio slobodan pristup svom unutrašnjem životu, gde je on apsolutno neraskidivo jedno sa Bogom. Stoga, ako tragalac oseća da Boga predstavlja neko, negde, mora da ode do tog posebnog mesta i da vidi tu osobu koja predstavlja Boga.

Doći će dan kada će tragaočeva sopstvena najviša transcendentalna visina biti svesno jedno sa Bogom, ali on trenutno ne može da smatra Najviše svojim sopstvenim, jer najvećim delom vremena pliva ili se davi u moru neznanja. On mora da oseća da mu je potrebna nečija pomoć da bi se prosvetlio. Kako on može da traga za tim nekim, negde? Pre svega, to negde stvarno nije nigde već je unutar njegovog sopstvenog srca. On najpre mora da pogleda u svoje srce. Kako može da pogleda unutra? Jedino sa iskrenošću. Ako može da oseti da je ceo njegov život – telo, vitalna energija, um, srce i duša – sazdan od iskrenosti, onda mu nije samo namenjena ova staza, već bilo koja staza, i načiniće najbrži napredak.

Postoje mnoge staze i mnogi Učitelji, i svaka staza ima neki sopstveni poseban kvalitet. Sve staze i Učitelji vode tragaoca k suđenom Cilju, ali svaka staza ima nešto drugačije i jedinstveno. Na našoj stazi imamo božansku ljubav, posvećenost i predanost. Da bismo stekli ove božanske osobine, moramo da dajemo sebe. Dok dajemo, osećaćemo naše jedinstvo, i time ćemo ispuniti našu sopstvenu potrebu da budemo prosvetljeni i zadovoljni. Prema tome, ako neko želi da proba našu stazu, on mora da oseća potrebu spoznavanja najviše Istine kroz božansku ljubav, posvećenost i predanost. Ako ima ljubav, posvećenost i predanost zajedno sa istinskom iskrenošću, onda je više nego osposobljen da sledi našu stazu.

79. Pitanje: Koji je najbolji lek za ljudsku frustraciju?

Šri Činmoj: Najbolji lek za ljudsku frustraciju je stanje svesti u kome nikada ni od koga ništa ne očekuje, čak ni od sebe samog. Onog trenutka kad nešto očekujemo, sigurno ćemo biti ili ispunjeni ili osujećeni. Ako pojedinac ima neku želju i ta želja se ispunia, on je zadovoljan nekoliko dana. Medjutim, čak iako je želja ispunjena, on neće biti zadovoljan dugo zato što će druge želje doći i zauzeće njeno mesto. Ovog trenutka neka prolazna želja je zadovoljena, ali narednog trenutka neka druga želja je osujećena. Ova igra se nastavlja zauvek.

Očekivanje stvara osujećenje, ali ako postoji jedinstvo u nama sa svime u Božijoj tvorevini, onda se inspirišemo. To ne znači da ćemo postati letargični, i da ćemo se valjati u zadovoljstvima neznanja. Pre ćemo osećati da mi nismo izvršilac, već da neko drugi deluje u nama i kroz nas. Mi samo očekujemo ako osećamo da smo mi izvršilac. Stoga, ako osećamo da nismo izvršilac, nećemo imati očekivanja. Ako možemo da mislimo o sebi kao o božanskim instrumentima, možemo da osetimo da Bog ima iskustvo u nama i kroz nas.

U našem ljudskom životu osećamo da ako smo uspešni, imamo sve a, ako ne uspemo, nemamo ništa. U božanskom Životu mi ne gubimo, ni ne dobijamo, samo ponovo otkrivamo ono što smo. Treba da nas zanima samo ponovno otkrivanje našeg prava po rođenju u Večnosti i Besmrtnosti, i da iznesemo na površinu ono što jesmo. Sve što Bog ima i jeste u nama je, zašto onda moramo da očekujemo? Samo zato što smo se odvojili od božanske Svetlosti mi očekujemo. Ako znamo kako ponovo u sebi da otkrijemo beskonačni Mir i Svetlost, onda ne moramo ništa da očekujemo; samo ih moramo smatrati svojim sopstvenim.

