Čin I, Scena 3
(Himalaji. Galaksija Kutumija. Ulazak i izlazak duša aspiranata.)PRVI KUTUMI: Širokogrudost uma je skoro stigla do kraja. Um je izvor problema. Trajno rešenje neće se moći naći tu.
DRUGI KUTUMI: Stvarno, um nije u stanju da reši sve probleme. Opasnosti tkaju svoje mreže oko ljudskih duša. Ali ko ili šta može da ono nemoguće učini mogućim?
TREĆI KUTUMI: Znam, znam. Vrhovna svetlost Naduma je ono što je potpuno lišeno svih problema. Ona je izvor sklada, jedinstva u mnogostrukosti.
ČETVRTI KUTUMI: Beskrajni poriv Naduma je da siđe na Zemlju i da promeni njenu svest.
PRVI KUTUMI: Služiti svrsi Božjeg ljudskog rođenja je vrhovna potreba.
DRUGI KUTUMI: Mnogo puta je On silazio na Zemlju tokom vekova. Ali Zemlja izgleda da nije načinila nikakav zadovoljavajući napredak. On dolazi i odlazi u Njegovo odabrano vreme. Svaki put izgleda da Njegova Misija biva osujećena upornim neznanjem Zemlje. Velika glad Vremena proždire svo duhovno blago koje On donosi dole. Bezobzirni zaborav gazduje nad smrtnicima.
TREĆI KUTUMI: Pobeda, a ne poraz, je prva i poslednja reč Boga. Uskoro će beskraj kročiti na ustreptalo srce tla.
ČETVRTI KUTUMI: Kada, zašto, kako, gde?
TREĆI KUTUMI: U Indiji, u zemlji mudraca i duhovnih divova, On će ugledati svetlost dana.
DRUGI KUTUMI: A šta se očekuje od nas?
PRVI KUTUMI: Naše je da budemo ponuđeno cveće Njemu, Njegovoj Misiji.
