Gospodin Robert Miler: Ako bi Vam bio poveren zadatak da utvrdite osnovne principe obrazovanja za svu decu ovog sveta, šta biste preporučili?

Šri Činmoj: Po meni, obrazovanje je samorazvoj, a samorazvoj je Božije savršenstvo u ljudskom životu. Vi hoćete da znate šta bi bili osnovni principi obrazovanja za svu decu ovog sveta. Hajde da podelimo svet na dva dela: Istočni svet, odnosno, da kažemo, indijski svet i Zapadni svet, odnosno američki svet. Indijsko dete slobodu može samo da zamišlja. Za američko dete, sloboda je nešto što se lako postiže, kao udah i izdah. I dan-danas vidim da indijsku decu podučavaju i uče porukama sveta pomoću stroge discipline i nametnutog straha. Ovde u Americi, koliko mogu da vidim i osetim, u najvećem broju slučajeva, ako ne i u svim, roditelji nalaze zadovoljstvo u ispunjavanju sopstvenih snova, ali zanemaruju potrebe svoje dece. Oni kažu deci: „Nećemo ništa da vam namećemo. Vi nađite svoju istinu i odaberite ono što je najbolje za vas, jer otkud mi znamo šta je najbolje za vas? Bolje je da pogledate oko sebe i pronađete ono što vam je potrebno“. Neki smatraju da je to opšti izraz jedinstva roditelja sa svojom decom, dok drugi kažu da roditelji nesvesno, ako ne i svesno, skidaju teret sa sebe. Roditelji će reći: „Vidi, mi te stvarno volimo. Evo dokaza da te volimo. Dali smo ti televizor. Dali smo ti kasetofon, radio – sve za čim čezneš u materijalnom svetu. Zato očekujemo da budeš sa svojim prijateljima, a nas pusti da ispunimo svoje snove na naš način“.

Na nesreću, ne mogu da se složim ni sa indijskim metodom odgajanja dece, ni sa američkim metodom. Roditelji ne treba da dopuste da njihova deca odrastaju u raju preterane raskoši; niti bi trebalo da pred svojom decom drže proždrljivog, beskompromisnog tigra, kako bi deca bila prisiljena da u svakom trenutku čine ispravnu stvar. Roditelji bi trebalo da kažu svojoj deci da oni nisu autokratske, stroge starešine, već prijatelji koji ih bezrezervno vole, ali razlikuju stvari.

Obrazovanje dece i obrazovanje roditelja treba da idu zajedno. Roditelji moraju da sanjaju i ispunjavaju sebe kroz svoje tvorevine, svoju decu. Kao što se tvorevina ne može odvojiti od tvorca, ni tvorac se ne može odvojiti od svoje tvorevine. Tvorevina bez tvorca je bespomoćna. Tvorac bez tvorevine nema smisla. Zato, i tvorevina i tvorac moraju da doprinesu jedno drugom da bi stekli zadovoljstvo u jedinstvu i zadovoljstvo u ispunjenosti. Slobodu dece možemo naći u ispravnoj odluci njihovih roditelja. Recimo da su deca konačna stvarnost, a roditelji beskonačna stvarnost. Deca postaju beskonačna i stiču beskonačnu slobodu jedino ako postanu svesno, bezrezervno i nerazdvojno jedno sa svojim roditeljima.

Roditelji ne smeju da misle da su deca nepotreban produžetak njihovog života; jer, ako su ti produžeci nepotrebni, onda mogu da idu svojim putem. Naprotiv, oni moraju da osećaju da su njihova deca apsolutno potrebni produžeci njihovog života. Poboljšanje produžetka, savršenstvo produžetka, značajno doprinosi izvoru. Lepota listova, cvetova i plodova drveta samo doprinosi stvarnosti semena drveta. Ona ne smanjuje lepotu stvarnosti, božanstvenosti i neophodnosti semena.

Ovde bih hteo da citiram Vaše izuzetno prosvetljujuće uvide o globalnoj edukaciji: „Dete rođeno danas, kao odrasli će se suočavati gotovo svakodnevno sa problemima u čijoj prirodi leži globalna međuzavisnost, bilo da se radi o miru, hrani, kvalitetu života, inflaciji ili nedostatku prirodnih resursa. Biće istovremeno i faktor delovanja i onaj ko ima koristi, ili žrtva, u ukupnoj strukturi sveta i možda će s pravom upitati: 'Zašto me nisu upozorili? Zašto nisam bolje obrazovan? Zašto mi moji učitelji nisu rekli za te probleme i ukazali kako treba da postupam kao pripadnik međuzavisne ljudske rase?'

Globalna edukacija mora da prevaziđe materijlna i intelektualna dostignuća, a takođe i da zađe u moralne i duhovne sfere. Čovek je uspeo da proširi moć svojih ruku pomoću neverovatnih mašina, svojih očiju pomoću teleskopa i mikroskopa, svojih ušiju pomoću telefona, radio-talasa i sonara, svog mozga pomoću kompjutera i automata. On sad mora da proširi i svoje srce, svoje osećaje, svoju ljubav i svoju dušu do dimenzija celokupne ljudske porodice i na našu predivnu planetu koja kruži u univerzumu.“

Čim deca ugledaju svetlost dana, roditelji bi trebalo da unesu prisustvo Boga, prisustvo ljubavi, prisustvo istine i prisustvo čistote u srca i oči svoje dece. Oni treba da kažu svojoj deci da su oni i njihova deca veliki partneri i da imaju jednog dobrog Vodiča, dobrog Lidera koji će ih voditi, oblikovati i vajati u savršeno Savršenstvo. Oni znaju malo više o Bogu nego njihova deca, a Bog im je rekao da deci kažu određene stvari o Njemu. Na taj način slušaju Božije naloge. Sada Vodič traži od roditelja da budu posrednici između Njega i dece. Ali, doći će vreme kad deci neće trebati posrednici. Biće u stanju da pođu direktno Vodiču, Izvoru. Do tada, deca moraju slušati svoje posrednike, svoje zemaljske prijatelje. Vrhunac obrazovanja dece je njihovo savršenstvo u životu i njihovo savršenstvo da bi udovoljila Bogu. A da bi to ponudili deci, roditelji ne treba da nameću, da propovedaju, pa čak ni da predlažu: oni jedino treba da postanu živi plamen davanja sebe da bi ostvarili svoj sopstveni život na zadovoljstvo sveta i da bi udovoljili Izvoru na Njegov načiin.