Kako živeti u dva sveta⁶

Ako mogu da sprečim da se jedno srce slomi,
Neću živeti uzalud;
Ako mogu jednom životu da olakšam bol,
Ili da smanjim bol,
Ili pomognem jednom crvendaću u nesvesti
Da se u svoje gnezdo vrati,
Neću živeti uzalud.

— Emili Dikinson

My dear sisters:

Došao sam da vam služim. Služiti moram. Ako mogu da poslužim makar jednoj od vas u njenom nastojanju da otkrije sebe, ne bih živeo uzaludno. Ne, moj život na Zemlji će naći svoj svrsishodni smisao. Imate svako pravo da budete ponosni što ste predani studenti na ovom koledžu bez premca u Sjedinjenim Državama. I danas mi Bog pruža neuporedivu priliku da u vama otkrijem srce koje teži.

Sarah Lawrence Koledž je za žene, kao što svi znamo. Želeo bih da kažem nekoliko reči o hinduističkim ženama. Dolazim iz Indije i siguran sam da već znate da sam hinduista. Hindu žena je živo oličenje svetosti, odanosti i vere. Čistota je crtica između njenog života i njenih dela. Ona ne mari za ntelektualno obrazovanje. Njeno srce vapi za unutrašnjim obrazovanjem, obrazovanjem duše. Ovo nije hiperbola. Njen život spontanog i beskrajnog žrtvovanja je duša hinduističke rase. U davnoj prošlosti, jedna hinduistička žena, Maitreji, rekla je svom mužu, Jagnjavalkiji, neuporedivom mudracu Upanišada, da je ništa neće zadovoljiti osim Besmrtnosti.

Kada je rekla Besmrtnost, nije mislila na produženje njenog fizičkog postojanja za milione godina. Ona je mislila da želi da ima besmrtnu svest, svest o besmrtnosti, unutra i spolja.

U ime žena širom sveta, Maitrejina duša nam kaže šta žena želi.

Postoje dva sveta: jedan svet Istine, a drugi svet Neistine. Šta donosi rešenje kada se Istina i Neistina ne slože? Prihvatanje, uzajamno prihvatanje. Istina će prihvatiti Neistinu kako bi preobrazila život Neistine. Neistina će prihvatiti Istinu kako bi ispoljila dah Istine.

Dva sveta: jedan poznat kao Prihvatanje, drugi kao Odbijanje. Prihvatam. Uz svoju najdublju zahvalnost prihvatam ono što mi je Bog namenio: Prosvetljenje. Uz nepokolebljivu rešenost odbijam ono što mi je svet spremio: Frustraciju.

Dva sveta: Uslovljavanja i Okolnosti. Uslovljavanje kaže: “Bog daje kada ti daješ.” Okolnost kaže: “Bespomoćan si. Jedino Bog može da daje i On to i čini.”

Za razliku od drugih, moj Bog ima dva imena: Blaženstvo i Samilost. U unutrašnjem svetu obraćam Mu se imenom Blaženstva. U spoljašenjm svetu obraćam Mu se imenom Samilosti. Moj Bog ima dve duše. Duša koju On poseduje u unutrašnjem svetu otelovljuje Njegov San. Duša koju ima u spoljašnjem svetu otkriva Njegovu Stvarnost. Moj Bog ima dva tela. Njegovo spoljašnje telo je moja Inspiracija. Njegovo unutrašnje telo je moje Oslobođenje.

Raj i pakao predstavljaju dva sveta u našoj svesti. Raj iznenađuje pakao svojom beskrajnom radošću. Pakao iznenađuje Raj svojim neprekidnim zapomaganjem. Raj kaže paklu: “Umem da igram i naučio bih te, ako hoćeš.” Pakao kaže Raju: “Ma divno! Umeš da igraš i spreman si da me naučiš. Ali, želeo bih da ti kažem da ja umem da lomim noge i da mogu da ti noge slomim ako mi se prohte.”

Nauka i duhovnost su dva različita sveta. Nauka bi htela da smanji razdaljine. Duhovnost želi da sjedini razdaljine. Ni jedno ni drugo nije, po meni, dovoljno. Moja vizija bi htela da razdaljine budu božanske i da budu transformisane.

Istok i Zapad: dva sveta. Moramo da ih sjedinimo. Probuđena svest ljudskog primetno naginje božanskom. To je bljesak svetlosti sa najviše nade usred mrakova koji nas danas okružuju. Sada je trenutak da se udruže ne samo ruke, već i umovi, i srca, i duše. Preko svih fizičkih i mentalnih prepreka između Istoka i Zapada, visoko iznad nacionalnih i ličnih standarda vijoriće se vrhovna zastava božanskog jedinstva.

Spoljašnji svet je svet rasuđujućeg uma. Unutrašnji svet je svet iskustva. Spoljašnjem svetu je teško da poveruje u postojanje Boga. Ali, u unutrašnjem svetu se postojanje Boga uvek naširoko rasprostire. Šri Aurobindo je rekao:

“Ubedljivim razlozima su mi dokazali da Bog ne postoji i ja sam im poverovao. Kasnije sam ugledao Boga jer mi je Bog prišao i zagrlio me. I u šta sad da verujem: u rasuđivanje drugih ili u svoje vlastito iskustvo?"

Da li možemo da živimo u dva sveta? Sigurno da možemo. Ako imamo spontano nadahnuće možemo uspešno da živimo u spoljašnjem svetu i da ostvarujemo svoje spoljašnje ciljeve. Ako imamo duševnu težnju možemo da živimo u unutrašnjem svetu i da ostvarujemo svoj unutrašnji Cilj.

Spoljašnji svet je telo; unutrašnji svet je duša. Živimo u telu, ali moramo stalno da se pokoravamo nalozima duše, da bi telo, umesto da bude slepo oruđe sudbine, postalo savršeni kanal Svevišnjeg radi Njegovog božanskog ispoljavanja u fizičkom. A ako želimo da živimo u duši da bismo doživljavali beskrajnu Svetlost, Mir i Blaženstvo, ne smemo da zanemarimo telo i ne smemo da uništimo telo, jer na Zemlji duša obitava u telu.