Ako imamo očekivanje, uvek ćemo biti osujećeni. Treba da delamo samo zato što Bog želi da uradimo nešto i treba da osećamo da smo mi Njegovi instrumenti, a da On radi u nama i kroz nas. Kada delamo ili govorimo samo da bi zadovoljili Boga na Njegov sopstveni način, bez očekivanja, jedino tada ćemo prestati da doživljavamo frustraciju.

80. Pitanje: Da li je moguće za nekog učenika da uči od naprednijeg tragaoca?

Šri Činmoj: Uopšte nije potrebno da tragalac lično prolazi kroz sve greške da bi došao do istine. Ako je učenik početnik i dogodi se da upozna naprednog tragaoca – stvarno naprednog, ne samo nekoga ko je mnogo godina učenik – napredni tragalac će moći da savetuje početnika svojim ličnim iskustvom. Ovaj odnos izmedju početnika i naprednog tragaoca mogao bi da se uporedi sa onim između majke i deteta. Majka kaže detetu da ne dodiruje vatru zato što ona zna iz svog ličnog iskustva da će opeći prst kad dodirne vatru. Ako dete ne veruje majci, onda mu nema koristi od majčinog iskustva. Ali, upravo kao što dete može da ode k majci i pita je šta se dešava kada ona dodirne vatru, tako početnik u duhovnom životu može da traži savet od naprednog tragaoca. Početnik prepoznaje naprednog tragaoca zato što on vidi da on vodi božanski, disciplinovan život. Napredni tragalac daje primer.

Ako početnik ne prihvata savet razvijenog tragaoca, biće mu potrebno više vremena da dosegne cilj. Upravo kao što će deci pomoći dobar, pozitivan savet koji im daju roditelji da bi trčali brže i postali bolji ljudi, savet naprednog tragaoca, koji je kao otac ili stariji brat onima koji su upravo kročili u duhovni život, može pomoći početnicima da načine brži napredak. Ako početnik mora sve da uradi sam i da prolazi kroz sva iskustva, onda će izgubiti mnogo vremena i dostići će cilj mnogo kasnije.

81. Pitanje: Kako mogu da čujem glas tišine?

Šri Činmoj: Možeš da čuješ glas tišine jedino kada osećaš da svet buke i zvuka nema ništa da ti pruži, ništa što možeš da ceniš. Jedino svet unutrašnjeg postojanja, svet mira, svetlosti i blaženstva, može zadovoljiti tvoju večnu žeđ i glad. Ali kada vidiš i osećaš ovu unutrašnju stvarnost, moraš takođe da rasteš u nju. Moraš izneti na površinu unutrašnju stvarnost da bi promenio lice spoljašnjeg sveta, ili će on ostati nesavršen. Uđi duboko unutra. Nećeš moći da promeniš lice sveta ako prvo ne stekneš nešto svetlosti mudrosti. Prvo moraš da postaneš doktor pre nego što pokušaš da izlečiš bolesnu osobu. Svet neznanja mora da se preobrazi, ali pre nego što možeš da ga preobraziš, moraš da uđeš u svet svetlosti mudrosti. Tu ćeš sigurno čuti glas tišine, koji je sveprosvetljujući preobražaj.

82. Pitanje: Kako mogu da naučim da plivam u okeanu svetlosti?

Šri Činmoj: Možeš da naučiš da plivaš u okeanu svetlosti ako znaš kako da plačeš kao dete kome nedostaje majka. Onog momenta kad mu ona nedostaje, plače iz sveg srca da je povrati. Ako ti stvarno nedostaje Svevišnji, plači u svom srcu; Njegovo prisustvo je okean svetlosti u kojem možeš da plivaš lako ako zaista plačeš za Njim.

