Kako zadovoljiti Boga¹⁰

Kako zadovoljiti Boga? Boga mogu da zadovoljim tako što ću Mu ponuditi ono što imam i ono što jesam. Ono što imam je zahvalnost. Ono što jesam je težnja. Ako želim još više da Ga zadovoljim, onda nikad ne smem da doživljavam svoj život kao žalosni promašaj, već pre kao Njegovo neprekidno iskustvo. Ako želim najviše da Ga zadovoljim i to ne samo u jednom, već u svim aspektima života, onda moram da osetim da On, za razliku od mene, vidi moj spoljašnji i unutrašnji život kao Pesmu Njegovog sopstvenog Životnog Daha, odnosno kao Pesmu Njegovog sopstvenog Savršenstva koje izrasta u Njegovo savršeno Savršenstvo.

Da li znate u kom trenutku ste povredili Boga? Povredili ste Ga kada potcenjujete svoje unutrašnje sposobnosti. Povredili ste Ga kada preuveličate svoje samonametnute spoljašnje odgovornosti. Duboko ste Ga povredili kada negujete besplodnu ideju da ostvarenje nije za vas. Najmoćniji iskaz i najveća izvesnost svakako je to da ćete ostvariti Boga u Božijem odabranom času.

Postoje, nažalost, ljudi u čijim se životima suštinsko pitanje o zadovoljenju ili povređivanju Boga uopšte ne javlja. Oni ne veruju da Bog postoji. Oni zapravo Boga nisu videli, ali to ne znači da jesu kompetentni da poriču Njegovo postojanje. Šta je sa onima koji su Ga videli, koji su Ga osetili i ostvarili i koji Ga ispunjavaju u ovom i u drugim svetovima? Nevernicima i onima koji su bez vere govorim. Ne samo što nemilosrdno obmanjuju sebe u unutrašnjem životu božanskog, već se i neprestano udaljavaju daleko, veoma daleko od spoljašnjeg života stvarnosti.Postoje ljudi koji potpuno poriču postojanje Boga. Na svetu se ponovo rodila uzavrela želja kakvu je imao Hristov učenik Toma, želju za pronalaženjem dokaza. “Blagosloveni oni koji ne videše, a ipak poverovaše.” Neka glas Sina Božijeg odjekne u najvećim dubinama svakog ljudkog srca koje teži ili ne teži, koje je inspirisano ili nije inspirisano. Danas vera prethodi stvarnosti. Sutra će vera i stvarnost ići ruku pod ruku. Prekosutra će vera i stvarnost jedna drugu ispunjavati. Vera će ispunjavati stvarnost u svom otelovljenju stvarnosti. Stvarnost će ispunjavati veru u otkrovenju sebe putem vere.

Osećanje zahvalnosti čini čoveka istinski srećnim, i kad je čovek srećan, Bog je zadovoljan. Dostojevski je izrekao: “Verujem da je najbolja definicija čoveka to da je on nezahvalni dvonožac.” Kada čovek pliva u moru neznanja svog tela, to je možda istina. Ali, kada čovek živi i kupa se u moru svetlosti svoje duše, on je sav zahvalnost. Čovek je tada trajni izraz i neposredno otkrovenje Boga koji prima i Boga koji postiže.

APo rečima Pola Valerija, “Duša je supruga tela. Duša i telo nemaju istu vrstu zadovoljstva ili barem retko u njemu istovremeno uživaju.” Pre svega, duhovni svet je već sasvim pouzdano otkrio da duša nije ni muškog ni ženskog pola, već je iznad i izvan ovih dveju odvojenih sfera. Duša, prema tome, ne može biti supruga tela. Upanišade nas uče da je telo kočija, a duša gospodar kočije. Valeri je, opet, sasvim u pravu kad kaže da telo i duša nemaju isti oblik zadovoljstva. Znamo da telo stiče zadovoljstvo u neznanju i od neznanja. Lagano, postepeno i nepogrešivo mi uviđamo da je telesno zadovoljstvo sušto neznanje. U slučaju duše trebalo bi da, umesto što koristimo reč “zadovoljstvo”, upotrebimo reč “blaženstvo”. Duša oseća blaženstvo unutar Beskraja i unutar Večnosti, iz Beskraja i iz Večnosti. Blažensvo duše je nadolazeći Beskraj; blaženstvo duše je blistava Večnost. Kada tragaočeva meditacija preobrazi želju i užitak tela u blaženstvo težnje, duša i telo uživaju u istoj hrani. I ne samo to, nego uživaju u hrani istovremeno. A ta hrana je Istina. U isti mah, Istina razbuđuje telo i upravlja dušom.

Pre neki dan neko mi reče da je, iz nekog nerazumljivog razloga, Bog njime sve vreme zadovoljan. Potom mi on dobrovoljno otkri svoju tajnu: “Iako imam mnogo toga da kažem protiv Božije tvorevine, pa i protiv Boga Lično, ja jednostavno promućurno ignorišem Božiji svet bezbrojnih nesavršenstava i obilato Mu javno i privatno laskam. Iz tog razloga Bog je sve vreme tako zadovoljan sa mnom; bolje bi Mu i bilo.”

Ja mu rekoh: “Dragi moj prijatelju, između mene i Vas postoji mala razlika. Vaša osetljivost na nesavršenstvo u Božijem svetu sasvim se razlikuje od moje. Vi osećate da je nesavršenstvo nešto što ometa, obeshrabruje, prlja i šteti. Za mene je nesavršenstvo nešto što tek treba da dovrši svoje putovanje. Nesavršenstvo posmatram kao neizbežnu letvicu na merdevinama postepenog i konačnog usavršavanja. Nesavršenstvo prihvatam kao značajno iskustvo Boga Lično u čovekovom životu i kroz čovekov život. U okrilju Večnosti, taj isti Bog će uživati u savršenstvu. Uživaće u savršenom savršenstvu u svakom pojedincu i kroz svakog pojedinca. Sada, što se tiče Vašeg laskanja Bogu, Bogu nije potrebno nikakvo ljudsko laskanje. Da biste zadobili Njegovu Ljubav, Pažnju i Blagoslov, nije potrebno da Mu laskate. On niti očekuje, niti zahteva da mu se laska. Bog nije prosjak. On od Vas ne očekuje ništa. Bog nije autokrata. On od Vas ne traži ništa. Bog je Ljubav. Bog je Radost. Ako možete da volite sebe na duševan način i ako otkrijete svoju istinsku unutrašnju radost, uvidećete da je Bog već zadovoljan Vama. Ne pokušavajte da zadovoljite Boga tako što ćete Ga obmanjivati. Ne možemo Boga da obmanemo. Nikada. Najviše što možemo da učinimo i što zapravo i činimo je da obmanjujemo sebe. Emerson je sasvim u pravu kada kaže: “Nikog čovek ne može da obmane osim samog sebe.”

Da se vratimo na prvobitno pitanje: kako zadovoljiti Boga? Boga ćemo najlakše i najdelotvornije zadovoljiti neprestanim i bezuslovnim samodavanjem. Hajde da pokušamo. Sigurno ćemo uspeti. Gle, Bog je tu stao, pred nas. I zadovoljan je. On je stvarno i istinski zadovoljan nama.