Moć ljubavi učenika

Bio jednom jedan vrlo veliki duhovni Učitelj koji je imao dosta učenika. Mnogi od njih su živeli zajedno u ašramu u podnožju Himalaja. Iako su muškarci i žene dosta često zajedno učestvovali u aktivnostima ašrama, postojale su mnoge aktivnosti koje su radili odvojeno. Izvesnim danima bi kuvali u ašramu samo muškarci, a izvesnim danima bi kuvale samo žene. Brojni učenici bi ponekad provodili svoje večeri u nesebičnom služenju radeći nešto, ali muškarci su radili u jednoj grupi dok su žene radile u drugoj. I tako je to išlo. Učitelj je smatrao da će učenici bolje napredovati ako se muškarci i žene ne mešaju previše slobodno.

Muškarci i žene su bili vrlo srećni što su poslušali Učiteljev savjet. Ali, ponekad su žene bile ljubomorne na muškarce, ili su muškarci bili ljubomorni na žene. U tim trenucima bi Učitelj držao duge govore o stvarima koje su im smetale.

Jednog dana Učitelj je skupio grupu učenika muškaraca i rekao: „Čuo sam od vas da vi muškarci pravite namerne i lažne pritužbe. Da li je to svesno ili nesvesno, ali vi mislite da me vaše supruge ili druge žene vole više nego vi. To mislite zato što sam ja muško i da je zato spontano i prirodno da žene ponude ljubav muškarcu. Vi osećate da je to ženska ljubav i da muškarci ne mogu da gaje tu vrstu ljubavi.

Želeo bih da vam kažem da se potpuno varate! Nije tačno da žene mogu lakše da ponude ljubav meni zato što im je to spontanije. Učenici koji su sama ljubav prema svom Učitelju ga vole zato što je on njihov Učitelj, a ne zato što je muškarac. Najdraži učenik Šri Čaitanije ga je voleo svim bićem i bio je muškarac. Ramakrišnin najbliži učenik je bio Vivekananda, muškarac, Šri Aurobindov najdraži učenik je bio muškarac, Šri Krišnin najdraži učenik je bio Arđuna, muškarac, Budin najdraži učenik je bio Ananda, muškarac. Svi su bili muškarci!“

„Kako su to oni osvojili srca svojih Učitelja?“ upita jedan od učenika.

Učitelj se nasmešio i rekao: „Pomoću ljubavi, pomoću posvećenosti, pomoću predanosti. Kad kažeš da ti je teško da ponudiš svoju ljubav svom Učitelju, da je lakše tvojoj supruzi da ponudi ljubav Učitelju, moraš da znaš da ti imaš istu snagu ljubavi kao i tvoja supruga. Ljubav nije monopol žena. Bog je takođe dao i muškarcima ovu osobinu božanske ljubavi. Stvar je samo u tome što muškarci ignorišu ovu osobinu u sebi dok, u isto vreme, to traže od drugih, naročito od žena. Vi ne koristite svoju moć ljubavi, svoju moć srca. Više koristite aspekt moći vitala, svoj ego, nego svoj aspekt ljubavi. I zato žene brže napreduju.

Kad sam bio mnogo mlađi“, nastavio je Učitelj, „živeo sam u ašramu Šri Anande. Imao sam nekoliko iskrenih, apsolutno posvećenih obožavalaca među momcima. Svi su bili deset ili dvanaest godina mlađi od mene, ali kažem vam, ljubav koju su mi iskazivali, koju mi iskazuju i danas, ne možete ni da zamislite. Oni su učenici Šri Anande u ovoj inkarnaciji, tako da me ne mogu prihvatiti kao svog Učitelja. Ali da mogu, uveravam vas da bi njihova ljubav i posvećenost pokazala da je vaše uverenje u ovoj slučaju potpuno pogrešno!“

„Guru, da li su se muškarci i žene dosta družili dok su bio u ašramu Šri Anande?“ upitao je drugi učenik.

„Uopšte ne! Nisam imao nijednog prijatelja među ženama. Nisam imao ništa drugo osim života težnje i unutrašnje discipline. Moje sestre ne mogu to da veruju sada, kad me vide, da razgovaram sa ženama. One kažu: 'Nemoguće! Ovde si bio dvadeset godina i nisi razgovarao ni sa jednom devojkom'. Nisam čak razgovarao javno ni sa svojim sestrama, osim u retkim prilikama. Samo u toku poslednje tri ili četiri godine pre nego sam otišao razgovarao sam s njima slobodno.“

Jedan od mlađih momaka koji su slušali upitao je Učitelja: „Da li neko od učenika, u nekom ašramu u drugim zemljama, ima više ljubavi prema tebi od nas?“

Učitelj reče: „U mom ašramu u Portoriku verujem da imamo pet ili šest devojaka i oko trideset mladića. Ako odete u Portoriko, videćete šta je ljubav. Upitajte Manđu. Ona ih je posetila prošle godine i videla je te mladiće, dvadeset, dvadeset jedna godina, i kakvu ljubav gaje prema meni. Videla je kako me njena braća i sestre iz Portorika vole bezrezervno. Deset meseci godišnje sam ovde sa vama i jedva dva meseca boravim tamo. Šta tera te momke da ostanu na našoj stazi? To je njihova ljubav prema meni“.

„Zašto je nama tako teško da te volimo, Učitelju?“ upita jedan od starijih učenika.

„Zašto? Ako odete do korena problema imaćete odgovor: nedostatak poslušnosti. Oni koji nemaju poslušnost me nikada neće zavoleti. Ako nemate unutrašnju i spoljašnju poslušnost, nikad nećete moći da razvijete ljubav prema meni. Ako nemate nimalo ljubavi prema svom Učitelju, onda morate da znate da ste neuspeh na njegovom putu. Moj put je put ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ako ne gajite nikakvu ljubav, kako onda očekujete da sledite moj put? Ako ne možete da zakoračite na prvu stepenicu, kako onda da zakoračite na drugu, posvećenost, i na treću i krajnju, predanost?

Ako me slušate i povinujete mi se, trebalo bi da osećate da je to ono što božansko u vama želi i što mu je potrebno. Ja pokucam na vrata vaše unutrašnje božanstvenosti, ali ona ne istupi, još uvek duboko spava. Kad pokušam da otvorim vrata, zatičem ogroman otpor, bezvoljan i tvrdoglav osećaj. I zato, slatka moja deco, molim vas da razvijete svoj aspekt ljubavi i posvećenosti koji će biti probuđen unutar vaše vlastite božanstvenosti. A unutar vaše božanstvenosti, Vrhovni — koji je vaš istinski Guru — uzdiže se u svojoj veličini.“

Učitelj je zatim pozvao svakog svog muškog učenika k sebi, jednog po jednog, položio svoj dlan na njihove grudi i ispunio njihova srca ljubavlju. Mnogi su se rasplakali, dodirujući mu stopala i svi su bili duboko dirnuti. Onda, uz jedan završni osmeh iz najveće dubine bića, Učitelj je ustao i otišao.