Pitanje: Možemo li da razlikujemo da li nešto dolazi iz uma ili iz srca, ili da li nešto uvek ide od srca ka umu?

Šri Činmoj: Ne može se uvek apsolutno razlikovati da li nešto dolazi iz uma ili uz srca. Trebalo bi da uvek slušamo srce, zato što je srce nalik detetu i čisto. Um, međutim, misli da je srce detinjasto i neće da sluša srce. On mari samo za svoje znanje, a ne i za mudrost srca. Suvišno je i reći, trebalo bi da svet uvek gledamo kroz srce. A ako je nešto iz srca, to ne mora uvek da dođe do uma. To jest, srce ne mora nužno da komunicira pomoću uma ili pomoću nečeg drugog. Srce je veoma rečito na svoj način. Ako uđem u sobu i samo vidim nekog, mogu da smesta znam sve o njemu. Ta druga osoba ne mora da mi spolja kaže ni reč; njeno srce mi u sekundi kaže sve. Moje srce govori njoj, a njeno srce govori meni. U tom slučaju srce uopšte ne koristi um da komunicira. Ono govori svojim sopstvenim jezikom.