Pitanje: Kad nekoliko ljudi oforme komisiju da urade neki projekat, imate, recimo, pet raznličitih ljudi koji raspravljaju o nečemu iz sopstvene perspektive i na osnovu sopstvenih ideja. A u Ujedinjenim nacijama, možete imati pet različitih zemalja, ili čak i više, koje raspravljaju o jednoj temi, pri čemu svaka zemlja ima svoje čvrsto uverenje. Šta je najbolje činiti u takvim situacijama?

Šri Činmoj: Ponekad, kao pojedinac, vi imate neku ideju. Potom, nakon nekoliko minuta, razvijete ili stvorite drugu ideju. Potom, ako sačekate dan ili dva, stvorite ili razvijete neku bolju ideju ili je postanete svesni iznutra – ne spolja. Na taj način, različite ideje u raznim trenucima dođu istom pojedincu. Ne može se reći da je svaka nova ideja koju dobijete bolja od onih prethodnih. Ujutru, imate ideju da nešto postgnete na jedan način, a po podne imade drugu ideju kako da to postignete na neki drugi način. Ali, ideja koju dobijete uveče ne mora biti bolja.

Dakle, ako u nekoj komisiji ima pet članova, svaki pojedinac treba da proba da zaroni duboko unutra i vidi da li će se, u neko drugo vreme, možda moći da složi sa idejom koju je dao neko drugi. Sada se on bori za svoj predlog. Međutim, nakon nekoliko dana se može desiti da će on sam imati iste poglede kao i oni drugi kojima se sada suprotstavlja. A ako ste Vi uspostavili jedinstvo sa drugim članovima, onda ćete bar pokušati da razumete njihovu tačku gledišta i da vidite ima li u njoj neke istine. Tada možete da vidite da li je Vaša ideja zaista najbolja ili je ideja nekog drugog zaista najbolja.

Gledajte na pet ideja kao na pet voćki. Jedna ideja može da bude zrelija, praktičnija od drugih. Svako želi da jede zrelo voće. Ali, ako svako hoće da jede zrelo voće, onda svako treba pažljivo da pregleda voće koje ima. Ako ima pet voćki, neke će biti nezrele. Niko ne želi da jede nezrelo voće. Poješćete samo onu ideju koja je najzrelija i najukusnija. A to što je jedna osoba donela zrelu voćku ne znači da će ona sama pojesti tu voćku i da je neće dati ostalima. I drugi će dobiti svoj deo voćke koju je neko doneo. Ma ko da je doneo neku ideju, neka drugi dobiju podjednaku priliku da primene tu ideju na svoje sopstvene živote. Onda, ko god je doneo voćku, ukoliko svi mogu da je jedu, ukoliko svi žele da je podele, ta voćka će postati zajedničko vlasništvo. Na taj način se može steći osećaj jedinstva.