83. Pitanje: Šta je najveće: čistota, ljubav ili jedinstvo?

Šri Činmoj: Čistota je važna za čitavo biće. Ako je ljubav nečista, ona je sva uništenje. Ljudska vitalna ljubav je sva uništenje. Stoga je čistota neophodna. Ali ljubav je bitna za postizanje osećanja jedinstva. Svetac je čist, ali često je u strahu da dotakne svet zato što ga može učiniti nečistim. Međutim ako stvarno voli svet, bez obzira koliko je svet nečist, on će ga dotaći da mu pomogne da postane čist. Kada osviće najviša mudrost, otkrivamo da gde postoji jedinstvo ne može da bude nečistota. Stvarno božansko jedinstvo je stalno širenje i svest univerzalne stvarnosti unutar i izvan nas. Samo u ograničenju može da postoji nečistota. Dakle, jedinstvo je nesumnjivo najveći od ova tri božanska kvaliteta, ali jedinstvo se ne može postići bez ljubavi i čistote. U jedinstvu vidimo savršenstvo ljubavi i čistote.

84. Pitanje: Da li postoji veza izmedju trećeg oka i intuicije?

Šri Činmoj: Da, postoji veza, ali treće oko je beskrajno superiornije od intuicije. Treće oko je kao Sunce, a intuicija je kao nekoliko plamenova. S intuicijom možemo dobiti trenutni odgovor na pitanje. S trećim okom čovek može da gleda unapred i unazad, može da vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Sve mu je dostupno. Treće oko ima moć da preobrazi prošlost kroz svoju nepokolebljivu snagu volje. Intuicija nema ovu moć, ali to dvoje su dobri prijatelji.

85. Pitanje: Kako može Svevišnji da postane stvarniji za mene?

Šri Činmoj: Svevišnji može da postane stvarniji za tebe ako možeš da razmišljaš o Svevišnjem kao o nekom ličnom, kao o nekom s kim možeš da uspostaviš večno prijateljstvo, kao o nekome ko te vidi u svakom trenutku. Misli na Svevišnjeg s idejom da je On sam stvaran. Sve što imaš i vidiš je nestvarno. On sam je neophodan u tvom životu. Na ovaj način, On ti postaje stvarniji.

86. Pitanje: Kada je osmeh najdelotvorniji?

Šri Činmoj: Osmeh Gurua je najdelotvorniji jedino kad je tragalac prijemčiv.

87. Pitanje: Da li je reč ’neuspeh’ u Božijem rečniku?

Šri Činmoj: U Božijem rečniku ne postoji takva reč. Ono što vidimo u Njegovom rečniku je „iskustvo.“ „Neuspeh“ je iskustvo. „Uspeh“ je iskustvo. Mi možemo i treba da ih prihvatimo sa istom radošću. Kada Bog radi nešto na spoljašnjem planu, zbog naših sopstvenih umišljenih ideja nazivamo jedan rezultat uspehom, a drugi neuspehom. Ali Bog ne koristi Svoj Um. Bog ispoljava jedno iskustvo kroz koje ljudsko biće mora da prođe. On daje ono iskustvo koje moramo da imamo. Ali ljudska bića imaju unapred zamišljene predstave o tome šta je uspeh. One zavise od spoljašnjih rezultata. „Neuspeh“ odmah upropasti svu njihovu inspiraciju, a „uspeh“ ih uznosi. U slučaju Boga, to je sve iskustvo. Kada On počinje, radi i dovršava, On samo ima niz iskustava.

88. Pitanje: Može li spoljašnji neuspeh da se pretvori u unutrašnji uspeh?

Šri Činmoj: Da, spoljašnji neuspeh može da se pretvori u unutrašnji uspeh pod uslovom da gledaš na spoljašnji neuspeh kao na jedno iskustvo. Ako ne možeš da ga vidiš kao iskustvo, moraš barem da ga shvatiš kao jedan eksperiment. Eksperimentisao si sa nečim, i taj eksperiment nije mogao da ti pruži zadovoljstvo koje si želeo. Ali ako možeš da sa radošću ponudiš eksperiment sam po sebi Svevišnjem, onda je automatski rezultat eksperimenta položen pred Stopala Svevišnjeg.

Eksperiment je kao kuća. Ako ponudiš kuću Svevišnjem, onda sve stvari te kuće – stolice i ostali nameštaj – takođe su položeni Svevišnjem. Ukoliko možeš da ponudiš svoj eksperiment Svevišnjem, onda Mu takođe nudiš rezultate – kao nameštaj kuće. Tvojim davanjem, postaješ jedno sa Svevišnjim, a kad postaneš jedno sa Svevišnjim, automatski eksperimenat postaje unutrašnji uspeh.

