Pitanje: Pre dve nedelje, jedan učitelj hata joge došao je u Ujedinjene nacije i rekao da najpre moramo da pobedimo i prevaziđemo telo, a tek onda možemo ispoljiti Svevišnjeg. Šta Vi mislite o tome?

Šri Činmoj: Istina je da telo treba da bude savršen instrument duha. Ali, moramo da znamo sledeće: telo ne mora da bude savršeno da bi bilo savršen instrument. Najbolji svetski atletičari, najjači ljudi na svetu ne ispoljavaju božansku Volju, osim ukoliko nisu svesni instrumenti. Sam Bog zna kada će ti ljudi prihvatiti duhovni život. Zato fizičko savršenstvo ne ukazuje na prijemčivost za poruku duha ili za svetlost duha. Poruka duha, poruka duše, unutrašnji plač našeg srca za Bogom, za Istinom, za Svetlošću – te stvari uopšte nisu povezane sa telesnom snagom. Mi postajemo svesni našeg unutrašnjeg, duhovnog života jedino pomoću molitve i meditacije.

Ako uporedite fizičku snagu najvećih duhovnih Učitelja sa fizičkom snagom najvećih svetskih boksera ili rvača, Učitelji su nigde. Ali, ako bi se bilo koji od tih Učitelja suprotstavio nekom od tih boraca svojom duhovnom snagom, unutrašnjem snagom, snagom duše, taj borac bi morao da se preda. Ako bi Učitelj upotrebio svou okultnu moć ili duhovnu moć, on bi smesta oduzeo životnu energiju borcu. To se desilo mnogo puta u Indiji. Kad bi se neko podsmevao okultnoj i duhovnoj moći nekog duhovnog Učitelja, on bi tu osobu učinio tako slabom i beživotnom da ne bi mogla da podigne ni olovku. Pre mnogo godina u Indiji, jedan veliki rvač plivao je po Gangu kraj jednog duhovnog Učitelja. Rvač je maltretirao Učitelja, gurao ga pod vodu i na sve načine pokušavao da ga potopi. Na kraju je duhovni Učitelj rekao: „Sad si odsvirao svoje. Da vidim kako ćeš podići ruku“. Potom je upotrebio svoju okultnu moć i rvač, koji ga je gnjavio dvadeset minuta, nije mogao ni da pomeri ruke. Da ga Učitelj nije oslobodio, udavio bi se. Dakle, u poređenju sa duhovnom snagom, fizička snaga je ništa, apsolutno ništa.

Ako je naše telo dovoljno snažno i zdravo da obavlja svoje prirodne funkcije i ako je u stanju da sedi mirno dva ili tri sata bez ikakve teškoće ili neuobičajene neugodnosti, to je više nego dovoljno. Telo treba da bude pogodan instrument, ali to ne znači da moramo da postanemo najjači i najmoćniji među ljudima. Dovoljno je imati onoliko snage koliko je našem telu potrebno da ostane na zemlji i da efikasno ispunjava svoju Bogom određenu ulogu. Telu je potrebna snaga kako bi moglo da primi i ispolji poruku duha. Ako materija nije snažna i prijemčiva, kako će se onda poruka duha ispoljiti u fizičkom?

Pretpostavimo da hoćete da meditirate ujutru. Ako ste fizički slabi, ako vas boli stomak ili glava, ili imate neku drugu bolest, kako ćete dobro meditirati? Zato moramo da pridamo odgovarajući značaj telu. Odgovarajući značaj, međutim, ne znači preteranu pažnju. Ako rano ujutru možemo da vežbamo petnaestak minuta i ako se ispravno hranimo, to je dovoljno. Zapadne vežbe su sasvim u redu, ali ako radimo indijske vežbe (_asane_), to nas na određeni način opušta, što pomaže meditaciji. Međutim, neko može postati stručnjak za indijski sistem vežbanja a da mu to ne donese nikakvu duhovnu dobit. Postoji na stotine indijskih seljaka koji mogu da urade te vežbe, ali koliko će im inkarnacija trebati pre nego što i počnu da prihvataju duhovni život?

Ja ne poričem ulogu tela. Međutim, treba da znate šta možete da očekujete od tela. Ako je telo visoko 172 cm, ono će ostati 172 cm visoko ma koliko se vi trudili da ga učinite višim. Trkač može da popravi svoje vreme ako vežba, ali će na kraju dostići svoju maksimalnu brzinu. Sposobnost tela je uvek ograničena. Njegova visina, njegova snaga, njegova brzina, imaju tačku preko koje ne mogu da se razviju. A sa protokom godina, te sposobnosti se postepeno smanjuju. Međutim, sve dok nastavljamo da se molimo i meditiramo i naše unutrašnje sposobnosti će nastavljati da rastu sve dok ne izrastemo u nešto beskonačno i bezgranično. Nema granica duši u nama. Mir, Svetlost i Blaženstvo mogu se uvećavati beskrajno. Zato večni napredak, beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo možemo očekivati od duhovnog života, dok je privremena telesna sposobnost sve što možemo očekivati od hata joge ili bilo koje druge vrste fizičke kulture, ma koliko da je se odano i posvećeno pridržavamo.