Pitanje: Da li je za duhovnog aspiranta važno da bude zadovoljan?

Šri Činmoj: Recimo da si se veoma trudio da nešto uradiš i sad dobijaš rezultat u obliku jednog iskustva. Ako to iskustvo dođe u obliku neuspeha, a ti možeš da ga prihvatiš vedro kao što bi prihvatio i uspeh, onda si savršeno zadovoljan. Ako možeš da rado prihvatiš rezultat nečea što si radio u obliku uspeha ili neuspeha, onda će se sigurno roditi zadovoljstvo.

Ali, ako uopšte ne radiš zato što se plašiš da nećeš uspeti, onda dobijaš nulu; nećeš proći unutrašnji ispit. Istina, ima ljudi koji ne rade a opet izgledaju zadovoljno. Oni, međutim, nisu stvarno zadovoljni. Lenja osoba, dokona osoba, nikad, nikad ne može biti zadovoljna ni minut. Na fizičkom planu, zadovoljstvo lenjivca je u tome da ne mora da radi: on ne mora čak ni da siđe niz stepenice. Ali, iako je on zadovoljan na fizičkom nivou, na mentalnom nivou zle misli buše veliku rupu u njegovom umu. Ostao je u krevetu četiri sata nakon što je sunce izašlo, pa je zadovoljan time što proteže noge. Izuzetno je zadvoljan što nije morao da se pomakne iz kreveta ni santimetar. Ali, neprijateljske sile, nebožanske sile, sile neprosvetljenih emocija su došle i ušle u njega. Pa kakvo zadovoljsto on može da ima?

Ako u tebe uđu loše sile, pa uživaš u vitalnim mislima, nakon sat ili dva ćeš ustati i početi da plačeš. Kad tvoja duša izađe na površinu, reći ćeš: „Šta sam uradio? Moja prva greška je bila što nisam ustao rano ujutru. Onda sam opet pogrešio što sam se upustio u te vitalne misli“. To je ono što se dešava u duhovnom životu mnogih tragalaca. Zato ja uvek kažem: učinite pravu stvar. Rano ujutru meditirajte. Ako nakon meditacije niste preterano srećni ili mirni, ako osećate da se mir nije spustio na vas, jednostavno dajte to iskustvo Bogu. Sam taj čin davanja biće vaše zadovoljstvo.