Čin VII, Scena 7
(Čitajući apel Sarođini u Bande Mataram od 18. avgusta 1908., za fondove za odbranu Aurobinda dvojica patriota idu ka domu Sarođini na Koledž Trgu 6, Kalkuta.)PRVI PATRIOTA: Ne smemo da budemo zadovoljni našim sopstvenim doprinosom. Troškovi su veliki i čitava zemlja mora da ih namiri skupa sa nama.
DRUGI PATRIOTA: I ja tako osećam, takođe. Moramo da radimo najviše što možemo da bi smo skupili fondove od vrata do vrata.
PRVI PATRIOTA: Nema drugog načina da se kontaktiraju ljudi licem u lice.
DRUGI PATRIOTA: Moramo da isplaniramo organizovano nastojanje.
(Ulaze dvojica patriota i pozdravljaju Sarođini.)
PATRIOTE: Doneli smo našu poniznu crkavicu. (Obojica uručuju Sarođini po novčanicu od sto rupija) Planiramo skupljanje od vrata do vrata.
SAROĐINI: To će sve izaći na dobro. Do sada sam dobila manje od pola tražene sume. Šezdeset hiljada, to je procena pravnih stručnjaka. Svota do sada prikupljena je dvadeset tri hiljade.
(Ulazi poštar iz Pendžaba.) POŠTAR: _(Uručujući Sarođini novčanicu od deset rupija) Matađi, molimo vas, primite ponudu ovog ubogog čoveka. Aurobindo Babu je naš bog. Mi se molimo za njegovu pobedu.
(Ulazi bradati taksista musliman.)
TAKSISTA: Bađi, Babuđi je koristio moj taksi mnogo, mnogo puta. Dobijao sam sve veći i veći bakšiš svaki put. Plakao sam i molio se Alahu da ga puste. Alah, Alah, pomozi mu da se izbavi iz nevolje! Molim vas, uzmite ovu sitnu sumu za njegovu odbranu.
(Uručujući novčanicu od pet rupija Sarođini, sa selamom izlazi.Ulazi ulični kuli orijanskog porekla. Suze mu liju sa oznojenog lica.)
KULI: (Spuštajući novčanicu od pola rupije na sto Sarođini, sklopljenih ruku) Ovaj bedni kuli nema ništa više da da. Đaganat Prabo, spasi dragulj naše zemlje.