Ali ako možeš da posmatraš tvoj spoljašnji neuspeh kao jedno iskustvo, koje je beskrajno superiornije od eksperimenta, onda će sigurno biti uspeh i u unutrašnjem svetu i u spoljašnjem, jer svako iskustvo svesno ili nesvesno otelovljuje božansku Svetlost, koju tragalac prima ili iznosi na površinu shodno njegovoj sposobnosti i prijemčivosti.

89. Pitanje: Može li darežljivost ikada da bude duhovna mana?

Šri Činmoj: Darežljivost nikad ne može biti duhovna mana, ali bi trebalo da pokušamo da spoznamo šta nas nagoni da budemo darežljivi – da li je to naša vitalna energija, ili naše spontano srce, i da li je to nešto Bogom određeno. Ako se naša darežljivost zasniva na zadovoljstvu vitala, ili ako je na bilo koji način pokrenuta vitalom, onda ta darežljivost nije prava darežljivost. Samo je uvećanje, veličanje našeg ega na suptilan, dovitljiv način. Ako je dar srca nekome u nevolji, onda može da bude dobra. Ali ne mora uvek da bude dobra. Možda osećamo da je neko u nevolji, a u Božijem Oku možda to nije tako jer toj osobi stvarno nije potrebna ta određena stvar.

Ponekad se može dogoditi da, kada nešto dajemo, naš dar postane stvarna prepreka nečijem životu težnje, umesto da mu bude od pomoći. Možemo da mislimo da je neko veoma siromašan dok smo mi veoma bogati, pa želimo da mu damo veliku svotu novca da ne bi morao da radi veoma naporno i da može da provede svo vreme meditirajući. Ali, kada mu damo veliku sumu novca, on se samo valja u zadovoljstvima neznanja; napusti posao, ne ostane u svetu težnje, a lenjost postane njegov prijatelj. Sad je moć novca dobio, ali je moć težnje nestala. To je greška.

Naše srce nije uvek potpuno jedno sa ostvarenjem naše duše. Ali ako srce nudi nešto kao dar, i ako znamo da je to Božija Volja, onda je ta darežljivost apsolutno duhovna istina, duhovna svetlost, duhovno savršenstvo. Tada nije samo darežljivost; to je dovršenje našeg životnog putovanja, našeg univerzalnog putovanja, našeg sopstvenog ispunjenja u mnogim srcima, na mnogim licima, u mnogim snovima i u mnogim stvarnostima.

90. pitanje: Postoji li išta lepše od istinske poniznosti?

Šri Činmoj: Da, zahvalnost. Zahvalnost duše, zahvalnost uma, zahvalnost vitalne energije, zahvalnost tela su mnogo lepši od poniznosti. Neko može da bude ponizan ali ne mora da bude zahvalan. A opet, neko može da bude zahvalan, a ne ponizan. Ali ako je neko iskreno zahvalan, onda je sva verovatnoća da će ga njegova moć zahvalnosti dovesti do toga da shvati da je neko superiorniji od njega. Zbog toga je ta druga osoba bila u poziciji da mu da nešto. Kada primamo nešto od nekog drugog, automatski osećamo da je ta osoba na neki način superiornija od nas. Na ovaj način moć zahvalnosti nas može učiniti poniznim.

Ako smo zahvalni, zahvalni smo zbog naših dostignuća ili zato što smo primili nešto od nekog drugog, stoga osećamo da smo u obavezi da budemo ponizni. Inače nam ta osoba možda neće pomoći, kada sledeći put budemo želeli nešto da postignemo, ili da primimo od nje. Ali ako nismo ništa dobili od nekoga, zašto bi trebalo da mu budemo zahvalni? Možemo da se osećamo poniznim kad smo s njim, ali ova poniznost nas neće učiniti zahvalnim.

