Pitanje: Da li vidite neki način kako da se asimiluje način života o kome vi govorite, u američku kulturu?

Šri Činmoj: Sigurno. Imam oko osamsto učenika. Oni usvajaju moje misli, moje ideje, moja iskustva. Oni slede našu stazu – stazu ljubavi, posvećenosti i predanosti – i dok idu ovom stazom, oni asimiluju ono što im nudim. Naša staza je staza prihvatanja. To nije staza odbacivanja ili odricanja. Mi prihvatamo život kao takav, a onda nastojimo da preobrazimo lice neznanja u lice svetlosti. Mi ne zapostavljamo, ne negiramo ništa. Prihvatamo, ali dok prihvatamo, znamo ograničenja onoga što prihvatamo. Sa druge strane, ta ograničenja ne smemo uzeti kao ograničenja nekoga drugog. Mi ih uzimamo kao naša sopstvena ograničenja, kao naše sopstvene mane. Zatim se molimo i meditiramo. Kad se molimo i meditiramo, svetlost se spušta i, našom unutrašnjom svetlošću, transformišemo neznanje koje vidimo iznutra i spolja.