Pitanje: Guru, kad god uradim nešto dobro, moj ego uvek nastoji da to prisvoji, a kad god nešto ne ide dobro veoma mi je teško, gotovo nemoguće, da to ponudim tebi.

Šri Činmoj: Kad radiš dobro, osećaš da si ti izvršilac; nastojiš da zasluge pripišeš sebi. Ali morate da osetite da ako ste vi činilac, kako onda postoje prilike kada uradite nešto dobro što ranije niste mogli? Ako ste vi izvršilac, onda je akcija na vašoj komandi. Ako ovaj put možeš da uradiš nešto savršeno, onda bi sledeći put opet trebalo da budeš u stanju da to uradiš savršeno zato što ti imaš tu sposobnost. Ali pošto to nije uvek savršeno, moraš da znaš da neka druga sila deluje u tebi i kroz tebe. Ta sila je Sila Svevišnjeg. Dakle ko treba da uzme zasluge kada uradiš nešto savršeno? Svevišnji Lično.

Zatim, kad osećaš da si uradio nešto pogrešno i neprijatno ti je da ponudiš rezultat Svevišnjem u meni, opet moraš da znaš da je to lažno, pobožno osećanje prema tvojim sopstvenim životnim aktivnostima. To je nekakvo pretvaranje. Moraš da osetiš tada da si dete Svevišnjeg. Detetu nije neprijatno da kod majke dođe s blatom i peskom po čitavom telu. Oseća da dolazi na pravo mesto. Stoga kada uradiš nešto pogrešno, oseti da si dete čije je celo telo uprljano peskom, prljavštinom; ali dolaziš k majci, na pravo mesto.

I dobra iskustva i loša iskustva moraš da predaš Svevišnjem u meni. Tada jedino možeš da prevaziđeš dobro i loše. Ne radi se o tome da ćeš sve da radiš loše i onda da kažeš, „Oh, dobro i loše moramo da stavimo na isti nivo.“ Uvek će biti osećaj podeljenosti: ovo je dobro, ovo je loše. Ali dođe vreme kad moraš da prevaziđeš i dobro i loše.

Loša misao je kao trn. Trn uđe u tvoje stopalo, a ti uzimeš drugi da ti pomogne da odstraniš prvi trn. Onda baciš oba trna zato što ti ne trebaju. Tako izvadiš lošu misao iz svog uma uz pomoć dobre misli. Ali upravo zato što su misli, one te vezuju. Misli samo mogu da te vezuju, bez obzira koliko su dobre. Stoga moraš da odeš daleko izvan sfere misli. Moraš da uđeš u svet snage volje, gde zaista stvaraš i postaješ jedno sa Božanskom Voljom.

Stoga dobre misli, loše misli, sve, sve, mora da se ponudi Svevišnjem, zato što znaš da nisi izvršilac. Ako misliš da si ti izvršilac, onda ćeš prirodno prisvojiti svoje dobre misli. A ako imaš loše misli, onda ćeš biti postiđen zato što si se poistovetio u tolikoj meri sa njima. Osećaćeš da izložiti svoje loše misli znači izložiti sebe, čitavu svoju stvarnost –postojanje, stoga je najbolje da se sakriješ zajedno sa lošim mislima. Ali sve ovo je pogrešno. Najbolje je da ponudiš bilo šta što radiš, dobro ili loše, Svevišnjem i da osećaš da je On taj koji deluje u tebi i kroz tebe shodno tvom dostignuću i shodno tvom sadašnjem stepenu svesti.