Pitanje: Rekli ste da je vreme kratko. Da li ste mislili na duhovni život, ili na život na Zemlji?

Šri Činmoj: U duhovnom životu živimo u večnom Vremennu. Ali ovde na Zemlji boravimo samo pedeset, šezdeset ili sedamdeset godina. Neki ljudi ne kroče u duhovni život do tridesete, ili četrdesete ili čak šezdesete godine, a neki uopšte ne uđu tokom čitavog života. Šta će onda postići tokom svih tih godina? Što ranije stupimo u duhovni život, unutrašnji život, bolje je.

Današnji cilj ne može biti sutrašnji cilj. Sutra moramo da imamo uzvišeniji cilj. Pošto smo nemirni i nedostaje nam mir u umu, ili malo radosti i osećaja prosvetljenja, naš cilj danas je da steknemo mrvicu Mira, Svetlosti i Blaženstva. Ali, kada dobijemo tu mrvicu, mi osećamo da nam to nije dovoljno. Ne ponašamo se pohlepno. Samo shvatamo da obećanje koje smo dali Bogu da ćemo udovoljiti Njemu, da ćemo ostvariti Njega, da ćemo otkriti i ispoljiti Njega, još nije ispunjeno.

Ako smo budni, možemo da iskoristimo svaki trenutak kao priliku. U suprotnom, kako vreme prolazi, naše neznanje se uvećava, ili ne dopuštamo Svetlosti da uđe u nas. Sa jedne strane, moramo da znamo da ne možemo na silu da donesemo Božije živo Prisustvo u naš život. Ali, u isto vreme, treba da osetimo unutrašnju potrebu i intenzitet da ugledamo Njegovo Lice odmah. A opet, ako ne vidimo Njega, i ne osećamo Njegovo Prisustvo, ne smemo biti osuđeni na razočaranje. Tada ćemo morati da upotrebimo drugu vrstu mudrosti, koja se zove strpljenje. Želimo da vidimo Boga jer osećamo da nam je On očajnički potreban. Ali, ako On ne želi da nam dođe u tom određenom trenutku, to zavisi od Njega. Naš posao je da se molimo i da meditiramo, i moramo da položimo rezultate pred Njegova Stopala.