Pitanje: Zašto je tama nepostojana, a svetlost trajna?

Šri Činmoj: Svetlost je trajna zato što je naš Izvor sama Svetlost. Postali smo od Svetlosti, u Svetlosti rastemo i pomoću Svetlosti ispunjavamo svoj unutrašnji zadatak. Bog je večni Izvor, a mi smo Njegova deca. Ostvarenje Boga, obilje beskrajne Svetlosti, naše je pravo po rođenju. Što dublje ulazimo unutra, to nam lakše postaje da shvatimo da u nama postoji nešto što je večno. Sada smo obavijeni tamom, zato što smo spavali nekoliko godina ili nekoliko inakrnacija. Ali, doći će dan kada će u nama osvanuti beskrajna Svetlost i navesti nas da osetimo šta stvarno jesmo. Pošto je naš Izvor Bog, koji je sama Svetlost, na kraju ćemo i mi izrasti u Svetlost. To je Tvorac koji nas je stvorio i na kraju mi treba da izrastemo u Njegovu sliku i priliku.

Šta je Svetlost? Svetlost je Blaženstvo, a Blaženstvo znači nektar. Taj nektar je besmrtan. U jednoj od naših Upanišada se kaže da su sva ljudska bića došla na svet iz Blaženstva. A opet, Blaženstvo je Svetlost, Bog Svetlost. Mi rastemo u Blaženstvu, ali u ovom trenutku ne vidimo i ne osećamo to Blaženstvo, zato što živimo život na površini uhvaćeni u neznanje. Mi ćemo, međutim, nastaviti da rastemo i na kraju svog životnog puta ponovo ćemo ući u sjaj Blaženstva. Nastali smo iz Blaženstva, rastemo u Blaženstvu i na kraju svog putovanja, povući ćemo se u Blaženstvo.

To iskustvo Blaženstva dobijamo jedino kad meditiramo. Kad meditiramo, mi stičemo unutrašnji mir, odnosno duševni mir. Blaženstvo je vidljivo i opipljivo jedino kad imamo duševni mir. Na nesreću, moderni, intelektualni, sumnjajući i komplikovani um ne mari za tu vrstu Svetlosti i Blaženstva. On vapi za spoljašnjim informacijama, ili vapi da postigne Istinu na svoj način. Ali, čak i dok dostiže Istinu, on tu Istinu negira. Um vidi Istinu na pet sekundi, a onda, u trenutku kad samo što nije dostigao Istinu, posumnja u mogućnost i verovatnost Istine. I ko je onda na gubitku? Um je na gubitku. Ali, ako živimo u srcu ili u duši koja je u srcu, onda se poistovećujemo sa Svetlošću i odmah postajemo Svetlost. Tad nema sumnji; prisutno je samo obilje pouzdanja.

Dakle, ako budemo mogli da živimo u svom unutrašnjem biću makar minut dnevno, videćemo i osetiti Svetlost u izobilju. Kad osetimo Svetlost, osećamo i mogućnost da rastemo u sjaj Svetlosti. Naše unutrašnje sunce, koje je beskrajno sjajnije od fizičkog Sunca, razvejaće milenijumsku noć neznanja. Hajde da se potrudimo da zaronimo duboko unutra i uđemo u svoje unutrašnje sunce, naše kosmičko sunce. Onda ćemo videti da beskrajna, večna Svetlost čeka na nas i vapi za nama. Potrebno joj je samo naše svesno odobrenje i saradnja da bi izašla na površinu.