91. Pitanje: Kako mogu da postanem samilosniji?

Šri Činmoj: Možeš postati samilosniji kada pogledaš nekoga ko ti ukazuje samilost. Znaš da si načinio greške kad si bio dete, a roditelji su pokazivali samilost prema tebi. Tvoji roditelji su bili superiorniji u pogledu godina starosti a takođe i u pogledu mudrosti, ali su ti opraštali. Pokazivali su samilost. Kada ti neko ukazuje samilost, znači da je on donekle savršeniji od tebe. Zbog toga može da ti pokaže samilost.

Moraš da osećaš da postoji neko ko je beskrajno savršeniji od tebe, a to je Bog. Bog je tvoj pretpostavljeni, i On ti ukazuje stalnu Samilost, beskrajnu Samilost. Ti praviš greške prilično često, ali On oprašta i oprašta. Budući da Bog ima milione dolara Samilosti, On ti daje hiljade dolara, u vreme kad ti je to potrebno. Sad, ako postoji neko ko je inferiorniji u odnosu na tebe, ko pravi mnogo više grešaka nego ti, on takođe zaslužuje samilost od tebe. Možeš mu lako dati jednu stotinu ili dve stotine dolara od tvoje moći samilosti.

Uvek bi trebalo nastojati da imamo nekoga kao ideal, ili nastojati da vidimo naš cilj u nekome. Dok ne shvatimo da je neko naš sopstveni viši deo, naš sopstveni prosvetljeni, više ispunjavajući deo. Do tada moramo da osećamo da je on bolji ili nadmoćniji. Kad vidim cvet, nastojim da postanem isto tako čist kao taj cvet. Kada pogledam plamen sveće i osetim njegovu čistotu, pokušavam da postanem isto tako čist kao plamen sveće. Ali nakon toga, kad mogu da uđem duboko u svoje srce, vidim da u njemu gori isti plamen, unutrašnji plamen. Onda ne moram da nastavim da mislim na sveću ili cveće izvan sebe, jer otkrivam da je moje unutrašnje biće uvek puno miomirisa i čistote i svetlosti.

Slično tome, u početku možemo da postanemo samilosniji misleći na Boga koji ima daleko više samilosti nego što je imamo mi. Ali na kraju spoznajemo da je Bog takođe u našim sopstvenim srcima. Tada ne moramo da mislimo na Boga kao o našem pretpostavljenom i o nama samima kao Njegovim podređenim. Umesto toga, vidimo da ovaj Bog nije ništa drugo do naše vlastito više, prosvetljenije sopstvo. Kada uvidimo ovo, superiornost i inferiornost nestaju u jedinstvu, i možemo smatrati Božiju beskrajnu Samilost našom sopstvenom.

92. Pitanje: Kako mogu da iskusim Božiju Suštinu?

_Šri Činmoj: Možeš da iskusiš Božiju Suštinu znajući i osećajući da jesi i da si sve vreme bio, kroz Večnost, Božija tvar. Ako si Božija tvar, onda mora da postoji neko ko je tvoja suština. Tvar ne može da postoji sama od sebe; treba joj suština. Dakle, ako si ti tvar, onda je Bog suština. Moraš da znaš da postoji poreklo, a to poreklo je suština. Ja sam samo plod, rezultat. Ako ja postojim, onda je neko odgovoran za moje postojanje. Ako sam cvet, onda je Bog miris. Ako sam ja plod, onda je Bog seme.

93. Pitanje: Koja su ograničenja uma?

Šri Činmoj: Najveće ograničenje uma je da vidi i oseća sve i svakoga – čak i svog vlasnika – zasebno. Um uvek deli. Ako um vidi neku osobu kao jedinku, on nastoji da vidi tu osobu u stotinama formi, oblika i načina. On ne vidi ljudsko biće kao jednu celinu, od tabana stopala do krune glave. On ne vidi tu osobu kao jednu celovitu stvarnost. Poput lekara, on stalno operiše i secira. On dobija ogromno zadovoljstvo od toga što vidi sve u delovima, rascepkano. Ovo osećanje podeljenosti u kojem um stalno uživa je najžalosnija slabost ljudskog uma. Um ne želi da vidi stvarnost kao čitavu nepodeljenu celinu.

