Iskrenost i Duhovnost²⁷

Iskrenost i duhovnost su od vrhunskog značaja u našem svakodnevnom životu. Ljudski život može biti uspešan jedino ako se zasniva na jednousmerenoj potvrdi Istine unutar životne mnogostrukosti.

Za zaljubljenika u Boga, iskrenost je oaza u pustinji života. Krajnje je teško biti potpuno iskren. Ali, potrebna nam je iskrenost u fizičkom, u vitalu i u umu. Šta je, na kraju krajeva, iskrenost? Iskrenost je dinamični konj duboko unutar nas. Jahač ovog konja je naše psihičko biće.

Tomas Karlajl kaže: "Pokušajte da budete iskreni. Ako postanete iskreni, budite sigurni da će na svetu biti jedan nevaljalac manje." Ovo je apsolutno tačno. Ako možemo biti iskreni, potpuno iskreni, onda će naši životi imati svoj pravi smisao i značaj.

Šta je duhovnost? Duhovnost je čovekov unutrašnji podstrek da trči prema Najdaljem, leti prema Najvišem i roni prema Najunutarnjijem.

Čovek bez težnje kritikovaće nedostatke i ograničenja drugih, iako i njemu nedostaje sklonost, volja i sposobnost da ispravi svoje sopstvene nedostatke i ograničenja. Čovek od duhovnosti je iskren. On ne samo da ne kritikuje mane ostalih, već je i potpuno svesan svojih sopstvenih nedostataka i pokušava da ih ispravi. Uz to, mane sveta vidi kao svoje sopstvene i pokušava da ih ispravi usavršavajući sopstvenu prirodu.

Iskrenost želi da vidi Svetlost. Duhovnost pokazuje iskrenosti šta je Svetlost, gde se ona nalazi i kako se može videti.

Obična osoba voli telo beskrajno više nego što voli dušu. Duhovna osoba voli dušu beskrajno više nego što voli telo. Zašto? Ona zna da će njeno telo trajati samo pedeset, šezdeset, sedamdeset ili osamdeset godina i da će tada morati da ga se odrekne. Svaki put kada se reinkarnira, ogrnuće se drugačijim telom, ali će tokom svih svojih života imati istu dušu. Ona zna da je duša svesni predstavnik Svevišnjeg koji u svakoj inkarnaciji otkriva i ispoljava otelovljenu Istinu na Zemlji. Zbog toga duhovna osoba dušu voli mnogo više nego što voli telo.

Ali, napredni tragalac za beskrajnom Istinom pridaće podjednaku važnost i duši i telu. On zna da mu je duša potrebna da bi ušao u Najviše, u Najdalje, u Transcendentalno Onostrano. Isto tako, potrebno mu je i telo da bi ispoljio Istinu koju ostvaruje na najvišem planu svesti. Potrebno mu je fizičko kako bi ispoljio božanstvenost koju ima u sebi. On u telu i kroz telo može da ispuni Božiju Viziju i Božiju Stvarnost ovde na Zemlji.

Potrebno nam je telo; potrebna nam je duša. Telo vapi za Svetlošću, za većom Svetlošću, za obilnom Svetlošću. Duša vapi za manifestacijom Boga, za Njegovom potpunom manifestacijom i savršenim savršenstvom ovde na Zemlji.

Kao što je svetu potreban iskren čovek, tako je i Bogu potreban duhovan čovek. Bez iskrenog čoveka svet će biti slab. Bez duhovnog čoveka Bog će ostati neispunjen na zemlji. Iskrenost je Božije Srce; duhovnost je Božiji Dah. Kada ponudimo Bogu svoju ljudsku iskrenost, Bog postaje sav Ljubav. Kada ponudimo Bogu svoj ograničeni duhovni vapaj, Bog posaje sav Radost, sav Ponos.

Svojom unutrašnjom svetlošću, duhovan čovek lako može da doživi uspeh ovde, u materijalnom svetu. Ta svetlost je moć njegove duše. Ova moć nije razorna, već je konstruktivna. Kada se duhovan čovek bavi spoljašnjim svetom, nema potrebe da se plaši ikoga ili ičega na zemlji. Snaga njegove duše uvek će izaći na površinu da bi mu pomogla da ustanovi Carstvo Nebesko na Zemlji.

Na Zemlji je iskren čovek od najvećeg značaja, ali njegova iskrenost ga ne može odvesti veoma daleko. On može biti iskren prema svojim prijateljima, prema porodici i prema čitavom svetu, ali ako nema unutrašnji plač, neće biti u stanju da uđe u Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Nema sumnje da je on daleko iznad običnog neiskrenog čoveka. Međutim, ako ne oseća svesnu potrebu za težnjom, ako ne oseća neophodnost izrastanja u Svetlost Onostranog, ako nema unutrašnji podstrek, onda će za njega Transcendentalni Cilj uvek ostati daleki vapaj. Cilj mu je samo ograničeno savršenstvo, ograničena radost i ograničeno postignuće.

Duhovna osoba ima unutrašnju glad. Ova glad je neprestana. To je glad za Bezgraničnim, za samim Beskrajem. Njeno nezadovoljstvo nije nezadovoljstvo kakvo oseća običan čovek ukoliko ne dobije ono što hoće. Kada je duhovan čovek nezadovoljan svetom, nezadovoljan je upravo jer oseća da blâgo sveta nema stvarnu vrednost. On hoće Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost, a to će dobiti jedino od svoje težnje. Da bi imao težnju, potrebna mu je Božija beskrajna Samilost; a on želi uvek da se sunča pod sunčevim zracima Božije beskrajne Milosti.

A sa druge strane, duhovna osoba ne gleda na iskrenu osobu sa visine. Ona oseća da je iskrena osoba njen mlađi brat. Onaj ko danas ima iskrenost, ima sve mogućnosti da sutra uđe u svet duhovnosti.

Iskrenost i duhovnost moraju ići zajedno. Ako čovek ima samo iskrenost, ostvarenje Boga će nad njim svanuti u dalekoj budućnosti. Ali, ako uz iskrenost čovek poseduje i duhovnost, onda je predodređen da u najskorije vreme ostvari Boga. Uz pomoć iskrenosti, ka Bogu možemo ići lagano i sigurno. Uz pomoć duhovnosti, Boga možemo dovesti do nas brzo, uverljivo i trijumfalno.