Deo I — Govori

Talasi misli¹

Sa duhovne tačke gledišta, svaka misao ima posebnu težinu u našem umu. Svaka misao ima poseban značaj. U našem običnom životu, znamo šta je misao. Mi stvaramo misao. Mi negujemo misao. Nema nikoga ko ne zna da misli – da obavlja obično razmišljanje. Ako neko ne zna da misli, nazivamo ga budalom. Ali, ako neko ko ima razvijen um, izabere da prestane da misli, ako je naučio umetnost zaustavljanja uma, on uveliko napreduje u duhovnom životu. Kada misao uđe u tragaočev um koji teži, on treba da oseti da je sreo neprijatelja na bojnom polju. Što se više um utiša, to se pre ostvari Cilj.

Ljudski um oseća da je misao krajnja snaga i svetlost. Na žalost, ovo je jadna greška. Srce koje teži stalno prima vrhunsku poruku od duše. Jedino utišavajući um, može se primiti ova poruka i dostići najviši apsolut Svevišnji.

Gospod Buda je utišao svoj um i ušao u Nirvanu, nedokučivo blaženstvo Transcendentalne Visine. Hrist je otvorio svoje srce i prigrlio čitavo čovečanstvo na osnovu snage svog univerzalnog jedinstva sa Ocem, krajnjim Ciljem. Ako utiša um ili otvori srce, današnji čovek može da postane sutrašnji Bog, sutrašnja božanstvenost. A otelovljena Božanstvenost uskoro postaje otkrivena Besmrtnost.

Želja i težnja su dve jednostavne reči, ali otelovljuju ogromnu snagu. Težnja svesno sledi put svetlosti, dok želja svesno ili nesvesno sledi put tame. Tama znači zadovoljstvo u ograničenosti. Naša želja želi da zgrabi i poseduje, ali pre nego što poseduje, već je posedovana. I dok je posedovana, dok svesno ili nesvesno uživa u ulozi potčinjenosti i nesavršenstva, želja je do neke mere zadovoljna. Istovremeno, želja otelovljuje snagu koja veoma često završava u frustraciji. A ova frustracija rađa uništenje i rušenje.

Svako ljudsko biće ima težnju; svako ljudsko biće otelovljuje težnju. Ova težnja u njemu zida kulu Istine, Svetlosti i Blaženstva. Težnja nikada nije zadovoljna sa nesavršenstvom. Ona se uspinje visoko, više, najviše. U svakom trenutku uspinjući plamen u nama koji se penje naviše, prosvetljava tamne, nečiste, netežeće elemente našeg grubog fizičkog. Tada na kraju, ne samo da ostvaruje, već i ispoljava Carstvo Nebesko u svom unutrašnjem biću.

Želja je proizvod talasa naših misli. Težnja je proizvod volje naše duše. Volju duše možemo posedovati i prisvojiti jedino kada svesno predamo sve što imamo i sve što jesmo Svevišnjem. Ono što imamo je unutrašnja čežnja za Istinom, Svetlošću i Blaženstvom. Trebalo bi bezuslovno da ponudimo ovu čežnju Svevišnjem, našem Unutrašnjem Pilotu. Ono što jesmo je neznanje, nedokučivo neznanje. I ovo neznanje možemo i moramo da ponudimo Svevišnjem svesno, posvećeno i bezuslovno. Ali, umesto da to činimo, mi se valjamo u zadovoljstvima neznanja i, što je još gore, mi to često radimo svesno i namerno.

Želja u nama zahteva da se fizičko u nama večno odmara u moru neznanja. Težnja u nama upozorava nas da će nam biti izuzetno teško da probudimo svoju svest i da ustanemo kada se jednom uspavamo. Ostvarenje u nama, ostvarenje naše duše, govori nam da već čvrsto spavamo u oblasti neznanja i da tamo spavamo milenijumima.

Iskreni tragalac za najvišom transcendentalnom Istinom može da preobrazi i pročisti život želje uz pomoć života težnje. Da bi ovo uradio, on mora da zna šta je želja učinila za njega. Želja mu je ponudila osećaj nezadovoljstva. On je nezadovoljan, čak i kada su mu želje ispunjene. Tragalac vidi da u dubini njegove želje i u samom ispunjenju njegove želje, osviće osećaj potpunog nezadovoljstva. Zašto je to tako? Zato što želja nije krajnja Istina. Želja nam ne može ponuditi krajnju Istinu, koja je sva zadovoljstvo. Ali, kada sledimo stazu težnje, zadovoljni smo čak i sa malo Svetlosti. Iako znamo da malo Mira, Svetlosti i Blaženstva ne mogu da utole našu večnu unutrašnju žeđ, čak i malo božanske Istine, Mira, Svetlosti i Blaženstva za nas nosi ogromno zadovoljstvo. I postepeno, na osnovu snage naše težnje, svaka mala kap Božanskog izrasta u prostrani okean Ispunjenja.

Težnja otelovljuje zadovoljstvo. Želja otelovljuje nezadovoljstvo. Svako ljudsko biće ima pravo ili da boravi u svetu želje, ili u svetu težnje. Mi smo svi ovde tragaoci za Istinom. Za nas je težnja put. Radosno ćemo ići putem težnje. Samu tu stvar koju danas nazivamo težnjom, sutra ćemo zvati ostvarenjem. Prekosutra ćemo je zvati otkrovenjem, a narednog dana ispoljenjem, ispoljenjem naše Božanstvenosti.

Iskreni tragalac je blagosloven unutrašnjom vizijom kada ima slobodan pristup Izvoru. On stalno i neprekidno zavisi od svoje unutrašnje vizije. Kada jednom uspostavi vezu sa Izvorom, njegov život postaje poruka ostvarenja od Boga, poruka savršenstva od Boga. I tokom vremena, bilo u bližoj ili daljoj budućnosti, u procesu evolucije, čovečanstvo će prihvatiti ove poruke. Šta je suština ovih poruka? Ljubav, božanska ljubav, koja je pesma univerzalnog savršenstva. Ako utišamo talase naših misli i poslušamo talase našeg srca, mi možemo da proširimo poruku ljubavi od Svevišnjeg. Možemo ponuditi ponuditi ovu poruku ljubavi čitavom svetu, i možemo da pevamo univerzalnu pesmu da bi smo upalili plamen težnje u svim pojedincima.

Sada smo svesni vrhunskog Drveta. Mi se penjemo uz drvo. Na kraju, možemo da izrastemo u kosmičko Drvo i tada možemo da posmatramo mnogobrojno lišće, koje predstavlja našu braću i sestre, kako raste i otvara se. Mi smo ti, tragaoci za beskrajnom Istinom, koji mogu da nahrane unutrašnju glad ovih listova vrhunskog Drveta.