Druga glavna slabost uma je sumnja. Nesvesno ili svesno on sumnja. On oseća da ga sumnja jača. Oseća s obzirom da je u poziciji da sumnja, da ima najviši autoritet. Ali ovo je apsurdno. Onaj ko sumnja ne drži najviši autoritet. Onaj ko voli i postaje jedno drži najviši autoritet. Da bi postao najviši autoritet čovek mora da voli i da postane jedno, i da ne sudi i ne izriče presudu i ne pokazuje svoju nadmoć. Kada neko pokazuje nadmoćnost, odmah osećanje jedinstva nestaje. Kada postoji osećanje jedinstva, stvarnost je ogromna, beskonačna. Kad nestane osećanje jedinstva, stvarnost postaje konačna, sićušna. Tada nema beskrajne ili transcendentalne Stvarnosti; postoji samo ograničenje. Ovde, tamo, unutra, spolja, svuda je ograničenje i vezanost.

94. Pitanje: Koji je najbolji način da se bude večni početnik?

Šri Činmoj: Najbolji način da postaneš večni početnik je da razmišljaš o sebi kao o večno-cvetajućoj zori. Zora je početak novog dana, stoga zora simbolizuje nadu, prosvetljenje, ostvarenje i savršenstvo. Misli da celo tvoje biće – tvoje telo, vitalna energija, um, srce i duša – predstavljaju zoru ili obrnuto. Svakog dana zora igra ulogu početnika. Ona započinje svoje putovanje u praskozorje i završava putovanje u beskrajnom Suncu. Ako imaš tu vrstu osećanja, onda ćeš stalno osećati da si večni početnik.

Zora poziva i priziva. Koga poziva i priziva? Sunce, večnu mudrost, beskrajnu mudrost, besmrtnu mudrost. Zora poziva i, kada osluškuje njen poziv, čovek se stapa u beskrajnu Svetlost i beskrajnu mudrost Sunca i postaje jedno sa njim.

95. Pitanje: Kako mogu da pronađem radost i osmehujem se u trenucima obeshrabrenja?

Šri Činmoj: Ovde moraš da shvatiš ulogu mašte, imaginacije i da joj pridaješ najveću važnost. Kao što uvek kažem, imaginacija je stvarnost; ona pripada svetu stvarnosti. Ali taj svet nije ispred nas ili pre nas. Pošto nam trenutno nije na dohvatu ruke, osećamo da je mašta potpuna mentalna halucinacija.

Kad se osećaš obeshrabrenim, molim te pokušaj da zamisliš trenutke sreće koje si imao bezbroj puta. Ovo nije kao da radiš sa lažnim novcem. Stvarno si juče bio srećan ili pre nekoliko dana. Sad se samo poistoveti sa tim vremenom. Na obeshrabrenje možeš da gledaš kao da je noć. Kad se približava noć, ti ne gubiš svu nadu i ne osećaš da si potpuno izgubljen. Ne, znaš da će sutrašnji dan opet osvanuti. Pre dvanaest sati bio si u danu a dvanaest sati kasnije, opet ćeš ući u dan. Stoga ili zamisli jučerašnji dan, kada je tvoj život bio sav zadovoljstvo, ili zamisli šta će se desiti sutra. Ili uđi u tvoju neposrednu prošlost i dozvoli da ti neposredna prošlost ponudi svoje utočište, ili uroni u neposrednu budućnost radi utehe. Na ovaj način odlazi obeshrabrenje. Sadašnjost te je bacila u more obeshrabrenosti; sve je jalovo. Ali onda se setiš da ima mnogo stvari i mnogo ljudi koji su te inspirisali i smatrali te svojim sopstvenim samo dvanaest sati ranije, i biće mnogo stvari samo dvanaest sati kasnije koje će učiniti isto. Kada misliš ovako, obeshrabrenost automatski iščezava.

96. Pitanje: Šta je iskreno pitanje?

Šri Činmoj: Postoje dva iskrena pitanja, ne jedno. Na Zemlji postoji jedno iskreno pitanje i na Nebu postoji jedno iskreno pitanje.

