Pitanje: Pitam se da li postoji neki duhovni razlog zašto Zemlja u naše vreme doživljava elementarne nepogode.

Šri Činmoj: U ovo vreme, elementarne nepogode se zaista povremeno dešavaju. Iz duhovne perspektive, sve treba da smatramo iskustvima. U Svojoj Krajnjoj Viziji, Bog će zadovoljiti svako ljudsko biće. A opet, svako ljudsko biće će biti zadovoljno i savršeno jedino kada udovolji Bogu na Njegov Način. Nema čvrstog pravila da će Bog delovati na ovaj ili onaj način. On može da deluje na mnogo načina, koje mi ne možemo da razumemo. Ljudska bića ne znaju šta je Božija Krajnja Vizija. Ovde, na fizičkom planu, neko umre; ali, možda je Bog na unutrašnjem planu odlučio da ubrza napredak njegove duše. Dakle, najbolji način je da smatramo takozvane katastrofe iskustvom koje Bog daje pojedincima koji su neposredno u to uključeni i onima koji posmatraju tu situaciju.

Svaka katastrofa ima svoju svrhu. A opet, treba da znamo da planeta Zemlja nije savršena. Zato, kada planete nisu savršene, pogrešne sile mogu da deluju pomoću njih. Bog odobrava neke stvari. Neke druge stvari samo prihvata ili toleriše. A opet, ima nekih stvari koje On pokreće i inspiriše. Kad vidimo zemljotrese ili poplave ili glad i slično, treba da znamo da su to stvari koje Bog naprosto toleriše. Ako su neke pogrešn esile uništile neku grupu ljudi ili razorile neka mesta, Bog naprosto toleriše te stvari. A opet, u tim stvarima postoji jedna viša svrha. Danas Bog toleriše tu patnju, ali će sutra u osobama koje su propatile poteći Božija duboka Samilost i On će im na neki način to nadoknaditi. Tu nadoknadu, međutim, mi nećemo videti svojim ljudskim očima. To moramo da vidimo SVOJOM svešću koja teži.

Moramo da znamo da katastrofe i nesreće i stvari koje nas navode da osećamo da nailazi sunovrat ljudske rase nisu jedini štetni faktori. To su stvari koje mi vidimo na planeti Zemlji. Pošto živimo na fizičkom nivou, mi primećujemo sve što se tu dešava i mislimo da se ovde događaju strahovite nesreće. Ali, na unutrašnjem planu postoje druge planete, na kojima se takođe stalno dešavaju katastrofe. Jer, nebožanske sile, neprijateljske sile, zle sile, takođe mogu da deluju i na unutrašnjem nivou.

Pogledajte sukob između vere i sumnje. U tom sukobu, vera može da podlegne; sumnja može da pobedi. Ako sumnja uništi veru, trebalo bi da smatramo da je to kao eksplozija atomske bombe. Kada u nekom ljudskom biću vera mora da se preda sumnji – kad neko prihvati duhovni život, a onda mora da odustane u njega zato što nije u stanju da ima vere u svoj put, ili u Učitelja, ili u sopstvenu duhovnu sposobnost – to je onda beskrajno gore nego eksplozija atomske bombe. Možda će biti potrebni vekovi i vekovi da se ta nesreća ispravi. Ovde na Zemlji, kad se desi neka nesreća i ljudi nastradaju, njihove duše će za šest ili deset ili dvadeset godina ponovo uzeti novi oblik i doći u svet da steknu i daju svetlost. Radi se samo o nekoliko godina. Ali, ako neko mora da odustane od duhovnog života zato što ga je napala sumnja, njegov život može da bude uništen u mnogo inkarnacija. Zato je unutrašnja nesreća mnogo snažnija i štetnija nego spoljašnja nesreća.