111. U osvitu moga srca i suncu moje duše

Voleo sam jutarnje šetnje mog života.
Lepota nade vodila je moje oči i upravljala mojim koracima.
Volim podnevna trčanja mog života.
Neulepšani život stvarnosti
Poslao je nesigurnost u izgnanstvo uništenja.
Voleću večernja spoticanja moga života.
Život božanski obgrliće ponor nauke.
Veče ne znači kraj.
Veče je prethodnik jedne čistije zore
I svetlijeg sunca.
U osvitu mog srca, moja će priprema početi.
U suncu moje duše, moje savršenstvo će procvetati.