Čin XIII, Scena 6

(Van Ašrama. A i B, dvojica učenika Šri Aurobinda i Majke, u raspoloženju za prisećanje.)

B: Majčine reči su mi vratile srčanost. Oh, kakva me je glupost ophrvala! Šri Aurobindo je iznad života i Smrti – ovo prvo ne može da Ga veže, ovo drugo ne može da Ga dotakne.

A: To je ono što je Majstor Jogi. I još i više. Njegovo fizičko prisustvo u Ašramu nikad ga nije ograničavalo. Sa celom Zemljom kao sferom svog delovanja, on je uvek bio gde god su zvali za njegovo prisustvo. Prostor i Vreme su za nas ljude, ne za Majstora Nadumne Joge. Nemojmo nikad zaboraviti šta je Majka rekla:

"9 DECEMBAR 1950
  TEBI KOJI SI BIO MATERIJALNI OMOTAČ NAŠEG UČITELJA, TEBI NAŠA BESKRAJNA ZAHVALNOST. PRED TOBOM KOJI SI UČINIO TOLIKO ZA NAS, KOJI SI RADIO, BORIO SE, PATIO, NADAO SE, IZDRŽAO TOLIKO, PRED TOBOM KOJI SI ŽELEO SVE, POKUŠAO SVE, PRIPREMIO, POSTIGAO SVE ZA NAS, PRED TOBOM SE KLANJAMO I MOLIMO DA NIKAD NE ZABORAVIMO NI NA TRENUTAK SVE ŠTO TI DUGUJEMO."

(Table koje nose ove Majčine reči u prevodu na engleski i na francuskom originalu su pričvršćene na dve strane Samadija, severnu i južnu. One privlače skup sadaka, koji dolaze, čitaju i zastanu pored, red za redom, u meditativnoj tišini.)
Chinmoy Kumar Ghose, Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972