Pitanje: Kako smo uopšte izgubili Boga?

_Šri Činmoj: Bog je iznutra i spolja. Mi nismo izgubili Boga; stvar je samo u tome što ne marimo za Njega. Mi odlučujemo šta ćemo da jedemo. Ako nećemo da jedemo određenu hranu, ako osećamo da ona nije za nas, kako onda možemo kriviti druge za to što ne jedemo? Hrana je, u ovom slučaju, ostvarenje Boga. Ono je tu za nas, ali ga mi nećemo. Pred nama su i neznanje i znanje. Na nesreću, mi smo se sprijateljili sa neznanjem; zato živimo u stalnoj sumnji. Kad bismo živeli u duši, videli bismo i osetili naše stalno jedinstvo sa Bogom. Umesto toga, međutim, mi živimo u fizičkom umu koji je u potpunoj tami. On ne zna ništa. U ono što kažemo u jednom trenutku, um posumnja, ili to zaboravi narednog trenutka, zato što je um potpuno neznanje. Ali, ako živimo u duši, znaćemo čak i šta smo uradili pre više stotina godina u prethodnim inkarnacijama.

Onaj ko živi u duši, onaj kome je stalo do Boga i ko vapi za Bogom, nikad neće reći da je izgubio Boga. Čim dete zaplače za nečim, njegov otac mu to daje. Ako plačemo za Mirom, Svetlošću i Blaženstvom od našeg Večnog Oca, onda će nam On to dati. Ako plačemo za Bogom, On će stati pred nas. Dakle, ništa nam nije uskraćeno; mi jedino ne marimo za to. Ako ne osećamo iskrenu potrebu za Bogom, mi kažemo da Boga nema. Ali, ako plačemo za Bogom i osećamo potrebu za Bogom, videćemo da nikad nismo potpuno izgubili Boga.