Na Nebu iskreno pitanje je, „Ko sam ja?“

Na Zemlji iskreno pitanje je, „Gde sam ja?“

Na „Ko sam ja?“ odgovor je, „On sam ja.“

Na „Gde sam ja?“ odgovor je, „Ja sam na Brodu Njegovog Srca. On je u mom Životnom Dahu.“

97. Pitanje: Kako mogu da se odužim Guruu za njegove večne darove?

Šri Činmoj: Ne moraš da se odužiš Guruu za večne darove, ni na materijalni ni na duhovni način. Samo moraš da pamtiš sve vreme – dvadesetčetiri sata dnevno kroz Večnost – da si od njega i za njega. On je predstavnik Apsolutnog Svevišnjeg za tebe, a ti si najsavršeniji, odabrani instrument Svevišnjeg u tvom Učitelju. Ako možeš da osećaš da te je tvoj Učitelj odabrao da uradiš njegov posao, da ispuniš misiju Svevišnjeg, upravo ta tvoja spoznaja je tvoj najveći dar tvom Guruu i Svevišnjem. Tvoja spoznaja ko je tvoj Guru – to je najveći dar.

Ako neko želi da mi da neki značajan poklon, onda želim da kažem toj osobi jedino da me shvati. Trudim se najviše da vas podignem u svom najbržem liftu kad meditiram. Ja čekam, čekam, čekam, ali vi ljudi ne dolazite. Koliko dugo mogu da čekam? Stoga se ja penjem, a šaljem moj lift dole po vas. Potom, kad on dođe, vi pritisnete pogrešno dugme i umesto da idete gore, vi se spuštate i stvarate probleme. Stoga se vraćam na prizemlje, na sam početni nivo, ali čak i tamo vas ne vidim. Vidim da ste u podrumu. Umesto da se popnete vi ste se ljudi spustili dole i uživate u zadovoljstvima neznanja. Onda ja moram da odem tamo po vas.

Kada se sa mnom penjete ka Najvišem i ostvarite me, vaša spoznaja ko je vaš Guru biće vrhunski dar. I ja ovo ne govorim s ponosom ili sujetom, već sa krajnjom iskrenošću. Najveći poklon koji neki učenik može dati Guruu je da ga realizuje, da ostvari njegovu visinu barem jednom tokom meditacije pre nego što Guru napusti telo. Problem je kad ste najvišu visinu jednom ostvarili ta visina ne ostaje; on je stalno prevazilazi. Ali ako stvarno dosegnete veoma veliku visinu i ako možete da je održite, ako možete da imate slobodan pristup toj visini i možete da idete tamo u bilo kom trenutku čak i ako ta visina nije najviša, ovo vaše dostignuće postaje najveći poklon za Učitelja.

98. Pitanje: Da li se Bog ikad osmehuje?

_Šri Činmoj: Bog ne radi ništa drugo osim što se osmehuje. On ne samo da se osmehuje dok On dela, već je Njegovo delo samo po sebi osmeh Njegove samoprevazilazeće Vizije i samoispoljavajuće Stvarnosti.

99.Pitanje: Šta je božanska muzika?

_Šri Činmoj: Božanska muzika je muzika srca koje teži, prosvetljujuće duše, tela koje se budi, vitala koji se širi i uma koji sanja.

100. Pitanje: Kako mogu da čujem bezvučni zvuk?

Šri Činmoj: Možeš čuti bezvučni zvuk ako se koncentrišeš na svoj srčani centar i pokušaš da osetiš da je tvoje duhovno srce mnogo veće od samog univerzuma. Pokušaj da osetiš da je srce kuća, univerzum je soba, a bezvučni zvuk je predmet u sobi. Ako možeš da se duševno koncentrišeš na duhovno srce i zamišljaš stvari koje ti tražim, onda ćeš čuti bezvučni zvuk.

Predgovor urednika prvom izdanju

Ovo je treći i poslednji deo serije 100 pitanja koja je postavio D, predsednik Njujorškog Šri Činmoj Centra. Pitanja 1-64 pojavila su se u delovima 1 i 2.