Pitanje: Kako da prihvatimo i volimo svoje bližnje?

Šri Činmoj: Pre svega, morate da osetite da je vaš bližnji nerazdvojni deo vaše sopstvenog postojanja. Ja imam dva oka. Ako moje levo oko ne vidi tako dobro kao desno, šta ću uraditi? Da li ću se naljutiti na svoje levo oko? Hoću li ga izvaditi? Držim li svoje levo oko zatvoreno ili ga prekrivam rukom, sa rečima: „Neću ti dati da gledaš“? Ne. U ovom slučaju, imam osećaj jedinstva. Naprosto prihvatam da je moje levo oko manje sposobno od desnog, ali je i dalje deo mene. Ako moje levo oko ne vidi dobro, koristiću i desno. Kad god treba da upotrebim svoje oči, koristim oba oka, a oko koje je jače, naravno, obavi više posla.

Trebalo bi da gledate na osobe oko vas kao na udove vašeg sopstvenog tela. Bez njih ste nepotpuni. Možda ćete osećati da su oni manje razvijeni, ali i oni imaju svoju ulogu. Vaš palac je mnogo jači od vašeg malog prsta. Ali, mali prst takođe ima svoj posao. Bog je stvorio pet prstiju. Iako su neki kraći i slabiji od drugih, vi znate da ste savršeni jedino kad imate pet prstiju. Vaš srednji prst je najduži. Ako osećate da vam zato ne trebaju drugi prsti, onda se grdno varate. Ako hoćete da svirate na klaviru ili tipkate po tastaturi, potrebno vam je svih pet prstiju.

Ljude oko sebe možete da volite jedino kad osećate da je neophodno pravo savršenstvo. Ako ostanete izolovani kao pojedinci, onda će vaše dostignuće biti ograničeno. Sam vaš osećaj savršenstva će biti ograničen, veoma ograničen. Ali, kad razmišljate u terminima neograničenog savršenstva, onda treba da volite čovečanstvo. Jedino prihvatajući čovečanstvo kao nerazdvojni deo vašeg sopstvenog života, i usavršavajući čovečanstvo svojim sopstvenim prosvetljenjem, možete da ispunite sebe.