Pitanje: Izgleda da bi trebalo da postoji samo jedan moralni zakon. Kako da svi priznaju i prihvate jedan moralni kodeks za čitav svet?

Šri Činmoj: Ne mora nužno da postoji samo jedan moralni zakon. Sanskritska reč za zakon je darma. Na svakom nivou postoji zakon: na fizičkom nivou, na vitalnom nivou, na mentalnom nivou, na psihičkom niivou. Najbolji zakon je, međutim, predaja unutrašnjoj božanstvenosti. Na fizičkom nivou, neko će reći da je nešto apsolutno ispravan zakon, prava svrha života. Na vitalnom nivou to će biti nešto drugo, na mentalnom nivou nešto treće, a na unutrašnjem planu opet nešto drugo. Ako neko hoće da opravda svoj pristup istini, on to može i da uradi. Svaki zakon života donosi određeno zadovoljenje. Vi činite ovo, ili se uzdržavate da ne učinite nešto drugo, pa ste zadovoljni. To vam, međutim, možda neće doneti pravo zadovoljstvo.

Pravo zadovoljstvo ne dolazi od toga što nešto činimo ili nešto postanemo. Pravo zadovoljstvo dolazi jedino kada se čovek preda najvišem principu života, najvišoj stvarnosti, sopstvenoj najvišoj božanstvenosti. Najvišu božanstvenost možete nazvati Bogom, Svetišnjim, ili kako god hoćete. Najviša božanstvenost nekog pojedinca zna beskrajno bolje nego njegova najniža božanstvenost. Šri Krišna je rekao Arđuni: „Ne može biti višeg zakona života nego što je to predanost najdubljoj božanstvenosti“, koju je sam Šri Krišna predstavljao. Božanstvenost je svuda. Božanstvenost je u Izvoru u beskrajnoj meri. A opet, božanstvenost je i u malenom mravu. Ali, mi bi pre trebalo da prihvatimo dušu koja je preplavljena beskrajnom svetlošću i blaženstvom, nego božanstvenost koju otelovljuje maleni mrav.

Na fizičkom nivou mi kažemo da je određeni zakon apsolutno ispravna stvar, ali je sposobnost fizičkog veoma ograničena. Na vitalnom planu, kažemo da je nešto prava stvar, ali je sposobnost vitala veoma ograničena. Um će reći da je nešto apsolutno ispravno, ali je sposobnost uma veoma ograničena. Na svakom nivou postoji istina; a opet, sposobnost te istine je ograničena. Na najvišem nivou, međutim, sposobnost istine je neograničena. Um ne može da shvati sposobnost najviše istine. Na fizičkom planu, vitalnom planu, mentalnom planu, um ponekad može da shvati njihovu sposobnost. Ali na najvišem planu sposobnost se ne može izmeriti. Ako se predamo našoj najvišoj božanstvenosti, tad postajemo jedno sa najvišim sposobnošću i najvišom istinom. Jedino se tada naš zakon života na fizičkom nivou, mentalnom nivou, vitalnom nivou i svim drugim nivoima može lako prevazići.

Ako koristimo cipele ili sandale da nam se stopala ne opeku ili ne izgrebu od trnja, biće Bramina koji će odmah pomisliti na životinje. Kad pomisle na životinje, smesta pomisle na brutalnost, okrutnost i uništenje. Neki hindusi, takozvani pobožni hindusi, ne koriste kožu, zato što se ona pravi od životinja. Ali, ako ne nosimo cipele, biće nam veoma teško da hodamo. I dokle smo dospeli? Ali, ako se predamo unutrašnjoj volji, onda nema problema. Unutrašnja volja će reći da sve ima svoju ulogu. Životinja je odigrala svoju ulogu žrtvujući svoje postojanje, voljno ili nevoljno. A mi treba da odigramo svoju ulogu noseći cipele kako bismo mogli da idemo u crkvu, gde ćemo se moliti i meditirati.

Na Zemlji ne možemo da opstanemo a da ne uništavamo život. Čim udahnemo, milioni sićušnih Božijih stvorenja ulaze u naš dah i mi ih uništavamo. Hodamo ulicom, i dok hodamo, koliko insekata uništimo! Prema tome, ne možemo ni sekund da postojimo bez uništavanja.

A sa druge strane, mi uništavamo i svojim mislima. Kad imamo neku zlu misao, željnu misao, ljubomornu misao, nesigurnu misao, sve je to uništavanje. Svaka nebožanska misao koju imamo predstavlja trenutni oblik uništenja na jednom nivou – recimo mentalnom. Svesno, mi postanemo ljubomorni i činimo svakakve nebožanske stari. A opet, mi nesvesno podležemo nebožanskim mislima, idejama i drugim destruktivnim siiama. U svakom trenutku mi uništavamo ili bivamo uništeni na fizičkom planu, na vitalnom planu, na mentalnom planu; na svakom od tih planova sile pokušavjau da unište nas ili mi pokušavamo da uništimo njih. Kad uništavamo nekog ili nešto, činimo veoma nebožansku stvar. A drugi koji to čine nama takođe rade nešto nebožansko. Ili mi ubijamo nekog ili neko ubija i uništava nas. Kako da se izbavimo od te stalne bitke? Ne možemo se svake sekunde boriti sa svojim mislima. Pa šta da uradimo? Bezbedni smo samo ako predamo svoje misli najvišem Autoritetu, koji je sveprisutan. Zato je jedini način sledeći: da težimo i da se predamo najvišem božanskom Autoritetu. Neka nam božanski Autoritet kaže šta je najbolje za nas i šta je najbolje za druge. To je najbolji zakon života na svim nivoima: fizičkom, vitalnom, mentalnom i psihičkom.