Deo II

Pitanje: U čemu je razlika između joge, zena i hinduizma?

Hajde da razmišljamo o hinduizmu kao o jednoj večnoj religiji, ili ga možemo smatrati jednim oblikom samodiscipline koji će nam omogućiti da jednog dana osetimo bezgraničnu radost, bezgranični mir, bezgraničnu ljubav. Kad pomislimo na budizam, smesta nam na um pada saosećajni aspekt stvarnosti. Svetu je očajnički potrebno saosećanje. Ja ukazujem saosećanje vama, vi ukazujete saosećanje meni i sa našim uzajamnim sasećanjem mi živimo na ovom svetu. Kad meni treba vaše saosećanje, vi mi ukazujete saosećanje, kad vama treba moje saosećanje, ja vam ukazujem saosećanje. Na taj način zajedno postojimo. Ako ne pokazujemo saosećanje prema čovečanstvu, onda ne postojimo.

Što se tiče zena, treba nam svesnost. Treba da potpuno, svesno i stalno znamo šta radimo, šta vidimo, u šta izrastamo. Zen traži stalno, svesno znanje. Ako meditiramo, svesni smo toga; ako jedemo, svesni smo toga; ako pričamo sa svojim prijateljem, svesni smo toga.

Što se tiče joge, mi pevamo pesmu jedinstva. Joga je sanskritska reč koja znači jedinstvo. Joga kaže: ako možemo da uspostavimo jedinstvo sa nečim ili nekim, sa nekim zbivanjem ili sa nekim iskustvom, onda dobijamo sve. Ako sam jedno sa vama, onda znam šta se događa u vašem srcu, u vašem umu. Ako sam jedno sa nekim drugim, onda mogu da mu odmah pristupim i da znam šta se događa u njemu. A ako mogu da uspostavim jedinstvo sa nekim događajem ili iskustvom, onda postajem nerazdvojni deo tog događaja ili iskustva u životu.

U zenu, na najvišem nivou, postoji nešto što se naziva satori ili prosvetljenje. Kad postanete prosovetljeni, nema ničeg i nikog na zemlji sa kojim ne možete da postanete jedno. Pre prosvetljenja, na jednoj strani je tama, a na drugoj svetlost. Ova strana je more tame, druga strana je svetlost, a vi ste između. Ali, ako pođete i potražite utočište u prosvetljenju, vaš sopstveni unutrašnji sjaj obuhvatiće i obujmiti čitav svet.

Pre nego što dođe do prosvetljenja, vi ste u neznanju i osećate da je i svet u neznanju. Ali, kada se odigra prosvetljenje, koje se u zenu naziva satori, vi postajete jedno sa Vizijom Apsoluta. Tada živite u životu tišine, živite u životu zvuka, ali je prosvetljenje svuda i vi izrastate u to prosvetljenje. Kad jednom postignete prosvetljenje, slobodni ste od zamki neznanja. Milenijumima ste živeli u neznanju, ali kad se odigra prosvetljenje, u vama više nema nikakvog neznanja. Ova soba je u mraku, ali električar uvede svetlo. Danima i mesecima je ova soba bila neosvetljenja, neprosvetljena, mračna, ali onda dođe električar i soba se osvetli. Zato je najveći dar zena prosvetljenje: najviše prosvetljenje, sveprosvetljujuće prosvetljenje, sveispunjujće prosvetljenje.

Najveći doprinos joge nije samo prosvetljenje, već i savršenstvo u našem stalnom jedinstvu sa onim što nam je Bog dao, što će nam Bog dati i što Sam Bog jeste. Ako neko pati, onda joga postaje potpuno, nerazdvojno jedno sa tim paćenikom. Ako je neko na sedmom nebu blaženstva, onda joga postaje jedno sa njim na tom sedmom nebu blaženstva. Prosvetljenje, sa druge strane, jeste jedan proces, ispravan proces pomoću kojeg izlazimo iz noći neznanja i ulazimo u svetlost mudrosti. Kad jednom izrastemo u svetlost mudrosti, potpuno se oslobađamo od robovanja, od ograničenja, od nesavršenosti, od takozvane smrti.

Ako sledimo put zena, idemo od neznanja ka prosvetljenju; a kad se čitava naša svest prosvetli, to nam donosi bezgranično zadovljstvo. Ako sledimo put joge, onda zahvaljujući našem poistovećenju osećamo da mi jesmo ono što hoćemo, pa zaista to i postajemo. Dakle, joga je jedinstvo i savršenstvo, dok je zen prosvetljenje i oslobođenje.