Pitanje: Da li biste govorili o vezanosti i nevezanosti u ljubavi?

Šri Činmoj: Ljudska ljubav je vezanost; božanska ljubav je nevezanost. Zašto je ljudska ljubav vezanost? Zbog toga što ljudska ljubav stalno zahteva. Ljudska ljubav želi da poseduje i da bude posedovana; u suprotnom nije zadovoljna. Ali čak i kad nas poseduju ili kad mi posedujemo, nema zadovoljstva, zato što vidimo ograničenja u drugoj osobi i ograničenja u našem sopstvenom biću. Kad vidimo ograničenja u nama samima ili u drugima nismo zadovoljni, jer duša u nama nikada ne može biti zadovoljna s nesavršenošću. Ona želi stalno prosvetljenje i savršenstvo.

Kada volimo božanski, nismo vezani ni za koga. Marimo jedino za širenjem naše sopstvene svesti i svesti drugih. Osećamo da nije u redu da ih vezujemo. Vezujući neku osobu, mi ne postižemo ništa. Kada stvarno volimo osećamo da treba da širimo svoju svest u Beskonačnost i da treba da dozvolimo i pomognemo onima sa kojima smo blisko povezani da šire njihovu svest takođe. Božanska ljubav je pesma širenja. Neprekidno pokušavamo da širimo našu stvarnost i da pomažemo ostalima da šire njihovu stvarnost. I dok se mi širimo, jednog dana, u Božiji odabrani Čas, postaćemo jedno sa Njegovom univerzalnom Svešću, Njegovom transcendentalnom Svešću.

Vezanost je u telu; nevezanost je u duši. Ako živimo u svesti tela, uvek ćemo biti vezani za ljude i stvari oko nas. Ali ako živimo u svesti duše, nastojaćemo da prosvetlimo stvari u nama koje moraju biti prosvetljene, nastojaćemo da usavršimo one stvari u nama koje se moraju usavršiti i da ispoljimo stvari koje moraju biti ispoljene potpuno ovde na Zemlji u Božiju svrhu.